Za saradnju s Hagom 69% građana

Istraživanjem je utvrđeno da samo 15 odsto ispitanih smatra da sa tim međunarodnim sudom treba sarađivati zbog pravde. Istraživanje pokazuje da su neobaveštenost i negacija o ratnim zločinama i dalje veoma prisutni među građanima Srbije. Za zločin u Srebrenici, na primer, 71 odsto ispitanih kaže da je čulo, a samo polovina od njih veruje da je tamo ubijen veliki broj Bošnjaka.

Minimalnu saradnju sa Haškim sudom, u meri koja bi bila dovoljna da Srbija izbegne svaku vrstu sankcija, podržava 28 odsto ispitanih, a 26 odsto je za saradnju zbog toga što je ona preduslov nastavka evropskih integracija.

Istraživanje, obavljeno za Beogradski centar za ljudska prava, pokazuje da je protiv svakog oblika saradnje sa Haškim sudom 19 odsto ispitanih. 

Pedeset posto ljudi je reklo da veruje da se zaista dogodio zločin u Srebrenici, navodi rezultate Gordana Logar. "Imate još uvek polovinu populacije koja još uvek ne veruje da se zaista u Srebrenici nešto dogodilo. Procenat građana koji prihvata da je to zločin ipak raste u odnosu na 2004. godinu", kaže ona.

Na polju ljudskih prava, istraživanje pokazuje da je stanje u 2006. godini pogoršano. Sudeći po napisima u medijima u Srbiji, i dalje najveće interesovanje vlada kad se govori o kršenju prava Srba od strane međunarodnih faktora.

Najviše negativnih tekstova ima o Haškom tribunalu i administraciji jedinjenih nacija na Kosovu. Novinar Jovan Protić navodi nekoliko karakterističnih tendencija kad su u pitanju kršenja ljudskih prava.

"Prvo, razgovor mržnje. Njegovo situiranje među legitimne oblike komunikacije u srpskom javnom životu i njegova legalizacija u srpskom parlamentu", kaže on.

"Zatim, kontinuiran i pojačan pritisak vlasti na pravosuđe, što je opet potkrepljeno povećanjem broja tekstova o pravu na pravično suđenje", navodi Protić.

"Zatim, nastavljanje tretmana političkih protivnika kao izdajnika, neprijatelja, nastavak shvatanja političke borbe kao maltene srednjovekovne bitke u kojoj je sve dozvoljeno, pa i fizički napadi na takvog neprijatelja", kaže Protić.

Direktor Beogradskog centra, profesor Vojin Dimitrijević, ukazao je i da veliki problem predstavlja to što je Povelja Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima nejasno, brzopleto i nepregledno uneta u Ustav u Srbije.

"Što pokazuje da je sada primena tih odredbi koje su potencijalno dobre mnogo zavisnija od sudstva. Moram da kažem utisak, nekako su, u nizu sklopa drugih briga i drugih preokupacija, ljudska prava opet se približila legendarnoj devetoj rupi na svirali", kaže on.

Analizom medija utvrđeno je i da je raste pritisak vlasti, moćnih pojedinaca i grupa na medije. Romi su najugroženija grupa, a diskriminacija prema toj populaciji često podrazumeva i teške oblike nasilje. Vlasti na takve oblike diskriminacije reaguju sporo ili nikako, i time, na neki način, ohrabruju ovakvo ponašanje, ocenjeno je prilikom predstavljanja najnovije publikacije o ljudskim pravima u Srbiji.

Istraživanje je sprovedeno u decembru prošle godine, na uzorku od hiljadu ispitanika.