Predlog budžeta pred skupštinom

Takođe, raspravlja se i o izmenama poreskih zakona. Obrazlažući predlog, ministar finansija Mirko Cvetković najavio je da budžet "neće ugroziti makroekonomsku stabilnost niti uticati na rast inflacije", a da je planirani budžetski deficit od 13,7 milijardi dinara "već pokriven prihodima od privatizacije u prošloj i ovoj godini".

Poslanici su prihvatili predlog radikala da se udvostruči vreme za načelnu raspravu, pa će ona umesto pet trajati deset sati. Opoziciju je danas zanimalo i zašto raspravi o budžetu ne prisustvuje premijer Vojislav Koštunica.

Ministar Cvetković u svom izlaganju pred poslanicima rekao je da budžet odražava ekonomske i socijalne prioritete Vlade , kao i ranije preuzete obaveze. On je precizirao da se dve trećine rashoda iz državne kase odnosi na investicije, socijalna davanja i plate u državnoj administaraciji, prosveti i zdravstvu.

Najviše je, kaže Cvetković, izdvojeno na  zarade - 153 milijarde dinara, što je povećanje od 22 odsto u odnosu na prošlu godinu: "Realizovanim i dogovorenim rastom plata značajno je popravljen ekonomski položaj zaposlenih, naročito visoko obrazovanih kadrova u obrazovanju, zdravstvu i nauci i nešto manjoj meri u državnoj upravi. Povećanje plata zaposlenih u navedenim delatnostima u skladu je sa prioritetima Vlade, prema kojima su navedene delatnosti od ključne važnosti za ekonomski i socijalni napredak Srbije."

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić kaže da je za ministarstvo na čijem je čelu budžetom predviđeno 28 milijardi dinara: "Što se tiče budžeta Ministarstva ekonomije ovo je sasvim dovoljno za drugu polovinu godine za podsticanje mera za razvoj zapošljavanja, rast izvoza, razvoj turizma i regionalni razvoj. Što se tiče ukupnog budžeta, ja neću davati komentare sve dok sam u Vladi".

Izdvajanje za zarade, međutim, komentarisao je guverner Narodne banke Radovan Jelašić koji kaže da bi rast plata mogao da ugrozi inflaciju, zbog velike potrošnje.

Jelašić upozorava da Vlada nije navela nijedan konkretan način kako će neutralisati to povećanje zarada i objašnjava da centralna banka u takvoj situaciji može da pooštri svoje  mere kroz veću obaveznu rezervu i veće kamatne stope.

"Narodna banka ima dva ključna i dva najvažnija instrumenta – jedno je referentna kamatna stopa, a drugo je obavezna rezerva. I jedno i drugo, na kraju krajeva, ima isti efekat na džep naših građana i isti efekat na džep privrede, a to je da postojeći trend smanjenja kamatnih stopa može da stane, šta više može eventualno da dođe i do povećanja referentne kamatne stope, može doći i do eventualnog povećanja obavezne rezerve.”

Guverner kaže da će centralna banka preduzeti sve mere iz svoje nadležnosti da održi stabilnost cena, ali da bi taj posao bio lakši da je budžet mnogo restriktivniji. Ministar finansija rekao je da će infacija biti 6 i po odsto, a kurs dinara stabilan.

Takođe, prethodnih dana i stručnjaci su kritikovali predlog budžeta.

Vlahović: Predloženi budžet i socijalni i razvojni

Poslanici Demokratske stranke Srbije i Demokratske stranke najavili su danas da će glasati za predloženi budžet, ocenivši da je socijalni i razvojni, dok će poslanici Liberelano-demokratske stranke i polanička grupa Vojvođanski poslanici glasati protiv. Predloženi budžet, oštro su kritikovali poslanici opozicije. Predsednica Odbora za finansije Jorgovanka Tabaković, iz SRS, kaže da su budžetom predviđeni nerealni izvori prihoda

U popodnevnom delu načelne rasprave o budžetu i pratećim zakonima, poslanik DSS-a Slavoljub Matić ocenio je da opozicija nije iznela prave zamerke na predlog budžeta koje bi ugrozile njegovu suštinu.

Istakavaši da je predlog budžeta razvojni i da će omogućiti makroekonomsku stabilnost, ekonomski rast i povećanje standarda, Matić je rekao da će prihodi od poreza u budžetu biti 517 millijardi dinara, a ostali neporeski prihodi 65 milijardi.

Prema njegovim rečima, predloženo je da 7,5 odsto rashoda budu usmereni u Nacionalni ivnesticioni plan, za otplatu javnog duga 42 milijardi dinara, a da je planirani privredni rast od 5,9 odsto i inflacija od 6,5 odsto.

Matić je poručio Ministarstvu finansija da obrati pažnju na, kako je naveo, korupciju na granicama i na to da neki artikli dolaze iz BiH i Makedonije u Srbiju bez carina i ugrožavaju domaću prozivodnju i dodao da je na privrednicima da obezbede da roba iz Srbije bude konkurentna na drugim tržištima.

On je pozdravio predloženo smanjenje poreza koje će, kako je naveo, omogućiti građanima da dođu do krova nad glavom i kompjutera.

Šef poslaničke grupe LDP-a Čedomir Jovanović ocenio je da se predloženim budžetom krši Ustav jer je predloženo da se Vojvodini transferiše 21 milijarda dinara, a da će od toga biti transferisano samo dve milijarde i da će 19 milijardi zavisiti od dobre volje ministara.

Zalažemo se za to da ljudi žive kako rade i zasluže, rekao je Jovanović.

Ustav obavezuje vladu da 7 odsto budžeta bude minimalna osnovica za Vojvodinu, kazao je on i dodao da predloženi budžet nije razvojni, da su izdvajanja za policiju i vojsku četiri puta veća nego za prosvetu i zdravstvo.

Poslanik Radovan Radovanović rekao je da će poslanička grupa Vojvođanski poslanici glasati protiv predloženog budžeta.

On je rekao da je u Ustavu određen tačan procenat iz budžeta koji pripada građanima Vojvodine, a da on pretvoren u novac ne iznosi 21 milijardu, već najmanje 41 milijardu.

Povodom prihoda od poreza na teritoriji Vojvodine, Radovanović je rekao da ne postoji mehanizam i način da se prekontroliše da li je ono što pripada Vojvodini prosleđeno jer, kako je naveo, statistika i računi se vode u Beogradu i kod vlade.

Prema oceni Aleksandara Vlahovića iz DS-a, predloženi budžet je socijalni i razvojni i doprinosi daljoj finansijskoj decentralizaciji i naporima na makroekomnomskoj stabilizaciji.

Vlahović je siguran da će usvajanjem budžeta biti konačno "postignuta sinhronizacija u merama koje vodi Narodna banka i vlada".

On je rekao da je budžet realno definisao iznos prihoda, a da je deficit već pokriven realizovanim prihodima od privatizacije u prošloj godini i da će biti dodatno ojačan prihodima od privatizacije u ovoj godini.