Del Ponteova: Poboljšana saradnja

U redovnom izveštaju koji je predstavila u Njujorku, Del Ponteova je ponovila i tvrdnju da se svi preostali begunci, uključujući Ratka Mladića i Radovana Karadžića nalaze u Srbiji ili su dostupni srpskim vlastima. Kako što je i najavila, glavna tužiteljka saopštila je Savetu bezbednosti da je "u poslednjih nekoliko nedelja Srbija napravila napredak u nivou saradnje sa Tribunalom".

Del Ponteova je izjavila da je, tokom nedavne posete Beogradu i sa političkog i sa operativnog nivoa dobila uveravanja u spremnost Srbije da pronađe i uhapsi preostale begunce.

U izveštaju se navodi da su hapšenja generala Zdravka Tolimira i Vlastimira Đorđevića dokaz te spremnosti.

Karla del Ponte potom je ponovila da veruje da se i preostala četiri haška begunca, Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Stojan Župljanin i Goran Hadžić nalaze u Srbiji ili su u dometu srpskih vlasti.

"Činjenica da su četvorica optuženih još na slobodi, a naročito Radovan Karadžić i Ratko Mladić, trajna je mrlja u našem radu. Želim da vas informišem, međutim, da moja kancelarija nema nikakvu informaciju gde je sada Radovan Karadžić. Uznemiravajuće je da je Karadžić nestao sa radara nadležnih službi i što ga, kako izgleda, niko aktivno ne traži", rekla je ona.

"Tokom narednih nedelja, Tužilaštvo će pomno pratiti nivo saradnje Srbije, budući da ja od te države i dalje tražim punu saradnju, što uključuje pun pristup dokumentima i hapšenje i prebacivanje u Hagu begunaca, a naročito Ratka Mladića", naznačila je Del Ponteova.

Ona je kazala i da je međunarodna zajednica je propustila očigledne prilike da Mladića i Karadžića uhapsi između 1995 i 1998: "Danas, kada sat otkucava, potrebna nam je ta medjunarodna pomoć više nego ikada. Kao što iskustvo pokazuje, Savet bezbednosti, EU i druge regionalne organizacije i drzave mogu snažno podstaći zemlje bivše Jugoslavije da konačno u potpunosti saradjuju s Haškim tribunalom".

Pokar zadovoljan, ali traži hapšenje preostalih

Predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar pozdravio je, u izveštaju pred Savetom bezbednosti, saradnju srpskih i bosanskih vlasti sa Haškim sudom, ali je pozvao međunarodnu zajednicu da ne odustane od zahteva da se i četiri preostala optuženika izvedu pred Trubinal.

"Uspeh Haškog tribunala zasniva se i na spremnosti država da sarađuju", naveo je Pokar i "sa zadovoljstvom izvestio Savet bezbednosti" da su bosanske i srpske vlasti u proteklih mesec dana uhapsile i izručile Tribunalu generala Zdravka Tolimira i Vlastimira Đorđevića.

Pokar je rekao i da će većina suđenja u Haškom tribunalu biti završena do 2008. godine, a da bi, ako četvorica najvažnijih optuženika budu privedena, njihova suđenja trajala do kraja 2009. godine.

Tadić: Srbija odbija nove zahteve

Predsednik Srbije Boris Tadić kaže da Srbija izričito odbija bilo kakvo opterećivanje procesa saradnje s Haškim tribunalom novim zahtevima.

"Poslednjih dana se govori o Radovanu Karadžiću kao novoj obavezi Srbije prema Tribunalu, ali ne postoji ni jedan jedini stvarni dokaz da je Karadžić ikada viđen na prostoru Srbije", rekao je Tadić za Pink.

"Za Mladića je bilo mnogo svedočanstava i zato Srbija mora da preuzme tu obavezu. Ne postoji ništa što bi Mladića ili nekog drugog optuženog pred Tribunalom sprečavalo da se preda, a odbijanje Mladića da se preda Hagu nije hrabrost. Ni na koji način bilo ko od tih nekoliko preostalih optuženih ne brani Srbiju, niti naš narod, niti našu istoriju time što se sakrio u nekim stanovima ili ko zna gde, već brani samo sebe", kaže Tadić.

Svilanović: Potreban pritisak na vladu

Funkcioner Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope Goran Svilanović ocenio je da bi trebalo izvršiti pritisak na Vladu Srbije da završi posao vezan za Tribunal. Svilanović je rekao da su dve prepreke na putu ka EU otklonjene jer je u prethodnih meseca dana došlo do dva hapšenja haških optuženika.

"Govori se o tome da se mogu očekivati još dva hapšenja, pa onda praktično ostaje još jedan optuženik. Ta lista se tako ubrzano smanjuje da mora, paralelno s tim, da raste optimizam da će ova zemlja doći do EU", rekao je Svilanović.

On je rekao kako je potrebno da "građanska opozicija i civilni sektor" izvrše odlučujući pritisak na Vladu Srbije da uklanja preostale prepreke na putu ka članstvu u EU.