"Maltretiranje štićenika u Srbiji"

Izveštaj Međunarodne organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju pominje 21-godišnjeg mladića s Daunovim sindromom koji je već 11 godina vezan za krevet, polugolu decu koja obeduju i vrše i nuždu u krevetima i 7-godišnju devojčicu sa oboljenjem mozga ostavljenu bez terapije "jer će ionako umreti", ali i mnoge druge slučajeve.

U izveštaju, koji treba da bude objavljen sutra, navodi se da pomenuta tri primera nisu jedini slučajevi maltretiranja i zanemarivanja u ustanovama za mentalno obolele i za brigu o hendikepiranima u Srbiji.

Izveštaj je nastao posle četiri godine istraživanja u pomenutim institucijama, u kojima je, kako navodi list, oko 17.200 dece i odraslih.

U izveštaju se navodi da su osobe smeštene u te ustanove izložene prljavštini i zaraznim bolestima i da pate zbog nedostatka medicinske nege i rehabilitacije.

Lori Ahern, iz Međunarodne organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju, opisuje neke slike kršenja ljudskih prava koje je videla u institucijama u Srbiji.

"Neki od primera kršenja ljudskih prava koja smo videli ovde bilo je zaista teško podneti. Videli smo decu i starije osobe kako žive u užasnim uslovima, koji nisu adekvatni za ljudsko biće", kaže ona.

"Neke od najpotresnijih slika - deca vezana trajno za krevete i kolevke, vezane su im ruke, noge, vezani su oko struka. Redovi i redovi kreveta za koje su vezana deca i mladi ljudi ometeni u razvoju", kaže ona.

"Oni su godinama u tim krevetima, jedu u tim krevetima, vrše nuždu u tim krevetima, žive i umiru u tim krevetima", kaže ona.

Erik Rozental, direktor Organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju, kaže da je vezivanje deteta za krevet nešto nastrašnije što je video u svojoj karijeri advokata osoba sa invaliditetom dugoj 14 godina.

"Reč je o najstrašnijem mučenju bespomoćne dece, koja su vezana za krevete i ne mogu da se pomeraju", kaže on. Rozental kaže da za ovakvu sliku nije krivo osoblje koje radi u institucijama. Kriva je država koja ne primenjuje sopstvenu politiku.

"Osoblje se oseća užasno zbog svega, ali oni nemaju izbora, ne znaju šta da rade jer su pretrpani. Zbog toga nastavljaju da ih vezuju iznova i iznova", kaže on.

"Međutim, nije prihvatljivo u bilo kom društvu da se ljudi vezuju. Nije prihvatljivo da se oni odvajaju od društva, izoluju. To je povreda ljudskih prava i zato mi mislimo da to dolazi do nivoa mučenja", kaže on.

"Pozivamo Vladu Srbije da istog trenutka nešto promeni. Srbija ima odlične propise. Mi smo veoma zadovoljni što Ustav Srbije kaže da diskiminacija fizički ili mentalno nesposobnih neće biti tolerisana. Ali, čemu svi ti odlični propisi, ako se ne primenjuju u praksi", kaže on.

Predstavnici Međunarodne organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju kažu da im iskustvo pokazuje da država reaguje samo ukoliko postoji pritisak javnosti.

Rozental je dodao kako se nada da će izveštaj omogućiti pritisak Evropske unije na Srbiju da hitno pokrene akcije radi poboljšanja uslova u pomenutim zdravstvenim institucijama. Spomenka Grujičić, iz Helsinškog odbora za ljudska prava, kazala je da nema preciznih podataka o broju osoba sa posebnim potrebama u Srbiji, ali je navela da, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, u svakoj zemlji ima 10 procenata takvih ljudi.

Grujičićeva je precizirala da to znači da u Srbiji ima 800.000 osoba sa posebnim potrebama koji "mogu dospeti u institucije socijalne zaštite, gde je stanje katastrofalno".

