Misija SB s predstavnicima Beograda

Beograd -- Misija Saveta bezbednosti UN u Beogradu razgovarala sa premijerom i predsednikom Srbije. Od večeras u poseti Kosovu.

Izvor: B92, Beta
Podeli

Misija koju predvodi ambasador Belgije u UN Johan Verbeke odvojeno je razgovarala s premijerom i predsednikom Srbije, a predočeno joj je da je najbolje rešenje za Kosovo nadgledana autonomija. Strane diplomate je, sem toga šta Srbija predlaže umesto Ahtisarijevog plana, zanimalo i kako bi reagovala ako bi Kosovo dobilo nezavisnost.

Belgijski ambasador Johan Verbeke, koji predvodi misiju, izrazio je zadovoljstvo današnjim "konstruktivnim i interesantnim" razgovorima sa zvaničnicima Srbije, posebno njihovom spremnošću da se pronađe rešenje za status Kosova.

"Postoji spremnost da se nadje rešenje za Kosovo. Mogu da potvrdim da je premijer Koštunica elaborirao svoje predloge koji se tiču nadgledane autonomije i da smo dobili pisani dokument koji ćemo odneti u Njujork na dalje razmatranje. Takođe, za nas je veoma korisno što smo dobili sažete stavove Srbije po ovom pitanju", rekao je Verbeke.

Sudeći prema zadovoljnim izjavama savetnika premijera Vojislava Koštunice, sastanak uopšte nije bio rutinski, protekao je u vrlo dobroj atmosferi, a 15 ambasadora, članova Misije, pokazalo je stvaran interes za stav Srbije. Misija Saveta bezbednosti upoznata je s predlogom Beograda o nadgledanoj autonomiji, kažu spoljnopolitički savetnik premijera Vladeta Janković i član pregovoračkog tima Leon Kojen.

"Za njih je neobično mnogo značilo to što je tokom naših izlaganja krajnje jasno, precizno, sažeto i konkretno rečeno kako Srbija vidi buduće rešenje u smislu nadgledane autonomije, najvećeg mogućeg stepena autonomije. Ovaj put je to tačno i vrlo precizno objašnjeno, sve ono što nam se do sada prebacivalo da, navodno, nismo dovoljno jasno rekli šta hoćemo i šta predlažemo. Ovaj put to nije moglo biti jasnije", kaže Janković.

"Srpski suverenitet se sastoji od nekoliko stvari, pre svega od za državu bitnih nadležnosti kao što su spoljna politika, odbrana, gde mi predviđamo punu demilitarizaciju, uz strano vojno prisustvo, ali nema nikakvih albanskih oružanih snaga, kontrola granice, monetarna politika, zaštita srpskog verskog i kulturnog nasleđa, zaštita ljudskih prava u poslednjoj instanci. To je jedan minimum važnih nadležnosti koje Srbija zadržava za sebe. Ahtisari i njegovi saradnici za svih 14 ili 15 meseci pregovora apsolutno nisu hteli da posvete nikakvu pažnju našem predlogu suštinske autonomije", kaže Kojen.

Kojen dodaje kako smatra da je srpskoj delegaciji konačno uspelo da njen predlog najzad bude ravnopravno tretiran i u međunarodnoj zajednici.

Misija je prvo razgovarala s premijerom Vojislavom Koštunicom, koji je, prema rečima njegovog savetnika Slobodana Samardžića, upoznao članove Misije sa "stvarnim stanjem" na Kosovu i položajem Srbije u pregovorima - da je imala "pozitivan i konstruktivan stav u celom pregovaračkom procesu i da je dala predlog koji nije dovoljno uzet u obzir, o suštinskoj autonomiji s međunarodnim garancijama".

Koštunica je govorio o stvarnom stanju na Kosovu i izneo "ubedljive podatke", koji ilustruju kako se ne poštuje Rezolucije 1244, usvojena 1999. godine, dodao je Samardžić.

On je rekao i da je predsednik Vlade upozorio da se Rezolucija ne sprovodi, da se ne ispunjavaju međunarodno postavljeni standardi i da je predao veći broj dokumenata o problemima sa kojima se suočavaju Srbi koji žele da se vrate u Pokrajinu.

