Potpisan ugovor za Horgoš-Požega

Ugovor je potpisan između države i konzorcijuma FCC i Alpine. Vlada Srbije na jučerašnjoj sednici prihvatila je korigovani tekst ugovora, koji je poslednjih dana usaglašen sa Špancima u vezi sa bankarskim garancijama. Rok za koncesiju je, inače, već istekao pre potpisivanja ugovora, a pokrajinska vlada je najavljivala da će od nove vlade tražiti poništenje.

Koncesija se daje na 25 godina, predviđena je izgradnja leve trake autoputa Horgoš-Novi Sad, duge 106 kilometara, održavanje 68 kilometara autoputa od Novog Sada do Beograda i projektovanje i izgradnja autoputa Beograd-Požega, dužine 148 kilometara.

Španska kompanija FCC, jedna je od 35 najznačajnijih firmi na Madridskoj berzi, uvršćena je u indeks "Ibeks 35".

Ministar za kapitalne investicije Srbije Velimir Ilić kazao je da je potpisivanje ugovora o koncesiji bilo odloženo zbog minimalnih izmena po želji banaka, kojima je omogućeno dobijanje bankarskih kredita.

"Vlada Srbije neće morati da izdvoji nijedan dinar iz budžeta za izgradnju autoputa Horgoš-Požega, čija je projektna cena, bez bankarskih kamata, 800 miliona evra", kazao je Ilić.

On je dodao da će izgradnja i održavanje autoputa moći da se finansiraju od putarine.

Vojvođanske vlasti već neko vreme protestuju zbog te koncesije, a predsednik pokrajinske skupštine Bojan Kostreš najavio je da će od buduće vlade Srbije, kada bude formirana, tražiti poništenje ugovora.

Međutim, Ilić je danas odbacio mogućnost koju su najavili predstavnici pokrajinskih vlasti, da ugovor o koncesiji bude poništen, pošto je, kako je istakao, tender završen pre izbora i potpuno je u skladu sa zakonom.

Kada je B92 tražio da pojasni šta to znači, Ilić je, kao i do sada kada se postave za njega nezgodna pitanja, u svom maniru odgovorio:

"Ja imam samo jedan komentar. Vi sa B92 bi poništili i Srbiju i srpsku istoriju, srpsku kulturu, naše korene i naše poreklo, sve bi poništili.",

"Vi ste (B92)", naveo je ministar, "jednostavno televizija koja radi svoj posao, mi nemamo ništa protiv vas, vi radite, nastavite svoje, a u ozbiljne poslove što se manje petljate, to je bolje za Srbiju."

"Vi ste tužna priča Srbije, jedna tužna epizoda u istoriji Srbije", kazao je Ilić obraćajući se novinarki Radio-televizije B92 i dodao: "Nema odgovora za vas."

Ni predstavnici špansko-austrijskog konzorcijuma nisu odgovorili da li se plaše da će koncesija biti poništena.

Osim za te odgovore, javnost je ostala uskraćena i za druge informacije o koncesiji jer novinari nisu mogli da postavljaju više pitanja.

Rok za potpisivanje ugovora o davanju koncesija istekao je 14. marta, ali su, kako je ranije rekao ministar Ilić, pregovori sa kompanijom FCC, nastavljeni i nakon tog dana.

Novinarka za ekonomska pitanja Ruža Ćirković kaže da javnost još ne zna šta je promenjeno u ugovoru o davanju koncesije, odnosno pod kojim uslovima će koncesija za autoput biti data špansko-austrijskom konzorcijumu.

"Koncesor, kao i svaki investitor, želi da sa što manje ulaganja zaradi što više. Očigledno je zaključio da ta margina zarade neće biti onolika koliko je ugovor obećavao i zato je sa tim ugovorom zatezao. I koliko ja vidim, njemu je garancija za izlazak iz ugovora smanjena, i zato mu je i ekonomski rizik smanjen", kaže Ruža Ćirković.

Odlaganja i protesti

Potpisivanje ugovora više puta je odlagano zbog izbora u Srbiji i zahteva španske firme, a pokrajinske vlasti najavljuju da će od nove vlade zahtevati poništenje ugovora. Španska firma tražila je objašnjenja od Vlade Srbije.

