"Upozoravao sam Sretena Lukića"

U nastavku suđenja bivšem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću i petorici kooptuženih za zločine na Kosovu, Šon Berns, tada član američke diplomatske posmatračke misije na Kosovu, izjavio je da je u leto 1998. u "gotovo svakodnevnim" razgovorima sa Lukićem upozoravao da policija i vojska upotrebljavaju teško oružje i pale albanska sela i useve.

"Ono što smo redovno viđali je da su albanski meštani terani iz svojih sela. O tome sam informisao Lukića. On mi je odgovarao da se to ne događa i samo jednom je potvrdio da je policija odgovorila na napade OVK iz sela", posvedočio je Berns.

Berns je kazao i da je krajem novembra 1998. potpisao deo sporazuma vlasti u Beogradu i NATO o povlačenju viška policijskih i vojnih snaga sa Kosova i uspostavljanju verfikacione misije OEBS-a.

Po njegovim rečima, nedugo zatim srpska strana je prekršila sporazum razmeštanjem vojno-policijske borbene grupe u okolini Podujeva.

On je rekao i da je tokom boravka na Kosovu i pregovora u Rambujeu i Parizu imao brojne sastanke sa optuženim Nikolom Šainovićem o situaciji i rešavanju krize u pokrajini.

Dok ga je unakrsno ispitivao Šainovićev branilac Toma Fila, Berns je potvrdio da je u razgovorima sa njim Šainović bio konstruktivan i da se zalagao za pronalaženje političkog rešenja koje bi bilo prihvatljivo obema stranama.

Berns je naznačio da ga je u jesen 1998. Šainović želeo da se sastane i pregovara sa pripadnicima OVK o poboljšanju stanja na Kosovu.

"Tokom pregovora u Parizu, pritiskao sam Šainovića da bude fleksibilniji, uveravajući ga da pretnja NATO bombardovanjem nije blefiranje i da ako dođe do toga, buduće ponude neće biti tako povoljne. Šainović mi je rekao da je on učinio sve što je mogao, da ne može učiniti više zbog ograničenja iz Beograda i ja sam mu verovao", ispričao je Berns.

Za zločine nad kosovskim Albancima u prvih šest meseci 1999. zajedno sa Milutinovićem, Lukićem i Šainovićem optuženi su i generali Dragoljub Ojdanić, Nebojša Pavković i Vladimir Lazarević.

Tužilac Tom Hanis planirao je da tokom protekle pauze obezbedi da se pred sudom pojavi i bivši jugoslovenski predsednik Zoran Lilić, ali još nije poznato da li će se to i dogoditi.

Nije izvesno ni da li će svedočiti bivši komandant NATO-a u Evropi, američki general Vesli Klark. Sudsko veće Ijana Bonomija odbilo je da Klarka sasluša pod uslovima koje su tražile SAD, uključujući ograničenje unakrsnog ispitivanja svedoka koje bi sproveli branioci.

Tužilaštvo je na tu odluku uložilo žalbu, a očekuje se konačna odluka žalbenog veća Tribunala.

Sutra će biti nastavljeno i suđenje bivšem vođi OVK Ramušu Haradinaju, optuženom za zločine nad Srbima, Romima i Albancima u okolini Dečana 1998. Tužioci će izvesti novog svedoka.

U procesu protiv penzionisanog generala Vojske Republike Srpske Dragomira Miloševića, optuženog za artiljerijske i snajperske napade na civile u Sarajevu 1994. i 1995, zastupnici optužbe moraju okončati izvođenje dokaza do 27. aprila.

Na rasporedu rada Haškog tribunala narednih dana su i suđenja sedmorici oficira VRS optuženim za genocid i zločine u Srebrenici i šestorici lidera bosanskih Hrvata kojima se na teret stavljaju zlodela nad muslimanima u srednjoj Bosni i zapadnoj Hercegovini 1993.

Prvi slučaj iz Makedonije

Pred Haškim tribunalom dans je uvodnom rečju Tužilaštva počelo suđenje bivšem ministru unutrašnjih poslova Makedonije Ljubetu Boškovskom i makedonskom policajcu Jovanu Tarčulovskom, optuženima za zločine nad Albancima u okolini Skoplja u leto 2001.

Reč je o prvom suđenju za ratne zločine za događaje u Makedoniji 2001. Prema optužnici, ni Boškovski nije preuzeo ništa kako bi sprečio ili kaznio pripadnike policije koji su učestvovali u akciji u selu Ljuboten kod Skoplja, u kojoj je ubijeno više albanskih civila. Boškovski nije sprečio premlaćivanje i zlostavljanje žitelja sela u policijskim stanicama, u koje su privedeni posle akcije policije.

Tarčulovskom se na teret stavlja zločin protiv čovečnosti jer je predvodio policijsku jedinicu koja je učestvovala u akciji u Ljubotenu.

Tužiteljka Džoana Motoaki naznačila je u uvodnoj reči da je napad na Ljuboten bio "snažan, brutalan i nezakonit" budući da u selu u to vreme nije bilo "legitimnih vojnih ciljeva".

Napad je došao posle pogibije osam makedonskih vojnika u eksploziji nagazne mine u okolini Ljubotena, 10. avgusta 2001, po naređenju Boškovskog, koji je zadatak da selo pretrese u potrazi za počiniocima poverio Tarčulovskom.

Zastupnica optužbe opisala je sedam ubistava nenaoružanih albanskih muškaraca na koje su pripadnici jedinice Tarčulovskog naišli tokom napada na selo. U sudnici je prikazan i snimak pada osobe za koju optužba tvrdi da je pogođena u glavu hicima makedonskih policajaca dok je pokušavala da pobegne.

Mnoge albanske muškarce, ljudi Tarčulovskog su iz sela odveli na više lokacija van sela gde su ih tokom narednih dana prebijali i zlostavljali, od čega je jedan pritvorenik umro, rekla je tužiteljka Motoaki.

Prema njenim rečima, tokom napada, 14 kuća u Ljubotenu je bezobzirno uništavano na različite načine bez ikakve vojne potrebe.

Tužilac Danijel Sakson opisao je, na početku uvodne reči, izbijanje sukoba u Makedoniji u januaru 2001, precizirajući da je albanska Nacionalna oslobodilačka armija u okolini Tetova napala makedonske snage bezbednosti.

Opasnost od pada Tetova i potreba da se deblokira autoput primorale su tadašnjeg predsednika Makedonije da početkom avgusta naredi ofanzivu snaga bezbednosti nad kojim je efektivnu kontrolu imao optuženi Boškovski kao ministar policije, kazao je tužilac. Usledili su pogibija osam makedonskih policajaca i napad na Ljuboten.

Haško tužilaštvo je najavilo više od 90 svedoka, a Vlada Makedonije snosiće sve troškove odbrane. Sinoć je u svim hramovima Makedonske pravoslavne crkve služen moleban za Boškovskog i Tarčulovskog, a poglavar MPC Stefan pozvao je Tribunal da obezbedi fer suđenje.