Uloga misije Saveta bezbednosti UN

Sama misija ne može da odlučuje, ali će na osnovu njenog izveštaja Savet bezbednosti doneti zaključak koji se tiče budućnosti Kosova i nove rezolucije. Analitičar Dušan Janjić smatra da taj zaključak nejverovatnije neće biti ni ono što priželjkuje Beograd, ali ni ono što priželjkuju kosovski Albanci.

Misija predvođena Belgijom je tehnička i ima zadatak da proceni situaciju, pre svega standarde ali i moguće rizike ako se Ahtisarijev plan prihvati ili ako se ne prihvati, kaže za B92 Dušan Janjić.

Moguća su u suštini tri ishoda: da taj izveštaj posluži kao početak novih pregovora, čemu se nada Beograd, ili da se plan Martija Ahtisarija usvoji i da počne rad na rezoluciji.

"I treći, koji je mislim najverovatniji, da se donese odluka o početku rada na rezoluciji, koja bi u osnovi polazila od Ahtisarijevog plana ali i uvažila izveštaj ove komisije", kaže Janjić.

Misija je formirana na predlog Rusije koja Ahtisarijev plan smatra neprihvatljivim, tako da prema mišljenju Janjića, misija ima i drugi zadatak.

"Počela je neka vrsta odmeravanja da se vidi šta ustvari hoće Rusija šta traži i želi, tako da je ova misija u stvari test da se vidi i koji je krajnji ulog Rusije u celoj ovoj priči", kaže Janjić.

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov u posetu Beogradu dolazi sledeće nedelje. U međuvremenu, Sjedinjenim Državama boravi delegacija kosovskih Albanaca koja najavljuje jako lobiranje kako bi Kosovo dobilo nezavisnost.

Srpski lobisti paralelno pokušavaju da stopiraju Ahtisarijev plan i dovedu do novih pregovora. U intervjuu Glasu Amerike, analitičar Obrad Kesić kaže da te aktivnosti i nisu tako vidljive.

"Ako postoji neka nova ofanziva, onda se vodi iza zatovrenih vrata i dobro se krije. Ali da budem iskren, ne vidi se neki efekat te kampanje barem što se tiče lobista. Što se tiče srpske zajednice i ranije smo videli efekat, formiran je srpski kokus, imamo dva člana Kongresa koji su poreklom Srbi, sve to pokazuje da postoji mogućnost za uspeh", kaže Kesić. 

Lobiranje može da utiče na amandmane Ahtisarijevog plana, ali ne može da zaustavi donošenje rezolucije u Savetu bezbednosti. Novom rezolucijom bi brigu o Kosovu u nekom obliku od UNMIK-a preuzela  Evropska unija, a sve se evropske zemlje se slažu da bi to trebalo da se desi, smatra Dušan Janjić.

Kontakt-grupa i konsultacije temelj za rezoluciju

Razgovori u Kontakt grupi i bilateralne konsultacije angažovanih na kosovskom pitanju treba da pripreme teren za usvajanje rezolucije u Savetu bezbednosti UN o statusu Kosova, ali "tu ostaje još mnogo šta da se uradi", rekli su agenciji Beta zvaničnici EU u Briselu.

Funkcioneri EU smatraju da se u ovom času ne može realno nazreti kakav će konačan biti ruski stav, uprkos čvrstom stavu Moskve da se rešenje za Kosovo može naći samo uz saglasnog obe strane i uz poštovanje međunarodnog prava.

"Mi to s njima moramo postići kroz niz konsultacija i susreta" kazali su, kao i da niko u ovom času ne zna koliko će trajati napori da se dođe do kompromisne fomule.

Stav EU je da ni u čijem interesu nije da se rešenje odlaže, jer je "rešenje statusa Kosova hitno potrebno" zbog sveukupne situacije u pokrajini i regionu.

Na pitanje može li se očekivati rešenje pre susreta lidera EU u junu, odgovor je glasio da se treba nadati, mada je taj proces nepredvidiv i nema garancija, ali sve treba učiniti da se izbegne odugovlačenje.

"To je u svačijem interesu, i to ne samo Kosova, gde vlada zategnutost, već i same Srbije, jer sve govori da srpska politička elita nikako ne bi volela da se još pet ili deset godina bori s tim kosovskim pitanjem", kazali su zvaničnici EU.

Ocenili su, takođe, da je "savršeno jasno da tako nešto nije ni u interesu međunarodne zajednice, niti ona to želi, a teško je poverovati da bi i Rusija bila spremna da toliko dugo blokira to pitanje".

Evropska unija, ujedno, bez pravne osnove, a to znači odluke Saveta bezbednosti UN o statusu, ne može poslati misiju na Kosovo, budući da se, objasnio je jedan visoki evropski diplomata, "u planu Martija Ahtisarija za Kosovo predviđaju izvršna ovlašćenja za evropsku misiju".

Na pitanje da li je plan Martija Ahtisarija jedini osnov na kojem se može izgraditi prihvatljivo rešenje za status Kosova i rezoluciju Saveta bezbednosti UN, diplomatski izvori EU su uzvratili da je EU jasno podržala Ahtisarijeve napore, a da neke članice smatraju prihvatljivom i sadržinu njegovih predloga.

Visoki diplomatski funkcioner EU je precizirao da je u kontaktima sa vladom u Beču dobijeno uveravanje da Austrija ne radi s Beogradom na rešenju statusa Kosova po modelu italijanske oblasti Alto Adiđe-Južni Tirol.

Iz dobijenih objašnjenja proizilazi da je austrijski stav "u suštini ostao isti" i podudaran sa zaključcima Saveta ministara EU od 12. februara, u kojima su "podržani napori Ahtisarija" za nalaženje rešenja za status.

Pored toga, evropski diplomatski izvori su bili mišljenja da bi trebalo verovati da je nemački ambašador u Beogradu Andreas Cobel ipak bio delom pogrešno shvaćen, jer, kako su naglasili, niko u Briselu ne vidi neku vezu između rešavanja kosovskog pitanja i razvoja u Vojvodini i Sandžaku.