Prema navodima medija, vlasnik španske kompanije FCC je sredinom januara tražio dodatna objašnjenja od Vlade Srbije, uznemiren pismima koja je ta firma dobijala u vezi sa tim poslom.

Vojvođanske vlasti već neko vreme protestuju zbog te koncesije, a predsednik pokrajinske skupštine Bojan Kostreš najavio je da će od buduće vlade Srbije, kada bude formirana, tražiti poništenje ugovora.

Kostreš je naveo da je Skupština Vojvodine davanje koncesije na autoput Horgoš- Požega ocenila kao "višestruko štetno za Vojvodinu", jer će na taj način građanima Vojvodine biti uzeto najmanje 450 miliona evra. To je i politički rizik, u koji ulazi koncesor potpisujući ovaj ugovor.

"Vojvodina i njeni zvanični organi protive se tome što je koncesor dobio pravo da naplatom putarine na delu puta koji prolazi kroz Vojvodinu finansira izgradnju tog puta od Beograda do Požege", komentariše Ruža Ćirković.

"Vojvođani smatraju da baš taj deo puta na kome će se naplaćivati putarina, su baš oni svojevremeno finansirali nekim kreditom koji su vratili. Tako da postoji za koncesionara rizik da će taj ugovor neka buduća vlada osporiti", kaže ona.

"Ne pazi se na politiku i ekonomiju"

Sprema se novi autoput...

Inače, koncesija se daje na 25 godina, a predviđena je izgradnja leve trake autoputa od Horgoša do Novog Sada duge 106 kilometara, održavanje 68 kilometara autoputa od Novog Sada do Beograda, i projektovanje i izgradnja autoputa Beograd-Požega, dužine 148 kilometara.

Ruža Ćirković ističe da se izgradnji puteva u Srbiji ne pristupa dovoljno planski i ne uzima se u obzir širi politički i ekonomski okvir.

"Ja smatram, i mislim da to niko nije osporio, da je Srbiji potreban dobar put do svakog sela, pa i Veljinog sela. Samo je pitanje, pošto ona nema para da sve te puteve izgradi odmah, koji će put graditi prvo", kaže ona.

"Za mene je jako bitno da li će prvo graditi Koridor 10 i usmeravati Srbiju na Solun ili će prvo graditi Horgoš-Požega i usmeravati svoju privredu i stanovništvo na Bar", navodi ona.

"To je vrlo važno ekonomsko i političko pitanje, imajući u vidu i korist od tranzita, i političko pitanje Sandžaka i veze sa srpskom dijasporom u Crnoj Gori", kaže Ćirkovićeva.

Autoput Horgoš-Požega trebalo bi da bude deo izgradnje nove saobraćajnice do crnogorskog primorja, ukupne vrednosti oko 3,5 milijardi evra, dok bi deonica kroz Srbiju trebalo da košta oko 1,5 milijardi evra.

Deo evropskog "koridora 10"

Srbija je u obavezi da do 2010. godine u potpunosti rekonstruiše saobraćajnice na tom koridoru do nivoa autoputa, kako bi ostala u mreži evropskih koridora.

Autoput Horgoš-Požega deo je Koridora 10, jedne od najvažnijih evropskih saobraćajnica.

Odluka o formiranju devet evropskih koridora doneta je u martu 1994. na panevropskoj konferenciji održanoj na Kritu, ali je Srbija zbog sankcija zaobiđena.

Posle potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995, počinju pregovori o priključenju država formiranih na prostoru bivše SFRJ u mrežu saobraćajnih koridora, a godinu dana kasnije predloženo je da se na Balkanu formira još jedan koridor - Koridor 10.

Ovaj koridor dug je oko 2.360 kilometara, a kroz Srbiju prolazi 874 kilometara i predstavlja "kičmu" železničkog i drumskog saobraćaja Srbije i jugoistočne Evrope, kao i najracionalniju kopnenu vezu Evrope s Bliskim i Srednjim istokom.