Potpis na sporazume sa EU

Brisel -- Predstavnici Evropske unije i zemalja zapadnog Balkana danas su u Briselu potpisali sporazume o viznim olakšicama i readmisiji.

Izvor: B92, Beta, Tanjug
Podeli

Potpredsednik Evropske komisije Franko Fratini i ministar unutrašnjih poslova Portugala Ruiz Karlos Pereira potpisali su devet sporazuma između Evropske komisije i zemalja zapadnog Balkana. Sporazumi o viznim olakšicama i readmisiji potpisani su sa ministrima unutrašnjih poslova Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Srbije i Makedonije, precizira se u saopštenju Evropske komisije.

"Potpisivanje sporazuma predstavlja važnu političku odluku ka bližoj saradnji između EU i zemalja zapadnog Balkana u osetljivim oblastima migracije i kretanja lica", ocenio je Fratini.

Primena ovih sporazuma, zajedno sa opipljivim napretkom u osnovnim oblastima pravde, slobode i bezbednosti, omogućiće Komisiji da započne sveobuhvatni dijalog o mogućem bezviznom režimu za građane zemalja zapadnog Balkana u budućnosti, naglasio je Fratini.

Evropski komesar za proširenje Oli Ren ocenio je da su ovi sporazumi još jedan dokaz o posvećenosti EU evropskoj perspektivi regiona.

"Mi sada očekujemo punu primenu oba sporazuma, kako bi se otvorio put dijalogu sa svakom zemljom regiona o bezviznom putovanju i njegovim uslovima", rekao je Ren.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Dragan Jočić izjavio je u Briselu, posle potpisivanja sporazuma, da je brzina kojom su Evropska unija i Srbija okončali pregovore najbolji dokaz napretka, ostvarenog u regionu.

Srbija je spremna, naglasio je Jočić, da u potpunosti sprovede sporazume koji su danas potpisani.

"Građani Srbije podržavaju ulazak svoje zemlje u Evropsku uniju. Da bi, međutim, ta podrška opstala, neophodno je da vizni režim bude potpuno ukinut - što je moguće pre", izjavio je Jočić.

Detalji sporazuma

"Vize za nemali broj ljudi"

Danas potpisani sporazum o viznim olakšicama treba da potvrde i Evropski parlament, kao i da ga ratifikuje Skupština Srbije, podseća šefica vladine kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević.

Ona za B92 ističe da broj ljudi koji će ih osetiti nije zanemarljiv. "Za jedan broj naših građana, koji nije mali, na snagu će stupiti vizne olakšice u smislu lakšeg dobijanja viza, bržeg izdavanja i viza koje će trajati duže vremena od ovog što smo do sada dobili", kaže ona.

"Cena za vize biće nula. Jedino će vize plaćati ljudi koji pripadaju tzv. biznis-zajednici i to polovinu cene", kaže ona.

Cilj sporazuma je da olakšaju građanima zemalja zapadnog Balkana, naročito onima koji najviše putuju, da dobiju vize sa kratkim boravkom u Evropskoj uniji, u isto vreme postavljajući jasna pravila za borbu protiv ilegalne imigracije, precizira se u saopštenju.

Troškovi izdavanja viza za sve građane zapadnog Balkana, prema ovim sporazumima, koštaće 35 evra umesto 60, a besplatne vize biće obezbeđene za izvesne kategorije podnosilaca prijava.

Za izvesne kategorije stanovništva - poslovne ljude, studente i novinare - pojednostavljena je neophodna dokumentacija za podnošenje prijave za vizu.

Nosioci diplomatskih pasoša su izuzeti od vizne obaveze, precizira se u saopštenju.

Sporazumi o readmisiji postavljaju jasne obaveze i procedure za vlasti zemalja zapadnog Balkana i zemalja članica EU u odnosu na vreme i način preuzimanja ljudi koji ilegalno borave na teritorijama obuhvaćenim ovim sporazumima.

Sporazumi obuhvataju ne samo državljane obe strane koji ilegalno borave, već i državljane trećih zemalja, kao i osobe bez državljanstva koje su u neregularnoj situaciji, pod uslovom da imaju jasnu vezu sa stranom potpisnicom od koje se zahteva readmisija.

Od zemalja zapadnog Balkana se očekuje da ubrzaju primenu odgovarajućih reformi u osnovnim oblastima pravde, slobode i bezbednosti, kao što je jačanje vladavine prava, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, jačanje njihovih administrativnih kapaciteta u oblastima kontrole granica i bezbednosti dokumenata, uvođenjem biometričkih podataka.