Ona je optužila Vladu za nemar i relativizaciju činjenica i istakla da civilno društvo mora da izvrše pritisak na državu kako bi ova promenila odnos prema najugroženijem delu populacije.

Valentina Zavišić, iz nevladine organizacije "Veliki mali", ocenila je da deca sa posebnim potrebama u Srbiji ne žive u normalnim ustanovama već u logorima, gde su fiksirani za krevete, vezivani i zlostavljani.

"Paviljoni gde se ta deca nalaze nemaju čak ni nazive, nego su to 'blokovi', jer se smatra da oni nisu ljudi", dodala je ona.

Slušateljke o bolnici u Vršcu

Radiju B92 tokom dana su se javljali članovi porodica ljudi koji su bili smešteni u psihijatrijskoj bolnici u Vršcu.

Majka čije je dete bilo smešteno u toj ustanovi kaže da više nikad ne bi dozvolila da ponovo ode u tu bolnicu. "Kada bi ponovo morao da ode tamo, ja bih ga ubila", kaže ona.

"Odemo mi jedanput u posetu, a on izlazi potpuno go. Ja sad hoću da budem pribrana, ali to je strašno", kaže ona.

"I onda ga ja prebacim u bolje odeljenje, a onda je on morao da leži sa osuđenicima sa posebnim potrebama. Kad je trebao da dođe, rekli su mi da zalečimo šugu i vaške", priča slušateljka.

"Sasvim slučajno će se i moja priča poklopiti sa Vršcem. Ja imam bolesnog devera, on je šizofreničar i je l' shvatate vi kad jedan bolestan čovek napiše pismo i kaže 'Molim vas, spasite me odavde!'", priča druga slušateljka.

"Jednosmerno i preterano"

Navodi se da su istraživanjem obuhvaćeni Institut za decu i mlade ''Kolevka'' u Subotici, Institut za mentalne bolesti u Čurugu, Institut za decu i mlade u Kulini, Specijalna institucija za decu i mlade u Stamnici i psihijatrijske bolnice u Vršcu i Kovinu.

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević kaže da nije video izveštaj te međunarodne organizacije, ali dodaje da, nažalost, u tranziciji stradaju najosetljivije grupe.

Gostujući u emisiji Kažiprst Radija B92, Milosavljević je rekao i da nisu sve pomenute institucije pod nadležnošću Ministarstva zdravlja.

Na pitanje da li će otići na lice mesta da sam, kao lekar i ministar, proveri navode međunarodne organizacije, Milosavljević kaže da je već bio stotinu puta i da to nije način da reaguje na jedan tekst.

U međuvremenu se ponovo oglasio i ministar zdravlja Tomica Milosavljević, koji je rekao da nikada nije imao nikakav kontakt sa Međunarodnom organizacijom za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju niti su oni u Ministarstvu zdravlja Srbije dobili saglasnost za bilo kakvo istraživanje.

"Smatram da je ovakav način izveštavanja o tako ozbiljnoj temi jednosmeran i preteran, jer je prvo objavljen tekst u štampi, posle čega je zakazana konferencija za novinare na kojoj su iznete tvrdnje za koje, iz meni dostupnih tekstova, ne vidim objektivno pokriće", rekao je Milosavljević.

On je ukazao da se u izveštaju pominju i dve bolnice, u Vršcu i Kovinu za koje je, kako je rekao, poznato da su zatečene u lošem stanju, posle višegodišnjeg neulaganja i nedovoljne brige.

Ljajić: Organizovana kampanja

Rasim Ljajiæ

Neke od institucija pomenutih u izveštaju su u nadležnosti Ministarstva za rad i socijalna pitanja, a ministar Rasim Ljajić jutros je odmah otputovao na mesta koja su opisana u izveštaju da proveri navode međunarodne organizacije.

U izveštaju postoje neke tačne ocene, ali naslov izveštaja nije adekavtan stvarnom stanju, izjavio je ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić.

Ministar Rasim Ljajić je ocenio da je u pitanju organizovana kampanja jer je izveštaj prvo objavljen u svim značajnijim međunarodnim medijima, pa se tek onda predstavlja ovde, pa tek onda ministarstvima i vladi.

