Kada pacijent umre - radiš dalje

Dodatno zabrinjava nova pojava. Naime, čak i kada se u privatnim klinikama rade operacije za koje klinika nema dozvolu i kada dođe do smrtnog slučaja, takve klinike nesmetano nastavljaju da rade.

Dobar primer još nerazjašnjene greške lekara jeste smrt devetnaestogodišnje Jelice Radović, kojoj su 5. septembra prošle godine operisani čukljevi u privatnoj klinici Decedra i koja je preminula od sepse i embolije pluća. Istražni postupak je u toku.

"Ja slobodno mogu da kažem i stojim iza toga - moje dete je ubijeno. Ja to tako gledam zato što je ona puštena da umre; znači, nije joj pružena adekvatna medicinska pomoć. Ona je u tu ustanovu došla radi pomoći i nije joj pružena i smatram da su je ubili jer su se prosto oslonili na njenu mladost i na njeno prethodno zdravlje ", kaže Dijana Radović, majka preminule Jelice.

Za lekarsku grešku koja je dovela do smrti, osumnjičeni su hirurg-ortoped Slavko Tomić, koji je vodio operaciju, njegov asistent Nenad Dakić, anesteziolog Aleksandar Stojanović, medicinska sestra Vesna Milojević i anesteziolog Olivera Jeremić.

Svi oni su saslušani su u Trećem okružnom sudu, ali im nije određena nikakava suspenzija.

I pored toga što je sudski proces u toku, Decedra, kao i lekari koji su operisali Jelicu nesmetano rade.

Takođe, u klinici Perfekta, pre nešto više od tri nedelje trogodišnjoj Anji Grahovac operisana je katarakta oka. Devojčica se nije budila iz anestezije, i desetak dana kasnije, ne budeći se iz kome, preminula je u Institutu za majku i dete.

Stručna odgovornost lekara "Ordinacije Ilić", kojima je Perfekta izdala prostor za operaciju i koji su operisali Anju ispituje se, a Perfekta, inače registrovana kao specijalna bolnica za estetsku hirurgiju, privremeno je zatvorena jer nije imala dozvolu za ovakve operacije.

Međutim, kako mediji objavljuju, direktor Perfekte već traži dozvolu od Ministarstva zdravlja da klinika počne sa radom.

Zašto se klinike koje obavljaju delatnosti za koje nemaju dozvolu trajno ne zatvaraju čak i kada se u njima dogodi smrtni sličaj i zbog čega posle najviše četiri meseca počinju ponovo sa radom, ministar zdravlja objašnjava na sledeći način:

"Zato što u zakonu ne piše da ćete ih trajno zatvoriti kad prekrše zakon, nego ćete ih zatvoriti na određeno vreme, pa ćete preispitati sve okolnosti, pa ćete onda odlučiti da li će dobiti dozvolu za to i to ili ne ili za šta će dobiti dozvolu. Reč je o tome da postoji krivičnopravna odgovornost koja podrazumeva zakonski regulisanu odgovornost", kaže Tomica Milosavljević, ministar zdravlja.

Predsednica udruženja koje u ime građana pokreće postupke kada se sumnja na nestručnost lekara, objašnjava da nikakve komisije za lekarski nadzor neće doprineti kažnjavanju nesavesnih lekara, već da je rešenje izdavanje licenci:

"Mi smo, zaista, od početka januara pa do danas koristili svaku priliku da istaknemo neophodnost postojanja lekarske komore i konačno upisivanje lekara i izdavanje licenci, jer samo ono što dobijem, mogu i da izgubim. Mogu da pogrešim jedan put, drugi put, ali treći put ne mogu jer gubim licencu", kaže Jasmina Lehlajtner, predsednica Udruženja "Reakcija".

Lehlajtnerova dodaje da je u svetu normalno da svako odgovara zbog stručne greške, dok je u Srbiji jak lekarski lobi, pa klinike u kojima se krši zakon i koje rade na divlje nastavljaju sa poslom čak i kada se dogodi smrtni slučaj.