Rast cena i konkurencija

Beograd -- Srbiju je zahvatio novi talas poskupljenja - hleb je poskupeo, a najavljeno je i povećanje cena ulja i struje.

Izvor: B92
Podeli

Hleb u pekarama od jutros je skuplji, zbog, kako kažu pekari, skoka cena pšenice, brašna i transporta. Najavljeno je i poskupljenje ulja, a zahtev da struja poskupi za 5,8 odsto za sve potrošače uputila je i Elektroprivreda Srbije. Dok stručnjaci ocenjuju da bi bolja zaštita konkurencije dopunom Zakona o zaštiti konkurencije doprinela stabilnosti cena u Srbiji, građani se žale da sve teže spajaju kraj sa krajem.

Prvo neprijatno iznenađenje za građane od jutros je da je za veknu hleba u Srbiji potrebno izdvojiti u proseku 3,5 dinara više nego prethodnog dana, pa beli hleb u Beogradu košta 33 dinara, a u pekarama članicama Unije privatnih pekara Srbije između 28 i 35 dinara.

Za vreme letošnje žetve pšenice otkupna cena žita bila je oko 10 dinara i 40 para. Kilogram pšenice od tada do danas poskupeo je na 20 dinara na novosadaskoj berzi, što je više od svetskog proseka.

U međuvremenu, Vlada Srbije donela je uredbu o privremenoj zabrani izvoza žitarica kako bi zaštitila građane od poskupljenja hleba. Hleb je ipak poskupeo, iako je trgovcima i mlinarima bilo omogućeno da tokom žetve nabave jeftine sirovine.

Država je odlučila da ispita opravdanost poskupljenja. Međutim, čak i ukoliko se utvrdi da je poskupljenje neopravdano, to ne obavezuje pekare da smanje cenu hleba.

Ministar trgovine Predrag Bubalo najavio je da će državna komisija ispitati opravdanost novog pokupljenja hleba.

Poskupljuje i ulje

Nakon toga, danas je stigla najava da će poskupeti i ulje. Olga Čurović, direktorka poslovne zajednice Industrijsko bilje, kaže da je realno da cena ulja skoči za otprilike 20 odsto, jer je poskupela cena osnovne sirovine.

"Fabrike su se iscrpele, one su završile sa preradom stare sirovine i sada startuju sa preradom nove sirovine, zbog koje mora da poskupi i ulje", kaže ona.

"To će verovatno biti u najskorije vreme, međutim, one ne mogu odmah sutra da podignu cene, jer moraju svoje dobavljače da obaveste", kaže ona.

"Prema ugovorima, neki su obavezni da ih obaveste 30 dana unapred, neki 20 dana, kako je koja uljara sklopila ugovore sa velikim trgovcima, znači u tom periodu treba očekivati novu cenu ulja", kaže ona.

Nadležni kažu da je realno da će ove zime poskupeti i struja, a cena benzina stalno raste, pošto prati trend na svetskom tržištu. Građani se na ovakve vesti uglavnom umesto za novčanik, hvataju za glavu, a najzabrinutiji su penzioneri.

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić upozorio je da će najavljeno poskupljenje hleba, struje i jestivog ulja uticati na rast bazne inflacije u prvoj polovini 2008. godine i ocenio da bazna inflacija do kraja ove godine najverovatnije neće preći 4,5 odsto. Više o tome u posebnoj vesti.

"Poskupljenja nisu do kraja opravdana"

Vladinu radnu grupu za sagledavanje formiranja cena čine predstavnici ministarstava poljoprivrede i finansija, kabineta potpredsednika Vlade i Zavoda za statistiku.

Članovi te grupe, kako je izjavio njen predsednik Dragan Penezić, zamenik ministra trgovine, mogu direktno uticati na neka zakonska rešenja u oblasti cena.

Dragan Penezić je danas za B92 izjavio da poskupljenja ulja i hleba nisu do kraja opravdana. "Tokom prošlih mesec dana kontaktirali smo s trgovcima", kaže on.

"Oni su očigledno iskoristili trenutak kada su cene elemenata koji utiču na krajnju proizvođačku cenu bili najviši, kako bi tražili povećanje.

Vi znate da smo mi ograničili izvoz i pšenice i suncokreta i, prema našim informacijama, cene na berzi se smiruju i idu naniže, tako da smo očekivali da do Nove godine neće doći do povećanja cena", kaže on.

"U celoj situaciji najviše smeta najavljivanje podizanja cena i pravljenja spirale rasta cena u drugim delatnostima. U Češkoj se takve stvari kažnjavaju", kaže on.

Izmene zakona i konkurencija

Prema jednom istraživanju koje prenosi Politika, prosečne marže u maloprodaji u Srbiji su 17, veleprodaji 18, a u spoljnoj trgovini 32 odsto.
Prema istom izvoru, u EU je prosečna nadoknada trgovcu za obavljen posao pet do 10 odsto. U najrazvijenijim zemljama EU marža najčešće ne prelazi osam procenata.

Stručnjaci smatraju da bi bolja zaštita konkurencije dopunom Zakona o zaštiti konkurencije doprinela stabilnosti cena u Srbiji.
Pekari poskupljenje hleba objašnjavaju povećanjem cene energenata i sirovina od kojih se hleb proizvodi.

Ekonomista Stojan Stamenković je u Poligrafu rekao da Radna grupa za sagledavanje načina formiranja visine cena osnovnih životnih namirnica nije dovoljna, već da je potrebno dopuniti Zakon o zaštiti konkurencije.

"Šta će oni da urade? Da kažu: 'No, no, no', kao što su rekli Uniji pekara, pa evo sada će hleb opet da poskupi? Mislim da bi Vlada uradila bolju stvar kada bi napravila predlog dopuna i izmena Zakona o zaštiti konkurencije jer taj zakon nije dobar koliko bi morao da bude da bi zaštitio konkurenciju", kaže on.

"Komisija bi morala da bude u stanju, oslanjajući se na popravljen zakon i imajući podršku Vlade i Skupštine, da štiti i obezbedi konkurenciju", kaže on.

Na izmenama i dopunama Zakona o zaštiti konkurencije već se radi, tvrdi Dragan Penezić. "U naredne dve do tri nedelje već će novi tekst zakona biti dat na uvid javnosti", kaže on.

"A što se tiče regulisanja cena, mi imamo liberalizovano tržište, u kome ne možemo državnim odlukama i dekretima regulisati cene, znači možemo stvarati uslove na tržištu da kroz bolju konkurentnost cene budu niže", kaže on.

"Veliki problem je što mi još nismo u potpunosti sagledali sa kakvim to maržama i rabatima naši proizvođači i trgovci rade", kaže on.

"Ono što Radna grupa treba da uradi je da sagleda kakva je stvarna struktura tih cena i da vidimo da li su bahati predstavnici na strani proizvodnje ili trgovine ili možda i jedni i drugi i da pokušamo da rasvetlimo taj deo", kaže on.

Penezić kaže da će radna grupa na čijem je čelu predložiti mere u oblasti poljoprivrede u obliku subvencija i premija, kao i mere carinske zaštite.

Cilj je da se izbegne sadašnja situacija - da je nekim proizvođačima i trgovcima omogućeno da se lagodno osećaju na tržištu u Srbiji, a da potom izlaze na druga tržišta u regionu, gde se bore na pravi način, snižavanjem cena.

strana 1 od 49 idi na stranu