Stranke bez računa za kampanju

Ukoliko stranke održe obećanje da će u "zakonskom roku" dostaviti podatke o tome koliko ih je koštalo dvomesečno ubeđivanje građana, Republička izborna komisija će u sredu biti zasuta izveštajima koji će pokazati koja je stranka koliko potrošila u kampanji i, što je još zanimljivije, ko su bili njihovi finansijeri.

Analitičari procenjuju da su kampanje većine stranaka koje su prešle cenzus koštale mnogo više od novca koji im je dodeljen iz republičkog budžeta.

Iznosom od 323 miliona dinara država je finansirala predizbornu kampanju stranaka. Sve stranke i koalicije koje su učestvovale na izborima dobile su, na početku kampanje, po tri miliona iz tog fonda.

I plakati izborni materijal

Veći deo razdeljen je posle objavljivanja izbornih rezultata, i to proporcionalno procentu glasova koje su stranke osvojile. Tako je SRS dobio 87 miliona, DS 69,4, G17 22,9, SPS 19,8 i LDP 18,7 miliona dinara.

Iako, osim stranke Branka Pavlovića, druge stranke nisu dostavile izveštaj o troškovima kampanja, analitičari procenjuju da su njihovi troškovi znatno veći od novca koji će im biti uplaćen iz budžeta.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbije, podseća da je poslednja predizborna kampanja bila duža od prethodnih, a da je i po načinu na koji je vođena, uz zakup velikih hala, brojne televizijske spotove i iznajmljene termine, sigurno bila skuplja od prethodnih.

"Ne očekujem da će iko od učesnika u samom izveštaju prijaviti da je potrošio više nego što bi po zakonu smeo. Onda tek vidimo koliko je važno da se vrši ozbiljna provera tih podataka", kaže Nenadić.

"Bez kontrole i bez pokretanja prekršajnog postupka, ako se utvrdi da nešto nije u redu, ne možemo smatrati da postoji efikasan mehanizam odvraćanja od kršenja zakona", kaže on.

Prema podacima agencija koje su pratile zastupljenost stranaka u medijima, Srpska radikalna stranka i Demokratska stranka najviše puta su na televizijama emitovale svoje promotivne filmove, dok G17 i LDP prednjače u broju emitovanih spotova.

Ideju o količini novca koja je bila u opticaju daju podaci o troškovima referendumske kampanje koje je objavila Vlada Srbije. Kampanja koja je prethodila usvajanju Ustava koštala je 124 miliona dinara.

Po mišljenju Nenadića, potrošen novac samo je jedan od aspekata priče, možda je važnije pitanje ko su bili finansijeri kampanja, oni “dobri ljudi”, kako ih je nazvao jedan političar, koji su uložili novac u političke stranke.

"To je bitno znati kako bi kasnije javnost mogla da procenjuje da li postupanje izabranih predstavnika u Skupštini ili u Vladi pogoduje finansijerima, ili su oni finansiranjem izbornih kampanja vraćali za neke ranije učinjene ustupke", smatra Nenadić.

RIK ima 90 dana da proveri podatke iz izveštaja stranaka. Na ranijim izborima nije, međutim, bilo jasno da li RIK može da podnese prijave protiv onih stranka koje se nisu pridržavale zakona, a preovladavalo je uverenje da taj posao RIK treba da prepusti Odboru za finansije Skupštine Srbije.

Pozivajući se na tumačenje Ministarstva pravde, Transparentnost Srbije ocenjuje da RIK jeste nadležan za pokretanje prekršajnog postupka, ali da je neophodno izmeniti Poslovnik o radu Komisije, kako bi to pravo u potpunosti bilo sprovedeno.