Većina podržava članstvo u EU

Proces evrointegracija je spor, zaključuju građani, zbog nesposobnosti političara u Srbiji, ali i zbog neispunjavanja međunarodnih obaveza Srbije. Ipak, iako evroentuzijasti na rečima, većina ispitanika priznaje da nije spremna da značajnije menja navike radi bolje evropske budućnosti, pokazuje istraživanje koje je u junu sprovedeno za Kancelariju Vlade Srbije za pridruženje EU.

Istraživanje potvrđuje trend po kom ubedljiva većina građana, njih oko 70 odsto, podržava ideju o Srbiji kao članici EU, naspram 15 odsto onih koji budućnost vide van saveza s Briselom.

Srđan Bogosavljević, direktor agencije Stratedžik marketing, koja je uradila istraživanje, primećuje da samo 30 odsto ispitanih za sebe kaže da dobro ili vrlo dobro poznaje uslove koje Srbija mora da ispuni da bi se pridružila EU. Tako nizak procenat onih koji kažu da nešto znaju suprotan je, tvrdi, i mentalitetu građana Srbije, koji obično kažu da sve znaju. "U poređenju s drugim zemljama, a kada je reč o EU, mi smo još u fazi kada manje znamo, a više želimo", kaže on.

Na pitanje da li se osećaju Evropljanima, 42 odsto punoletnih građana Srbije odgovara potvrdno, a trećina se izjašnjava protiv. Zanimljivo je, primećuju istraživači, da 25 odsto ispitanih kaže da je po tom pitanju neodlučno.

Za građane Srbije, naročito mlađe i obrazovanije, koji se izdvajaju daleko pozitivnijim stavom prema Evropi, EU simboliše bolju budućnost i garantuje mir, otvara nove mogućnosti zapošljavanja, slobodnog kretanja, pa i rada u drugim zemljama.

Za one druge, skeptičnije, članstvo u EU je utopija, rizik za poljoprivredu, gubitak vremena, novca, socijalnih beneficija, a možda i nacionalnog identiteta.

Tanja Miščević, direktorka Kancelarije za pridruženje EU, kaže da su mlađi skloniji da odgovornost za sporiji put Srbije ka EU pripišu mentalitetu, nespremnosti za promene i neispunjavanju međunarodnih obaveza, dok u grupi najstarijih 67 odsto smatra da je reč o politici EU koja usporava u tom procesu.

U skladu s generalno dobrim mišljenjem o sebi, ispitanici kažu kako veruju da je, po ekonomskim kriterijumima, Srbija čak bliža EU od nekih zemalja-kandidata, pa i članica.

Više od 70 odsto ispitanih veruje da pitanja članstva u EU i rešavanja statusa Kosova jesu povezana.

Njih 45 odsto smatra da Brisel od Srbije traži da se odrekne Kosova, 31 odsto kaže da te dve stvari nisu zvanično povezane, ali da takvo uslovljavanje nezvanično postoji. Istovremeno, gotovo 40 odsto ispitanih smatra da će EU presudno odlučivati o statusu Kosova.

Ipak, više od dve trećine ispitanih ocenjuje da čak i kada bi Evropa jednostrano priznala nezavisnost Kosova, Srbija ne bi trebalo da odgovori prekidom diplomatskih odnosa. Samoizloaciju bi prihvatilo 29 odsto građana.

Pomenuto istraživanje pokazalo je blago povećanje svesti da brzina evrointegracija zavisi od pune saradnje s Haškim tribunalom.