Kako i čime zaštiti dečja prava

Na DVD-izdanju crtanog filma "Pipi Duga Čarapa" našle su se i reklame s psovkama. Pored toga što su sa svih strana izložena psovkama, deca često bez problema mogu da kupe cigarete, alkoholna pića ili pornografske časopise, a državne institucije to, izgleda, i ne zanima.

Stručnjaci smatraju da je zakonska regulativa u oblasti dečjih prava prilično dobra, ali je problem u tome što se zakoni ne primenjuju jer ne postoji sistem efikasnih institucija koje bi ih sprovele u praksu.

Saradnica Dečjeg kulturnog centra Maša Avramović kaže da je odnos političara prema deci nedovoljno dobar i to ilustruje primerom nacrta zakona o zaštitniku dečjih prava.

"Nacrt tog zakona je gotov i očekuje se da će proći skupštinsku proceduru tokom letnjeg zasedanja. Svi su ga ocenili kao veoma dobar, uključujući kancelariju švedskog ombudsmana. Ali, taj zakon čeka na usvajanje već skoro dve godine zato što ovde, očigledno, postoje važnije stvari od zaštitnika dečjih prava", kaže ona.

Podaci govore da je u svim zemljama u kojima postoji dečji ombudsman stanje dečjih prava bolje nego pre uvođenja te institucije. Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja zaštitnika dečjih prava još nema.

To, ipak, ne sprečava političare da se tokom predizbornih kampanja fotografišu s decom i govore kako su deca budućnost zemlje.

"Deca jesu budućnost, ali da bi imala budućnost kakvu želimo, potrebno je raditi na tome i imati kvalitetne zakone i institucije, ali pre svega, kvalitetne programe, obrazovne i programe socijalne zaštite, kulturne ponude za decu i kvalitetne medije", kaže ona.

"Međutim, problem je u tome što ne postoje sistemska rešenja i što ne postoji ciljem usmeren sistem koji se odgovorno bavi decom", kaže Maša Avramović.