On je ocenio da izveštaj nije dobronameran, da ne zna ko sprovodi kampanju, ali da zna da to jeste kampanja. "Stanje jeste teško, ali daleko do toga da neko muči tu decu i da se neko prema njima odnosi nehumano", rekao je on gostujući u vestima TV B92.

"Ima i tačnih ocena, niko ne beži da je stanje teško zbog nasleđenih problema", rekao je on, navodeći da ne može iz nekoliko primera da se izvlači generalni zaključak o stanju.

Na konstataciju da su prikazani snimci vezane dece, Ljajić je zapitao da li je moguće da neko veruje da ljudi koji rade u tim ustanovama godinama drže nekoga vezanog.

"Tim ljudima treba skinuti kapu u kakvim uslovima rade, a dođe neko iz Vašingtona i tako govori", rekao je Ljajić.

"Naša inspekcija je bila, ja sam bio pre mesec dana i radi se na ispravljanju tih problema, ali ko može da pomisli da neko muči decu u tim ustanovama", rekao je on.

"Mi imamo najveći interes da ispravimo stanje. Niko normalan ne može da bude ravnodušan, kada vidi prirodu bolesti te dece", rekao je on, navodeći da se na promeni nadleđenog stanja stalno radi.

Ljajić je tokom dana naveo da u Domu za smeštaj osoba ometenih u razvoju u Kulinama boravi više od 500 osoba sa teškim retardacijama.

"Tu su smeštena i deca i odrasli. To je nodopustivo i to traje godinama. U toj ustanovi radi jedna negovateljica na 65 dece. Tim ljudima koji rade u tim ustanovama treba dati maksimalnu podršku i pomoć", kazao je Ljajić.

On je naveo da u taj dom više neće biti primana nova deca i da će se taj dom transformisati u dom za odrasle, a da će deca biti smeštena po ostalim ustanovama.

Ljajić je objasnio da u Srbiji postoji pet domova za smeštaj osoba ometenih u razvoju i da u njima boravi 850 dece sa umerenim i teškim retardacijama.

On je najavio da će naredne godine biti kupljeno 20 stanova za boravak dece sa posebnim potrebama, kako bi se afirmisao takav način smeštaja u odnosu na smeštaj u domovima.

Kovin: Loše, ali bez primene sile

Ekipe B92 posetile su danas nekoliko institucija koje se staraju o osobama ometenim u razvoju i psihijatrijskim bolesnicima, među njima i Specijalnu neuropsihijatrijsku bolnicu u Kovinu. U toj bolnici tvrde da su uslovi za bolesnike loši, ali da zlostavljanja pacijenata nema.

Zapušteni toaleti, neokrečene i pretrpane sobe, malter koji otpada s plafona u hodniku, dotrajala posteljina – to je ambijent koji je ekipa B92 zatekla u Specijalnoj neuropsihijatrijskoj bolnici u Kovinu.

Snimke iz Kovina možete gledati i na video-zapisu.



Načelnica muškog akutnog odeljenja, u kome su smešteni najteži psihijatrijski bolesnici, Vera Jovandić, priznaje da su uslovi u kojima pacijenti borave jako loši, ali da se s njima postupa vrlo humano i da o njihovom zlostavljanju, vezivanju za radijatore i sličnim pojavama, nema ni govora.

"To je istina, i nehigijena, cevi pucaju, voda curi, nema je dovoljno, sobe su velike visoke preko tri metra", kaže Vera Jovandić.

"Primene sile nema. Kao što sam rekla, to su ektremni slučajevi koji se dešavaju možda jednom godišnje, a to, ako se i desi, jeste iz bezbednosnih razloga", kaže ona.

Zaraznih bolesti i klasične nehigijene u Kovinu nema, tvrdi doktorka Jovandić. Ona kaže da je pre četiri godine izbila epidemija tuberkuloze, nakon čega su uvedeni obavezni internistički pregledi pri dolasku pacijenata.