Australopitekus Lusi u Americi

To je odmah izazvalo i burne proteste naučnih krugova širom sveta zbog krhosti fosila. Lusi je pripadnica "australopitekusa afarensisa", čovekovog pretka, starog 3,2 miliona godina, a izložen je u Prirodnjačkom muzeju u Hjustonu. Pomoću nje su naučnici utvrdili da je čovekov predak prvo prohodao na dve noge, a zatim razvio veliki mozak.

Fosil je nazvan Lusi po pesmi Bitlsa "Lusi in d skaj vit dajmonds" (Lucy in the Sky with Diamonds), koja je svirala tokom proslave kad je 1974. godine otkriven u Etiopiji. Fosil je u udaljenoj provinciji Afar pronašao američki naučnik Donald Johanson.

Ti ostaci važe za jedno od najznačajnijih arheoloških otkrića. Oni nisu ni prvi, a ni najstariji, ali su među najpotpunijim, pošto je oko 40 odsto Lusinih kostiju netaknuto. Ženka hominida verovatno je težila oko 27 kilograma i bila je visoka oko metar.

Lusi je centralni eksponat na izložbi pod nazivom "Lusina zaostavština: Skrivena bogatstva Etiopije", na kojoj će posetioci moći da vide više od 150 religijskih i umetničkih eksponata iz te zemlje.

Vlada Etiopije i funkcioneri muzeja plaše se, međutim, da će izložba ostati u senci protesta vezanih za Lusi.

Najcenjeniji svetski paleoantropolozi ogorčeni su zbog prebacivanja Lusi u Hjuston. Oni strahuju da bi krhki fosil mogao biti nepovratno oštećen putovanjem u SAD i potonjom šestogodišnjom "turnejom" po još 11 američkih gradova.

"Definitivno mislim da Lusi nije trebalo da se šalje u Ameriku. Jedinstveni biološki uzorci i fosili kao što je Lusi služe nauci i treba da ostanu u zemljama svog porekla", rekao je agenciji Rojters poznati paleontolog Ričard Liki.

"Niko neće imati koristi od Lusine turneje osim američkih muzeja, koji eksploatišu resurse Afrike", dodao je on, a izlaganje fosila nazvao je "prostituisanjem".

Neki od najprestižnijih muzeja u SAD, uključujući i Smitsonijan institut u Vašingtonu i Američki prirodnjački muzej u Njujorku, odbili su da izlože fosilne ostatke.

Izložba u Hjustonu je prvi put da se Lusi izlaže van Etiopije, u kojoj se takođe samo dva puta pojavila pred javnošću.

Postavka u Hjustonu je posvećena prikazivanju skoro 3.000 godina istorije Etiopije, počev od drevne civilizacije Aksum, pa do vladavine cara Hajla Selasija 1974, kada je Lusi otkrivena.

Ambasador Etiopije Samjuel Asefa rekao je da izložba govori o dve stvari - evoluciji čoveka i Etiopiji kao jednoj od kolevki civilizacije.

Pošto posetioci prođu kroz sobe posvećene istoriji Etiopije, ulaze u tri slabo osvetljene prostorije. U prve dve se nalaze eksponati iz praistorije, sa pitanjima: Odakle dolazimo? Šta je smisao našeg postojanja?

U trećoj, zamračnoj kružnoj sobi nalazi se Lusi. Njen skelet izložen je ispod uglačanog stakla u crnoj kutiji pod "mekanim" osvetljenjem. Oko nje se nalazi mural od 24 metra, koji govori o šet miliona godina ljudske evolucije.