Basesku i Juščenko bez rešenja

Trajan Basesku i Viktor Juščenko razgovarali su dva sata duže nego što je to bilo planirano. Juščenko je danas boravio u zvaničnoj poseti Bukureštu tokom koje se sastao sa Baseskuom i drugim rumunskim zvaničnicima. Sporna pitanja tiču dela teritorije, zatim kanala Bistroe i kombinata Krivoj Rog.

Basesku se na početku konferencije za novinare zahvalio Juščenku što mu je doneo dokumenat sa više od 2.000 imena rumunskih vojnika koji su poginuli na teritoriji Ukrajine između 1944. i 1954. godine i o kojima se do sada nije ništa znalo.

Dvojica predsednika su učestvovali na prvoj sesiji ukrajinsko-rumunske mešovite predsedničke komisije, koja je analizirala sva delikatna nerešena pitanja između dve zemlje.

Rumunija i Ukrajina se nalaze u sporu u vezi sa kontinentalnim platoom na Crnom moru, odnosno Ostrvom Zmija koji, na zahtev Bukurešta, treba da reši Međunarodni sud pravde u Hagu. Odluka tog suda se očekuje krajem 2008. godine.

Juščenko je s tim u vezi rekao da će Ukrajina "oko kontinentalnog platoa na Crnom moru ispitivati naftu i prirodni gas".

On je uoči dolaska u Bukurešt izjavio za ukrajinsku televiziju Inter da će Ukrajina početi operacije ispitivanja u toj spornoj zoni kako bi obezbedila potrebno gorivo.

Analitičari su odmah prokomentarisali da Ukrajina već radi u toj zoni, iako još nema odluke Međunarodnog suda pravde iz Haga.

Basesku i Juščenko su danas najviše razgovarali o kanalu Bistroe koji Ukrajina gradi na samoj granici Rumunije, a koji ozbiljno ugrožava ekosistem delte Dunava. Oko 80 odsto te delte se nalazi na teritoriji Rumunije.

Ukrajina je počela izgradnju kanala Bistroe 2004. godine, na šta je odmah reagovao Bukurešt, ali i međunarodna zajednica, optužujući Kijev da ne poštuje međunarodne sporazume koje je potpisao. U toku je proširivanje tog kanala.

Juščenko je novinarima u Bukureštu izjavio da je reč o "suverenoj teritoriji Ukrajine" na kojoj se gradi taj kanal, kao i da će ona "poštovati sve međunarodne obaveze u vezi sa zaštitom životne sredine".

Treće već staro sporno pitanje koje su razmotrili Basesku i Juščenko, jeste situacija oko kombinata Krivoj Rog.

Ukrajina, Rumunija i još pet zemalja iz komunističkog bloka odlučile su 1983. godine da grade u mestu Krivoj Rog kombinat za obogaćivanje minerala. Bukurešt je tada uložio 800 miliona dolara, ali je Ukrajina 1990. zaustavila taj posao.

Basesku je u vezi s tim izjavio da Rumunija više nije zainteresovana za nastavak investicija već za privatizaciju, a najznačajnije jeste da sve zemlje koje su učestvovale u investiciji, od privatizacije dobiju korektan procenat.

Basesku i Juščenko su razgovarali i o pitanju značajne rumunske manjine u Ukrajini koja ne uživa ista prava kao ukrajinska zajednica u Rumuniji.