Šešelj: Haški sud je antisrpski sud

Vojislav Šešelj je izjavio da mu sudi "nelegalan i nelegitiman sud" koji je formiran i radi po diktatu SAD. Šešelj je završio izjavu tvrdnjom da je ponosan na svoju nacionalističku ideologiju i da je poslednjih pet godina proveo usavršavajući je.

"Ta ideologija sada je još više ukorenjena u srpskom narodu", veruje Šešelj. On je rekao da mu je žao što u Tribunalu nema smrtne kazne, "pa da, kao i njegov prijatelj Sadam Husein, smrću zapečati takvu ideologiju", što bi je, veruje, učinilo besmrtnom.



Višečasovna izjava Šešelja završena je citiranjem Tolstojevog "Rata i mira" i konstatacijom da će, ako umre u Tribunalu, umreti smejući se optužnici, sudu i SAD, koje stoje iza njega.

S druge strane, Šešelj je izneo i stav da je, zbog povrede njegovih prava, tokom četvorogodišnjeg pritvora, jedini način da sudsko veće sudije Žan-Kloda Antonetija sačuva svoj intergritet da ga oslobodi optužbi.

Na početku višečasovnog obraćanja, Šešelj je rekao da Haški tribunal ima izrazito antisrpsku orijentaciju, što dokazuje broj optužnica protiv Srba i činjenica da im se izriču neuporedivo veće kazne nego optuženicima iz drugih država. "Ovaj sud dobio je zadatak, i on se sprovodi u velikom broju presuda, da se falsifikuje novija srpska istorija. A klasičan primer, po njegovoj oceni, jeste presuda za genocid u Srebrenici. Šešelj je ustvrdio da je u Srebrenici streljano 1.000 zarobljenika, umesto više od 7.000 ljudi, kako se navodi u presudama Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde.

"To je grozan zločin, ali nije genocid," rekao je Šešelj. On je izneo viđenje da se, budući da su svi činili zločine u ratovima na prostoru SFRJ, te zločine moguće "samo kvantifikovati, ali im se ne sme davati različita kvalifikacija, kako to čini Tužilaštvo u haškim optužnicama".

Šešelj je rekao da je ustanovljavanjem učešća u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu" kao oblika odgovornosti otvoren put za optuživanje svakog Srbina učesnika u ratu, odnosno za utvrđivanje kolektivne odgovornosti Srbije i celog srspkog naroda. Ta praksa, dodao je, ne postoji nigde u svetu. Ako postoji zajednički zločinački poduhvat, rekao je Šešelj, u njemu su učestvovali oni koji su razbili Jugoslaviju, a ne oni koji su to pokušali da spreče.

Po njegovoj oceni, srpski narod nije ratovao protiv susednih naroda već protiv Nemačke, Vatikana, a u poslednjim sukobima na Kosovu protiv SAD i NATO-a.

Šešelj je negirao da je u svojim govorima pozivao na rat, "osim ukoliko nije bila u pitanju odbrana srpskog naroda". On tvrdi da mu se može pripisati odgovornost za pozivanje na ratne zločine. On je potvrdio da je ideja Velike Srbije njegova ideja i da ne treba da se vezuje za Slobodana Miloševića "niti s bilo kojom ličnošću koja je prozvana u optužnici zajedno s njim".

Potom je rekao da je to dugoročni cilj, ali da "mu nije na pamet padalo da se on sprovodi proterivanjem 3-4 miliona ljudi. Naša ideja je bila da ih ubedimo da su Srbi", rekao je Šešelj.

Lider radikala nije negirao da je okupljao i organizovao dobrovoljce i slao ih na front, ali je dodao da su oni juna 1991. stavljeni pod kontrolu JNA, odnosno vojske i policije RS i RSK. "Armije je za dobrovoljce SRS odredila kasarnu u Bubanj Potoku, tamo su dobijali uniforme i imali obuku, radni staž upisivan im je u vojnu knjizicu", rekao je on.

Uz komentar da bi možda mogao da snosi moralnu odgovornost za za ono što su činili dobrovoljci, Šešelj je tvrdio da nikada nijedan sledbenik radikala nije počinio nijedan zločin.