Sporazum o viznim olakšicama otvora put za režim bez viza i stavljanje Srbije na "belu šengensku listu" EU, čim se za to ispune uslovi, navode zvaničnici EU.

Na temelju parafiranog sporazuma o viznim olakšicama, u Srbiji će od plaćanja viza biti izuzeti studenti, naučno osoblje, poslovni ljudi, novinari, pripadnici verskih organizacija, penzioneri, lica koja idu na lečenje i turisti, lekari, advokati i druge kategorije građana, koji će moći da dobiju i višekratne vize na duži rok.

Ugovor o readmisiji nalaže Srbiji da prihvati vraćanje državljana Srbije iz zemalja EU a koji su u njih ušli bez valjanih dokumenata i dozvola, a isto se odnosi i na državljane trećih zemalja koji su iz Srbije nelegalno došli na teritoriju država EU.

Sporazum o readmisiji znači da bi iz zemalja EU postepeno u Srbiju moglo biti vraćeno oko 100.000 građana.

Konačnu reč o sporazumima s državama zapadnog Balkana 8. i 9. novembra će na zasedanju dati ministri pravosuđa i unutrašnjih poslova EU, potom će se o njima izjasniti Evropski parlament, a sporazumi treba da stupe na snagu 1. januara 2008, za šta se snažno zalaže portugalsko predsedništvo EU.

Da bi Srbija mogla brzo očekivati stavljanje na "belu šengensku listu", nužno je do kraja godine usvojiti zakone o putnim ispravama, o azilu, nadzoru državne granice, kretanju i boravku stranaca. Dragan Jočić je u Skupštini Srbije najavio da će Srbija uskoro dobiti nove nacionalne pasoše sa ugrađenim zaštitnim merama.

Fratini: Ukidanje viza zavisi od zemlje

Evropski komesar za bezbednost i pravosuđe Franko Fratini izjavio je danas u Briselu da vizne olakšice za zemlje zapadnog Balkana treba da stupe na snagu 1. januara 2008.

On je, međutim, predočio da će ukidanje viza zavisiti od onoga što svaka zemlja regiona pojedinačno učini u sprovođenju evropskih propisa i standarda.

Fratini je naglasio da su za potpuno ukidanje evorpskih viza od presudne važnosti "bezbedni dokumenti, zaštićenost spoljnih granica, bitka protiv organizovanog kriminala i krijumčarenja".

"Sve te aktivnosti će biti od krajnjeg značaja za ubrzanje, ili ne, procesa ukidanja viza EU" za države zapadnog Balkana, istakao je evropski komesar.

Zamoljen da kaže kako gleda na predlog italijanskog premijera Romana Prodija da se ubrza davanje Srbiji statusa kandidata za članstvo u EU i što pre ukinu evropske vize za srpske građane, imajući u vidu rešavanje kosovskog pitanja, Fratini je uzvratio: "Lično imam svoje zamisli, ali kao evropski komesar moram potvrditi zvaničan stav EU".

A to je "da se mora postići dogovor svih 27 zemalja Evropske unije", objasnio je evropski komesar i, kako je dodao, "moje lično mišljenje je da se podrži razmatranje potreba srpske vlade i Republike Srbije, ali ne kao 'uzvraćanje' za rešavanje situacije na Kosovu".

"Ne možemo pregovarati o liberalizaciji viznog režima EU tako što bi se to povezalo s budućnošću Kosova. Jer to su, da budem iskren, dve potpuno različite stvari", zaključio je Fratini.

Fratini i portugalski ministar unutrašnjih poslova Rui Montero koji je takođe u ime EU stavio potpis na sporazume o viznim olakšicama i readmisiji sa Srbijom i drugim zemljama zapadnog Balkana podvukli su da je nužno sprovesti te sporazume jer je to potvrda evropske budućnosti regiona.

Znaju li građani šta je šengen

Političari u Srbiji svakodnevno obećavaju olakšice za dobijanje šengenskih viza, očekujući da građani znaju koliki bi to bio uspeh za Srbiju.

Međutim, iako ove izraze svakog dana čuje u medijima, većina građana uopšte ne zna šta znači šengenska viza, koje su zemlje-potpisnice šengenskog sporazuma, kao ni koje mogućnosti sporazum pruža građanima.

