Nova svedočenja o maltretiranju

Roditelji, koji ne žele da im se okrije identitet, tvrde da decu iz tih ustanova dovode sa šugom i da se neretko dešava i da im lekari utvrde različite polne bolesti. I dok u organizaciji koja je objavila istraživanja navode da su slike autentične i da su snimljene ove i prošle godine, ministri poručuju da je u pitanju zlonamerna kampanja protiv Srbije, o čemu možete čitati u posebnoj vesti.

Slike iznemogle i izmučene dece, koja su kaiševima vezana za bolničke krevete, i njihovi jauci, šokirali su domaću javnost, ali nisu iznenadili roditelje čija deca zbog mentalnih poremećaja žive u specijalizovanim bolnicama.

Beograđanka D.P., čiji je sin, koji boluje od Daunovog sindroma, smešten u Stamnici, specijalnoj bolnici koja je pomenuta u izveštaju, tvrdi da su snimci autentični.

Ona kaže da se njen 25-godišnji sin plaši svakog povratka u bolnicu i da joj je i on sam pričao o mukama kroz koje prolazi. "Da ga biju, da ga tuče u leđa, da ga ošamari, ima tu ipak istine, samo što moje dete ne vidi, pa ne može detaljno da kaže", priča D.P.

Ta majka kaže da se dešavalo da sina zatekne u fekalijama, sa pečatima od šuge, kako sa ostalim pacijentima leži na podu. Jednom ga je lečila i od polnih bolesti.

"Polne bolesti isto je dobio, i ja sam bila šokirana, i ćerki sam rekla i skinula sam sina i dete sam morala da brijem. Ja kada sam rekla doktorki, ona se iznenadila, kaže: 'Kako to, nema tamo niko'", priča ona.

O seksualnom zlostavljanju u Stamnici

Televizija B92 još krajem jula 2004. godine izveštavala je o slučajevima seksualnog zlostavljanja štićenica u domovima za ometene u razvoju.

Odlukom tadašnjeg ministra za rad i socijalnu politiku Slobodana Lalovića, smenjeni su direktori domova u Beogradu, Nišu i Petrovcu na Mlavi.

Javnost je bila zgrožena vešću da je socijalni radnik u Domu za smeštaj ometenih u razvoju u Petrovcu Stojan S. seksualno zlostavljao 21-godišnju štićenicu.

Krivični postupak protiv njega vođen je duže od tri godine, a u petrovačkom opštinskom tužilaštvu B92 saznaje da je on 19. oktobra ove godine oslobođen krivice.

Tadašnji sekretar Doma Miroljub Lazarević svedočio je u sudu s još dvojicom zaposlenih.

"Slučaj zlostavljanja štićenice prijavio sam najpre direktoru Mirku Tošiću, zbog nepreduzimanja adekvatnih mera, prijavio sam nadležnom ministarstvu. Posle toga je pokrenut postupak protiv socijalnog radnika Stojana S.", kaže Lazarević.

"Neposrednim saznanjem od strane sudije Milana Nedeljkovića, (saznao sam) da je presuda oslobađajuća usled nedostatka dokaza", kaže on.

"Frapantno, jer pored mene ima takođe svedoka koji su Stojana S. isto zatekli sa drugim štićenicama u Domu“, kaže Lazarević.

U to vreme predsednik nadzornog odbora petrovačkog doma Rade Stojićević slučaj je prijavio Ministarstvu, rekavši da su zaposleni o njemu iz straha ćutali.

"Ja sam napisao predstavku Ministarstvu, koje je reagovalo vrlo brzo, i tako je stvar izašla na videlo", kaže Stojićević.

Socijalnog radnika optužnica tereti za protivprirodni blud i zloupotrebu službenog položaja.

Uprkos činjenici da su očevici svedočili pred sudom o ovom i o još nekoliko slučajeva zlostavljanja u istom domu, sudija Opštinskog suda Milan Nedeljković doneo je oslobađajuću presudu, iz još uvek nepoznatih razloga, s obzirom na to da zvanično obrazloženje presude još ne postoji.

Tužilaštvo najavljuje da će uložiti žalbu čim zvanično presudu dobije. Uz saglasnost nadležnog ministarstva, 2003. godine nasilno su prekinute višemesečne trudnoće nekoliko štićenica u istom domu. Nikada nije dokazano na koji su način te štićenice zatrudnele.

Inače, ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić posetiće sutra Specijalni zavod za decu i omladinu "Dr Nikola Šumenković" u Stamnici.

Ministarstvo rada i zapošljavanja saopštilo je danas da je Ljajić pozvao predstavnike diplomatsko-konzularnih predstavništava u Srbiji, medjunarodnih i domaćih nevladinih organizacija da sa njim posete specijalizovane ustanove u Srbiji.

"Poziv je upućen kako bi se oni na licu mesta upoznali sa uslovima u kojima borave deca i odrasli ometeni u razvoju, kao i sa uslovima rada zaposlenih u tim ustanovama u Srbiji", navodi se u saopštenju.

Dom u Kulinama: Nije bilo maltretiranja

U Domu u Kulinama svi zaposleni odlučno negiraju da je bilo nebrige i maltretiranja. Dom u Kulinama je od ruinirane zgrade u poslednjih sedam godina postao relativno pristojna institucija za brigu o ometenima u razvoju.

Od 560 korisnika tog doma, skoro polovinu čine deca do 18 godina. Na odeljenju gde su smešteni najmlađi pacijenti ponekad su primorani da vežu pojedinu decu, onu s teškom retardacijom, koja su sklona samopovređivanju, kaže Svetlana Stojanović, pedijatrica.

"Ta deca, s tom autoagresijom, zaista su sposobna da nanesu sebi veoma teške povrede. Ta fiksacija je neophodna da bismo zaštitili takvu decu od velikog povređivanja, od nastanka rana, a i komplikacija koje mogu da nastanu", kaže ona.

"Moguće su fiksacije malog broja dece, ali nikako stalno, najviše 15 do 20 minuta, dok lekovi ne počnu da deluju", kaže Svetlana Stojanović.



U Domu od 2005. postoje i male stambene jedinice, izgrađenje u okviru reforme socijalne zaštite. U ovim objektima smešteno je po dvadesetak dece od sedam do 15 godina, koja su odvojena od ostalih pacijenata, objašnjava Milanka Antić, socijalna radnica.

"Na odeljenju postoje mogućnosti da se veš pere samo za decu sa tog odeljenja. Postoji kuhinja gde oni mogu da pripreme hranu. Videli ste njihove ormariće, njihove spavaonice. Sve oni to, uz nadzor trapeuta, većinu stvari, sami odrade", rekla je ona.

Dragoljub Marković, direktor Doma u Kulinama, navodi da korisnici imaju dobre uslove, ali da oni mogu biti i bolji. On, međutim, ističe da u poslednje tri godine od države nisu dobili značajnija sredstva i da su sami finansirali renoviranje objekata.

"Mi imamo 560 korisnika i 250 radnika. Mislim da su ti normativi, iz 1992, zastareli. Ne možemo s toliko ljudi i u takvim uslovima da pružamo evropski standard, a od nas se to traži. Mora biti manje dece ili više radnika", navodi Marković.

Rasim Ljajić je rekao da je Ministarstvo donelo odluku da iz Doma u Kulinama prvo izmesti decu do sedam godina, a zatim i one do 18 godina i zbrine ih u drugim institucijama, koje su osposobljene za brigu o deci ometenoj u razvoju.