On je ustvrdio da nije tačno da su u redovima dobrovoljaca bili poznati kriminalci, te da je Srpska radikalna stranka jedina koja je proveravala da li se među onima koji su se prijavili kao dobrovoljci nalaze narkomani i kriminalci. S druge strane, rekao je, ne može se smatrati odgovornim za sve jedinice i pojedince koji su sebe nazivali "šešeljevcima" ili "četnicima", jer je takvih bilo mnogo.

Po oceni optuženog, Tužilaštvo je "iz političkih razloga" u optužnicu protiv njega uključilo i navode o njegovom učešću u proterivanju Hrvata iz Vojvodine, naročito incident u Hrtkovcima. Šešelj kaže da nije pozivao na proterivanje Hrvata nego je to obećavao u predizbornoj kampanji.

"Ja sam, u ime svoje partije, tokom predizborne kampanje to govorio. Reč je o merama retorzije jer je Tuđman proterivao Srbe iz Hrvatske", objasnio je Šešelj i dodao da nije pozivao ljude da pristupe progonu".

Dobrovoljci SRS-a borili su se u Vukovaru i Srpska radikalna stranka je i danas ponosna na njihovu ulogu, rekao je Šešelj, komentarišući konkretne navode optužnice. I on je, rekao je, posetio Vukovar, ali nije tamo govorio niti je prisustvovao sastanku u komandi vojske.

"Ne branim se od navoda da sam izjavio da nijedan ustaša ne sme živ da izađe iz Vukovara. Zašto bi neki ustaša živ izašao? Kao što se kaže smrt nacistima, tako može i to da se kaže. Ali, to nije isto što i reći 'hajde, streljajte ratne zarobljenike'", rekao je on. Dobrovoljci SRS-a povukli su se iz Vukovara odmah posle oslobođenja tog grada, dodao je, a sudu je rekao da je za zločin na Ovčari čuo godinu dana kasnije.

Šešelj je rekao da suđenje optuženima za Vukovar pred Haškim tribunalom nije dalo odgovor na pitanje ko je naredio vojsci da zarobljenike iz Vukovarske bolnice preda dobrovoljcima i teritorijalcima. "Ja ću vam sada otkriti tu tajnu. Zločini u Zapadnoj Slavoniji i u Vukovaru su povezani. Organizovao ih je general Aleksandar Vasiljević zato što je vrh JNA još smatrao da u SFRJ može doći do intervencije SAD koja bi vojsci dala da zavede red. Vojna služba bezbednosti paralelno je organizovala incidente i na srpskoj i na hrvatskoj strani. Minirala jevrejsko groblje u Zagrebu da bi okrenula svetsku javnost protiv Tuđmana, a istovremeno provocirala zločine na srpskoj strani. Aleksandar Vasiljević lično je doveo Bele orlove u Zapadnu Slavoniju. On je iz Vukovarske banke odneo nekoliko miliona nemačkih maraka", rekao je Šešelj.

Slično kao i za Vukovar, rekao je da dobrovoljci SRS-a nisu počinili nikakve zločine u Bijeljini, Brčkom, Zvorniku i drugim mestima. "Ono što su radili 'arkanovci' i 'mauzerovi', to nemojte meni da pripisujete", upozorio je Šešelj i dodao da su dobrovoljci imali striktna uputstva da se s njima ne mešaju.

Govoreći o podizanju optužnice protiv njega, Šešelj je rekao da je ona podignuta jer je "postao nepodnošljiv Amerikancima" zbog opasnosti da sruši "marionetski režim" u Srbiji. Upitavši zašto smeta Amerikancima, odgovorio je da je to zato što su Srbi "mali Rusi na Balkanu".

Sudija Fabricija Latanci zamolila je, u jednom trenutku, Šešelja da ne viče dok daje izjavu, na šta je on odgovorio da će pokušati da govori tiše, ali je tražio razumevanje suda jer se "pet godina u njemu skupljao adrenalin" u očekivanju početka procesa. Sudsko veće je bez ikakvih intervencija slušalo Šešeljevo izlaganje a komentar je, na kraju, dao predsedavajući sudija.

Reagujući na navode optuženog da mu se sudi zbog ideologije i antiamerikanizma, sudija Antoneti rekao je da će veće svoje odluke donositi isključivo na osnovu dokaza koji budu predstavljeni.