"Kriptonit" pronađen u Srbiji

Nešto što ima hemijski sastav kao kriptonit, magični kristal zelenog sjaja, pred kojim Supermen gubi svoje nadljudske moći, pronađen je u rudniku Jadar kod Loznice i sutra će biti izložen u Londonskom prirodnjačkom muzeju. Sastav "kriptonita" otkrio je minerolog Kris Stenli, koji je sa timom stručnjaka iz Kanade proučavao materijal koji je u London stigao iz lozničkog rudnika.

U Loznici, u rudniku Jadar, otkriven je mineral čiji sastav potpuno odgovara supstanci za koju se verovalo da je samo stvar fikcije, kriptonitu.

"Pronađen je prilikom iskopavanja duboko u stenama u Srbiji. Utvrdili smo hemijski sastav i strukturu uz pomoć naučnog tima iz Kanade i, kad sam na Internetu 'guglovao' hidroksid – natrijum – litijum - borosilikat, što je tačan hemijski sastav ovog minerala, dobio sam direktan pogodak", kaže Kris Stenli, prenosi BBC.

"U članku na internet enciklopediji, Vikipediji, pisalo je da je to hemijski sastav kriptonita. Kada sam to video, zamalo da padnem sa stolice“, kaže on.

Iako je u stripovima i filmovima o Supermenu kriptonit zelene boje i sjaja, stvarni kriptonit je beli i liči na izmrvljenu kredu. Mineral kod Loznice pronađen je nakon istraživanja britansko-australijske kompanije Rio Tinto, koja već nekoliko godina radi u Srbiji i koja, između ostalog, satelitski snima zemljište i u stanju je da otkrije nalazišta na dubinama od nekoliko desetina metara.

Dušan Podunavac, tehnički direktor u Geološkom institutu Srbije, kaže da bi bilo logično da je ta istraživanja obavila Republika Srbija.

"Bilo bi logično da je Srbija došla do ovih informacija. Nažalost, zbog situacije sa finansiranjem geoloških istraživanja u Srbiji, ova istraživanja su prepuštena stranim kompanijama i zato one sada i drže te rezultate i sve ono što je vezano za novi mineral“, kaže on.

Srbija je bogata pojedinim mineralima i svake godine se otkrivaju nova nalazišta. Međutim, mnogo ređe se pronalaze novi minerali, koji se za sada ne eksploatišu u Srbiji.

Minerali imaju različito poreklo i različite namene, kaže Podunavac i dodaje da neke od njih donose značajnu ekonomsku korist.

"Možemo odmah navesti primer sirovinske baze za proizvodnju cementa, znači sve sirovine koje su potrebne za proizvodnju cementa nalaze se u Republici Srbiji", kaže on.

"Mi imamo tri cementare, ne računajući one koje se nalaze na Kosovu, one su sve privatizovane i firme koje su privatizovale te cementare snabdevaju se sirovinama isključivo sa terena Srbije", kaže Podunavac.

"Te sirovine su neposredno uz fabriku i ima ih dovoljno da će obezbediti rad ovih fabrika u narednih 30 do 50 godina sigurno, a možda i više ako se uloži u dalja detaljna istraživanja“, navodi on.

Koncesije za istraživanje nalazišta sirovina koje Srbija odobrava traju maksimalno 30 godina, posle čega država, ako nešto u nalazištu ostane, može i da ga sama eksploatiše.