"Ni Klinton ne bi potpisao Rambuje"

On je ustvrdio pred Haškim tribunalom da je u aprilu 1999. predsednik SAD Bil Klinton rekao da ni on ne bi prihvatio sporazum u Rambujeu, da je bio na mestu predsednika SRJ Slobodana Miloševića. Šainoviću, tadašnjem potpredsedniku Savezne vlade, sudi se po optužnici za zločine protiv čovečnosti nad albanskim civilima u prvoj polovini 1999.

Kesić je posvedočio da je predvodio delegaciju Amerikanaca srpskog porekla koju je 14. aprila 1999, dok je NATO bombardovao SR Jugoslaviju, u Beloj kući primio predsednik Klinton.

Prema rečima svedoka, Klinton je delegaciji rekao da češto nastoji da se stavi u položaj drugih ljudi, kako bi bolje shvatio njihovo ponašanje.

"Rekao je da je, stavljajući se u Miloševićev položaj, video da je odredba o referendumu (o nezavisnosti Kosova) iz predloga sporazuma u Rambujeu verovatno otišla predaleko... Kazao nam je da ni on, da je bio na Miloševićevom mestu, verovatno ne bi potpisao taj sporazum", izjavio je Kesić.

Predsednik Klinton je predstavnicima američkih Srba tada, prema Kesiću, rekao da je bombardovanje SRJ počelo iz humanitarnih razloga, ali i da su razlozi koji su doveli do napada postali nebitni, budući da su "u pitanju kredibilitet NATO-a, SAD i njegov lični kredibilitet", zbog čega bombardovanje može trajati "neograničeno".

Kesić je naznačio da je, na zahtev delegacije da bombardovanje bude prekinuto, makar i privremeno za pravoslavni Uskrs, Klinton odgovorio da je to nemoguće zato što bi zatim bilo teško obezbediti konsenzus u NATO za nastavak napada.

Američki predsednik je isti odgovor dao i nešto kasnije kada je sveštenik i političar Džesi Džekson tražio prekid bombardovanja pošto mu je predsednik SRJ Slobodan Milošević predao tri američka vojnika zarobljena na Kosovu, rekao je Kesić koji je Džeksona pratio tokom misije u Beogradu, a zatim i na prijemu kod Klintona.

U nastavku suđenja, sudsko veće Ijana Bonomija sutra će saslušati sledećeg svedoka Šainovićeve odbrane, Zorana Anđelkovića.

Zajedno sa Šainovićem, za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon Albanaca sa Kosova 1999. optuženi su tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović i generali Dragoljub Ojdanić, Nebojša Pavković, Vladimir Lazarević i Sreten Lukić.

Šta su civili radili sa policajcima?

Veljko Odalović tvrdio je danas da se predstavnici civilne vlasti nisu mešali u poslove vojske i policije na Kosovu, pa je tužioca interesovalo šta je Šainović tražio na sastancima MUP-a na kojima su podnošeni izveštaji o operacijama policijskih jedinica.

Svedok Šainovićeve odbrane tvrdio je na suđenju da u leto 1998. godine kao načelnik Kosovskog okruga nije mogao da izađe u susret svim stranim diplomatama koji su želeli da se sastanu sa njim, zbog čega je tražio da mu vlasti iz Beograda pošalju ispomoć.

U susret mu je, kaže, izašla savezna vlada , koja je u diplomatsku misiju na Kosovo poslala svog potpredsednika Nikolu Šainovića. On je na Kosovu boravio do početka NATO-intervencije.

Kada je počelo bombardovanje, Šainović je, prema svedoku, na Kosovo došao samo jednom prilikom u aprilu 1999. godine da bi se sastao sa Ibrahimom Rugovom, koji je, prema stavu odbrane, dobrovoljno pristao na razgovore sa srpskom delegacijom.

Na taj način, svedok je nastojao da potvrdi tezu odbrane da je Šainović na Kosovo odlazio kao diplomata, a ne kao "Miloševićev čovek" i neformalni komandant vojske i policije za pokrajinu, kako se navodi u optužnici.

Iako je boravio na Kosovu 1998. i 1999. godine Odalović tvrdi da nikada nije čuo za Zajedničku komandu vojske i policije, na čijem je čelu, prema optužbi, bio Šainović.

Pojašnjava da su snage bezbednosti imale svoje redovne linije komandovanja, u koje se "civili nikada nisu mešali".

Zbog toga ga je tužilac u unakrsnom ispitivanju upitao da li mu je neobično što je "civil Šainović" prisustvovao sastancima policije na kojima su šefovi SUP-ova podnosili izveštaje o operacijama svojih jedinica.

Odalović kaže da mu tako nešto nije poznato, ali priznaje da su "civili ponekad morali" da se sastaju sa predstavnicima MUP kako bi se informisali o situaciji na terenu.