"Potreban značajan redizajn NIP-a"

U autorskom tekstu za agenciju Beta pod nazivom "Može li NIP uspeti?", on navodi da je upotreba velikih prihoda od privatizacije za investicione projekte svakako dobra ideja, ali i da u slučaju NIP-a postoje tri velika problema koji su vezani za postojeće aranžmane.

Kao prvi problem, Hiršhofer navodi da postojeći aranžmani prete da potkopaju makroekonomsku stabilnost, drugi je to što će loše planiranje i kontrola dovesti do rasipanja, a ne do investiranja, a treće to što je dosadašnje izvršenje NIP-a bilo slabo.

Stalni predstavnik MMF-a je rekao da je neophodno značajno redizajniranje NIP-a kako bi se osigurao visok kvalitet investicija koje će pomoći napretku Srbije.

Prema njegovom misljenju, fiskalna potrošnja mora biti smanjena kako bi se obuzdao deficit tekućeg računa plaćanja, a neophodno je i prilagoditi fiskalnu poziciju kako bi se osigurala makroekonomska stabilnost.

Uzimajući u obzir problematični kvalitet nekih NIP-ovih izdataka, kako je istakao, dosta nepotrebnog rasipanja može biti eliminisano bez narušavanja privrednog rasta ili prosperiteta.

Hiršhofer smatra da je neophodno jačanje transparentnosti i odgovornosti uključivanjem svih NIP-ovih troškova u regularan budžetski proces, uz pravilno i potpuno praćenje projekata.

Prema njegovim rečima, neophodno je uvesti jasnu odgovornost Ministarstva finansija u planiranju i izvršenju javnih investicija.

"Ako buduća vlada preduzme ove korake, postoji veća šansa da će NIP ostvariti ono što je obećano i ono što je neophodno, a to su: dobre javne investicije, održiv ekonomski rast, zaposlenost, međunarodna konkurentnost, uravnoteženiji regionalni razvoj i smanjenje siromaštva", ocenio je on.

Objasnjavajući prvi veliki problem NIP-a, stalni predstavnik MMF-a u Beogradu je ocenio da u kombinaciji sa tekućom labavom budžetskom politikom, primena NIP-a podriva makroekonomsku stabilnost.

"Nije tačno da se iz NIP-a finansiraju samo investicije. U stvari, samo nešto malo preko polovine planiranih izdataka NIP-a se zapravo odnosi na investicije u osnovna sredstva; ostatak su tekući izdaci - dobra, usluge i subvencije, kao i krediti preduzećima i građanima", napisao je Hiršhofer.

Dalji izvor zabrinutosti je da će, kako je naveo, veoma netransparentno praćenje NIP-ovih aktivnosti narušiti odgovornost.

"U privremenom budžetskom finansiranju u 2007. godini, su na primer, NIP-ove aktivnosti efektivno uklonjene iz budžetskih računa; a sve je to bilo zbijeno u jednu kategoriju čineći nemogućim za javnost da uoči razliku između onih delova NIP-a koji funkcionišu dobro, od onih kod kojih to nije bio slučaj", objašnjava se u autorskom tekstu.