Prema podacima MUP-a Srbije, samo 11,4 odsto stanovništva ima pasoš, a veći deo njih uglavnom putuje u države koje nisu potpisnice šengenskog ugovora.

Čak 75 posto mlađih od 25 godina nikada nije posetilo stranu zemlju, statistika je koja ukazuje zašto većina građana uopšte ne razume o čemu im političari govore.

Sem što ne znaju koje su države potpisnice šengenskog sporazuma, Beograđani na primer ne znaju ni kakve sve mogućnosti imaju građani u regionu sa svojim pasošima.

Većina njih ne zna da susedni Hrvati mogu da putuju nesmetano bez vize svuda osim u Ameriku.

Šengenski ugovor je sporazum koji je 14. juna 1985. godine potpisalo pet evropskih država: Belgija, Francuska, Nemačka, Luksemburg i Holandija. Sporazum je potpisan u mestu Šengen u jugoistočnom Luksemburgu, blizu tromeđe Nemačke, Francuske i Luksemburga, i po njemu nosi naziv.

Građani iz država-potpisnica mogu se slobodno kretati u bilo kojoj drugoj državi, ne pokazujući dokumenta na granici. Cilj ugovora je bio da se ukinu i harmonizuju granični prelazi između zemalja-potpisnica.

Od 1985. godine do 1. maja 2004. ukupno 15 država je potpisalo šengneski ugovor: Belgija, Francuska, Nemačka, Luksemburg, Holandija, Portugal, Španija, Italija, Austrija, Grčka, Danska, Švedska, Finska, Norveška, Island.

Od 31. decembra ove godine Kipar, Češka, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Slovačka i Slovenija postaće potpisnice šengenskog ugovora.

Povratak u nepoznato

Nakon što je potpisan sporazum o readmisiji, sada se očekuje da će se u Srbiju vratiti oko 100.000 njenih državljana koji nemaju neophodna dokumenta za ostanak u zemljama Evropske unije.

22-godišnji Ramiz Adžaj, koji je 13 godina živeo u Manhajmu, vraćen je u Srbiju iz Nemačke jer su vlasti te zemlje odbile da mu odobre azil.

Kako kaže, policija ga je odvezla na aerodrom, gde su mu oduzeli deo novca kao kaznu za prekoračenje boravka u Nemačkoj. Sada se nalazi u Srbiji, radi u magacinu Koka-Kole.

Priznaje da je, poput mnogih ljudi iz Srbije, manipulisao tamošnje vlasti kako bi ostao u Nemačkoj.

"Vratio bi se da imam tu mogućnost. Međutim, sada je malo teže, sada sam ovde. Nije ni ovde toliko loše, ali tamo je malo bolje. Mentalitet života je tamo bolji, ljudi su ljubazniji nego ovde u Srbiji. Nije to nešto strašno, nego u Evropi je svuda tako", kaže on.

Ramizov prijatelj, takođe 22-godišnjak, Bekim Beriša, iz Nemačke je došao sa roditeljima. Kaže da bi se odmah vratio u tu zemlju, ali ne može jer mu vlasti nemačke ne daju azil.

Završio je srednju školu i počeo da uči zanat, ali je morao da ga prekine. On radi u Mekdonaldsu.

"Prvih pet meseci nikako… Tugovao sam, znači, tugovao sam samo tako. Nije mi se sviđalo ništa u Beogradu, nisam mogao da spavam, da jedem, oslabio sam dosta. Znači, patio sam baš. Sada mi je OK, snalazim se, radim", priča on.

Na osnovu potpisanih sporazuma o readmisiji, ovakva ili slična sudbina očekuje između 50.000 i 150.000 državljana Srbije koji u zemljama EU borave bez dozvole.

U poslednje tri godine u Srbiju je vraćeno oko 10.500 građana, od kojih je 4.800 vraćano u pratnji policije ili medicinskog osoblja.

Veliki broj njih, prema podacima koje su izneli učesnici okruglog stola na temu "Evropske integracije i readmisija", vraćeno je u zemlju bez ikakve imovine, bez dokumenata, kao i bez obezbeđenog smeštaja.

Sporazum predviđa i finansijsku pomoć zemalja Zapadne Evrope zemlji u koju se vraćaju povratnici.

Osim prava na privremena dokumenta i ishranu u narodnim kuhinjama, Srbija nije obezbedila smeštaj za te ljude, već se uglavnom oslanja na dobru volju njihovih rođaka i spremnost da ih prihvate.

Info

strana 1 od 532 idi na stranu