Samardžić je naveo da je nekoliko ambasadora postavilo konkretna pitanja.

Dodao je da je ambasador Južne Afrike "postavio interesantno pitanje o trećem putu", odnosno, šta Srbija predlaže, jer su do sada pominjane dve mogućnosti - "status kvo i plan koji predviđa međunarodno nadziranu nezavisnost za Kosovo".

Samardžić je kazao da su pojedini ambasadori "sada prvi put saznali" da postoji i konkretan predlog Srbije koji je "nešto između ili nešto treće".

Koštunica je, prema njegovim rečima, objasnio stav Srbije da se tim predlogom zadovoljavaju i legitimni interesi Albanaca kao manjine u Srbiji i poštuju osnovni dokumenti Ujedinjenih nacija.

Takođe je govorio o položaju Srba koji su ostali na Kosovu, brojnim kidnapovanjima, ubistvima, ograničenom kretanju, razaranju stambenih objekata, crkava i uopšte srpskog duhovnog nasleđa.

Prema njegovim rečima, za sada nije u planu da članovi Misije posete Jarinje, gde se okupilo nekoliko hiljada raseljenih kosovskih Srba koji trenutno žive u centralnoj Srbiji, mada su zamoljeni da to urade.

Predsednik Srbije Boris Tadić takođe je preneo da je nabolje rešenje puna autonomija Kosova u Srbiji, a u okviru koje treba da se nađe najbolje rešenje za obe strane. Boris Tadić je ocenio da plan Martija Ahtisarija ne nudi kompromis i pozvao na nastavak pregovora, rekao je savetnik predsednika Dušan Bataković.

Bataković je rekao da je Tadić posebno istakao da je veoma važno da se do kraja primeni rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN koja je u mnogim odredbama ili prekršena ili njene glavne odredbe i načela nisu ispunjeni.

"Predsednik je insistirao na potrebi da se pregovori nastave i da se nađe održivo rešenje koje bi značilo primenu suštinske autonomije u Pokrajini i omogućilo pomirenje Srba i Albanaca uz podrazumevajuću samoupravu za kosovske Albance", izjavio je Bataković.

Nešto drugačiji stav predstavila je Liberalno-demokratska partija, čiji su predstavnici razgovarali s članovima Misije u okviru sastanka predstavnika poslaničkih grupa u Skupštini Srbije.

"Misija Saveta bezbednosti je važna jer pojedinačno prihvatanje ili odbijanje rezolucije nije dobro ni za Srbiju ni za Kosovo. Posledica neuravnoteženog odnosa prema Srbiji i Kosovu samo će prolongirati rešenje krize u kojoj smo danas", navodi LDP i međunarodnoj zajednici poručuje da rezoluciju SB UN doživljava kao novi početak za srpsko društvo, a da je jedina prava budućnost i Srbije i Kosova evropska budućnost.

Ostale reakcije i ocene čitajte u posebnoj vesti.

Misija SB večeras je doputovala u Prištinu u dvodnevnu posetu Kosovu, tokom koje će prikupljati informacije o stanju na terenu.
Ambasadori članica SB u UN će se susresti sa domaćim i međunarodnim zvaničnicima, predstavnicima manjina, visokim predstavnicima tri verske zajednice na Kosovu i posetiti nekoliko naselja u kojima žive Albanci i Srbi.

Šta je ko pitao i rekao

Savetnik premijera Aleksandar Simić rekao je da je ambasadorka Velike Britanije Karin Pirs na današnjem sastanku u Beogradu izložila svoje shvatanje da Rezolucija 1244 ne opredeljuje pitanje statusa Kosova, već daje mandat UNMIK-u da stvori privremene institucije samouprave i omogući razgovor o statusu, čiji ishod nije unapred predviđen Rezolucijom usvojenom 1999. godine.

Koštunica je na to rekao da se ne slaže sa takvom interpretacijom, ali da čak i ako se dopusti mogućnost da takva intepretacija postoji, Savet bezbednosti mora da bude vezan višim aktom - Poveljom Ujedinjenih nacija.

