Sud: Srbija nije kriva za genocid

Hag, Brisel -- Međunarodni sud pravde u Hagu odlučio da se Srbiji ne može pripisati učešće u genocidu u BiH.

Izvor: B92, FoNet, Beta
Podeli

Sud je glasovima 13:2 odlučio da Srbija nije kriva za genocid u Bosni i Hercegovini, saopštila je predsednica Međunarodnog suda pravde Rozalind Higins: "Sud ustanovljava da Srbija nije počinila genocid kroz svoje organe ili osoblje koji su delovali u smislu odgovornosti kako je to predviđeno u međunarodnom pravu ili kroz kršenje svojih obaveza po sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida" pročitala je presudu Higinsova.

Sud je zaključio i da Srbija nije planirala da počini genocid, niti je podstrekavala njegovo činjenje, ali je kriva što nije učinila sve što je u njenoj moći da genocid u Srebrenici spreči: "Ovaj sud presuđuje da Srbija nije saučesnik u genocidu i da na taj način nije prekršila svoje obaveze iz Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju genocida. Glasovima 12 'za' i tri 'protiv' ovaj sud presuđuje da je Srbija prekršila obavezu da spreči zločin genocida po Konvenciji u smislu genocida koji je počinjen u Srebrenici jula 1995".

Ona je rekla da se "genocid u Srebrenici ne može pripisati SRJ, niti da su ga počinili njeni organi". SRJ se stoga ne može smatrati po toj osnovi odgovornom za počinjenje genocida u Srebrenici, rekla je ona.

Pozivajući se na izveštaj generalnog sekretara UN o Srebrenici, Higinsova je kazala i da počinioci genocida nisu bili pod suštinskom kontrolom vlasti SRJ. Sud je zaključio da se u julu 1995. ni politički organi Republike Srpske, niti Vojska RS "nisu mogli smatrati tek instrumentima SRJ, bez ikakve autonomije".

Higinsova je navela i zaključak suda da se komandant VRS Ratko Mladić i drugi oficiri VRS umešani u genocid "nisu automatski mogli smatrati" pripadnicima Vojske Jugoslavije, niti predstavnicima organa SRJ.

"Osim događaja u Srebrenici, u julu 1995, sud nije utvrdio da je postojala genocidna namera tokom rata u BiH", naznačila je sudija. Po njenim rečima, Međunarodni sud pravde je utvrdio da su u drugim krajevima BiH pripadnici Vojske Republike Srpske  počinili zločine, ali ne i genocid nad bosanskim muslimanima. "Sud nije utvrdio da su masovna ubistva počinjena s namerom da se muslimani unište kao nacionalna grupa", kazala je sudija.
Osvrćući se na streljanje zarobljenih Bošnjaka koje su počinili pripadnici paravojne jedinice iz Srbije "škorpioni", sud je zaključio da nema dokaza da je ta jedinica bila organ SRJ, niti da je zločin počinila po naređenju zvaničnog Beograda.

Međunarodni sud pravde u presudi navodi da je Srbija prekršila i obavezu da u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom i da preda optužene za genocid: "Glasovima 14 prema jedan, ovaj sud presuđuje da je Srbija prekršila svoju obavezu po Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida budući da je propustila i nije uspela da preda generala Ratka Mladića optuženog za genocid i saučesništvo u genocidu da mu bude suđeno pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju i na taj način je u potpunosti propustila da sarađuje s tim tribunalom".

Najviši sud UN je, utvrdio i da "finansijska odšteta ne bi bila primereni oblik reparacije" za prekršene obaveze, ali da BiH ima pravo na "zadovoljenje". "Primeren način" da BiH strana dobije zadovoljenje je upravo presuda u kojoj se potvrđuje da je Srbija prekršila pojedine članove o konvencija genocidu, kao i stav sudija međunarodnog suda da Srbija mora u potpunosti da sarađuje sa Haškim tribunalom.

Isti nalaz sud je doneo u vezi s proterivanjem, deportacijama, uništavanjem muslimanskih kulturnih i verskih objekata, navedenih u tužbi BiH.