Simić je dodao da je britanska ambasadorka rekla da je generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer ocenio da bi, u slučaju prihvatanja nadgledane autonomije, koju predlaže Srbija, to rešenje morao da sprovodi veliki broj vojnika, a da NATO nema dovoljno trupa za takve namene.

Koštunica je kazao da je uslov NATO-a za prestanak "agresije na SRJ 1999. godine bilo povlačenje srpskih snaga i da je sada NATO u obavezi" da garantuje mir i bezbednost, kao i da pitanje broja vojnika ne može opredeljivati status Kosova.

Simić je dodao da je ambasador SAD Zalmej Halilzad pitao šta će Srbija uraditi ako Savet bezbednosti usvoji osnovne elemente Ahtisarijevog plana.

Prema njegovim rečima, Koštunica je na to rekao da je hipotetičko pitanje "krajnje neverovatno", kao i da je "neverovatno da bi Savet bezbednosti mogao da donese rezoluciju koja bi prekršila Povelju Ujedinjenih nacija.

Simić je kazao da je francuski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Žan-Mark de la Sablijer ocenio da je reč o teškim pitanjima i u osnovi postavio stvari kao kontradikciju dva važna pravna principa - principa poštovanja Povelje Ujedinjenih nacija, koja garantuje integritet i suverenitet država, ali i pravo naroda na samoopredeljenje.

Koštunica je odgovorio da se pravo naroda na samoopredeljenje odnosi na nacije, a ne nacionalne manjine, kao i na narode koji su živeli pod kolonijalnom upravom, što nije slučaj sa kosovskim Albancima.

Argumenti za pitanje kako s Albancima

Savetnik premijera Srbije Vladeta Janković kazao je da je među pitanjima postavljenim na sastanku bilo i jedno "možda nedobronamerno intonirano" - kako Beograd zamišlja život sa Albancima s obzirom na istoriju sukoba i animoziteta.

Ambasadorima je, dodao je, rečeno da život u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, na jugu centralne Srbije, ne predstavlja problem i da je to najbolji dokaz da se može živeti zajedno, ako postoji dobra volja.

Pomenut je argument i da u Beogradu žive desetine hiljada Albanaca bez problema, kao i da je desetak hiljada Albanaca tražilo medicinsku pomoć i prethodnih godina stavilo sudbinu u ruke beogradskih lekara, što su dokazi da poverenje postoji u najširim slojevima, rekao je Janković.

SRS traži povratak srpskih snaga bezbednosti

Srpska radikalna stranka zahteva od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da, u skladu s Rezolucijom 1244, omogući razmeštanje do 1.000 srpskih vojnika i policajaca na Kosovu i Metohiji, izjavio je danas generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić.

Vučić je na konferenciji za novinare rekao da će takav zahtev danas pred predstavnike Misije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija izneti zamenik predsednika SRS-a Tomislav Nikolić. "Mi nemamo o čemu drugom da razgovaramo dok se taj akt, svojevremeno uperen protiv srpske države, ne sprovede u delo. Odakle nama pravo da verujemo bilo šta onima koji su nas do sada stotinama puta prevarili", rekao je Vučić.

Šajn: Posetiti i romska naselja

Misija Saveta bezbednosti treba da poseti Kosovsku Mitrovicu i romska naselja na Kosovu da bi dobila prave informacije o tome kako žive Romi, izjavio je predsednik Romske partije Srđan Šajn.

Na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije, pred sastanak sa članovima Misije, on je rekao da treba insistirati na tome da Misija dobije pravu sliku o situaciji na Kosovu, odakle je izbeglo više od 100.000 Roma.

Šajn je ocenio da o situaciji na Kosovu najbolje govori činjenica da je svega 10 odsto Roma uopšte izrazilo zainteresovanost za povratak na Kosovo.

On je rekao da Romi ne žele da se vrate zbog nerešenih bezbednosnih pitanja, socijalno-ekonomskih uslova i osnovnog problema stanovanja.

Prema njegovim rečima, u Srbiji se nalazi više od 23.000 registrovanih interno raseljenih Roma sa Kosova i još toliko neevidentiranih, dok je njih više od 50.000 izbeglo u evropske zemlje i zemlje u okruženju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 90 idi na stranu