Sud je na početku čitanja presude odbio da se proglasi nenadležnim po tužbi BiH protiv Srbije za genocid i potvrdio svoju nadležnost u tom sporu. SCG je osporavala nadležnost tog suda navodeći da u trenutku kada je tužba podneta, SCG nije bila članica UN, ukazujući da se, uz isto obrazloženje, sud proglasio nenadležnim za tužbu koju je SCG 2004. podnela protiv zemalja NATO-a zbog bombardovanja 1999.

Predsednica suda, Britanka Rozalin Higins, izjavila je na početku da je Srbija formalno-pravno naslednica Srbije i Crne Gore i Jugoslavije, a da Crna Gora ne predstavlja naslednicu državne zajednice. Srbija je, za razliku od Crne Gore, prihvatila kontinuitet sa SCG i SRJ.

Najviša pravna instanca Ujedinjenih nacija prvi put u svojoj istoriji odlučivala je o tome da li će jednu državu proglasiti odgovornom za genocid. Vlasti u Sarajevu su pre 14 godina podnele Međunarodnom sudu tužbu u kojoj se navodi da je Srbija, s Republikom Srpskom, izvršila genocid nad muslimanskim stanovništvom u Bosni i Hercegovini.

Reakcije na odluku Suda možete pročitati ovde.

Higinsova: Primenjen je zakon

Neuobičajeno za praksu Suda, novinarima se, osim zastupnika dve strane, na posebnoj konferenciji za novinare obratila i predsednica suda Rozalind Higins. Ona je na odvojenoj konferenciji za štampu rekla da je predmet bio kompleksan:

"Međunarodni krivični sud je bio veoma osetljiv prema odgovornosti koja je na njega pala. Sud je, kao što to uvek i čini, revnosno primenio zakon na sva pitanja koja se se pred njim našla. Ta pravna razmatranja su na kraju dovela do pomešanih odgovora kada se radi o raznim stranama. To ne znači da je sud tragao sa političkim kompromisom a još manje da se tragalo za nekim unapred određenim ishodom" , kazala je ona.

Solana: Svi treba da prihvate presudu Suda

Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana danas je istakao da je odluka Međunarodnog suda pravde u Hagu da odbaci tužbu vlasti u Sarajevu protiv države Srbije važna zato što ukazuje na činjenicu da "nema nikakve kolektivne krivice".

Solana je kazao da to pokazuje da se "ne može okriviti ceo jedan narod" i pozdravio odluku Međunarodnog suda pravde u Hagu da Srbija ne može biti kriva za podsticanje genocida u Bosni.

Visoki predstavnik EU je naglasio da se "nada da će svi to prihvatiti i da će to zaklopiti jednu dramatičnu stranicu u istoriji, veoma bolnu za mnogo, mnogo ljudi".

"Del Ponte zadovoljna delom presude"

Glavna tužiteljska Haškog tribunala Karla del Ponte "vrlo je zadovoljna" što je presuda Međunarodnog suda pravde potvrdila da je u Srebrenici jula 1995. godine počinjen genocid, rekla je danas njena portparolka Olga Kavran.

Ona je dodala da tužilaštvo Tribunala pozdravlja poziv Međunarodnog suda pravde Beogradu da sarađuje s Tribunalom i izruči optužene koji su u bekstvu, pre svega Ratka Mladića.

"Pozdravljamo, takođe, zamerke Međunarodnog suda pravde Beogradu da ne sarađuje u potpunosti i njegov zahtev da odmah izruči begunce" dodala je ona.

Olga Kavran je izrazila nadu da će presuda Međunarodnog suda pravde "podstaći Evropsku uniju da nastavi pritisak na Srbiju".

Kavranova nije želela da komentarište celokupnu presudu najvišeg suda UN, prema kojoj nekadašnja SR Jugoslavija nije odgovorna za genocid u Srebrenici, ali je odgovorna što nije učinila ništa da ga spreči niti da kazni počinioce.

Ratni zločini

strana 1 od 41 idi na stranu