Zašto je ubijen romski mladić?

Zbog tog ubistva uhapšena su četiri maloletnika iz Boljevaca i Beograda, koji se sumnjiče da su pretukli, opljačkali i telo Branka N. bacili u kanal za kišnicu. Dvojica uhapšenih žive u istoj ulici u kojoj i ubijeni mladić. Policijska istraga i dalje traje, a porodica na smrt prebijenog mladića romske nacionalnosti tvrdi da je reč o ubistvu s nacionalnom osnovom.

Porodica je Branka poslednji put videla u petak, kada je krenuo da proda svoj mobilni telefon i i doda novac za kupovinu modernijeg aparata, što je trebalo da bude poklon roditelja za 17. rođendan. Dečaku je, usled udaraca po glavi, lobanja pukla na četiri mesta, a polomljene su mu i ruke i noge.

Zoran Jovanović, dečakov otac, tvrdi da mu je sin umro samo zato što je Rom. "Niko nije lud da mi dete ubije za 100 ili 200 evra, da mi tako iskasapi dete i baci ga u kanal, nije to zbog para, oni hoće da se mi uplašimo", kaže on.

Dva od četiri uhapšena žive u ulici. Prema prvim policijskim izveštajima, oni su Branka pozvali na obližnji stadion kako bi posredovali pri kupovini mobilnog telefona.

I nekoliko dana posle ubistva, meštani Boljevaca i dalje ne mogu da poveruju da se ubistvo, za koje su optužene njihove komšije, dogodilo u njihovom selu. Kažu da se plaše da se nešto slično ne ponovi.

Inače, zlostavljanje i ubijanje Roma često je u zemljama centralne i jugoistočne Evrope, gde je veća romska populacija. Romi i Sinti danas u Evropi čine najveću manjinsku zajednicu, sa oko 12 miliona pripadnika, rasutih uglavnom po zemljama centralne i istočne Evrope.

Zato su njihovi predstavnici danas zatražili da dobiju svog predstavnika u Ujedinjenim nacijama, kako bi mogli da učine nešto za sprečavanje diskriminacije, pa i zločina, ali poboljšanje života, o čemu možete čitati u posebnoj vesti.

Koalicija oko LDP-a: Osuda ubistva

Koalicija LDP-GSS-SDU-LSV danas je najoštrije osudila ubistvo maloletnog Roma iz Boljevaca.

Kako se navodi u saopštenju, "brutalnost" tog zločina, kome je predhodilo mučenje, ne može se smatrati samo maloletničkim zločinom, kako ga većina medija u Srbiji karakteriše.

"Društvo u kome tabloidi zločince poput Ulemeka - Legije slave kao heroje i društvo u kome se nasilje nad pripadnicima dugih naroda tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije slavi kao herojstvo, moralo je da očekuje ovakve posledice", navodi se u saopštenju.

Ta koalicija smatra da to nije prvi ispad prema pripadnicima romskog naroda u Srbiji, ali da se ti ispadi ne registruju, zbog čega se mora započeti ozbiljan razgovor, jer kažnjavanje ne može samo da spreči slične događaje, navodi se u saopštenju.

Rast maloletničkog kriminala

”Rat, ekonomska kriza i tranzicija utiču na porast devijantnog ponašanja i svih oblika kriminala, naročito maloletničkog”, izjavio je psihijatar Oliver Vidojević iz Instituta za mentalno zdravlje.

On je za agenciju Beta rekao da na porast nasilja utiću i lični faktori, ali i društveni, poput tranzicije koja oslabljuje ulogu porodice i često dovodi do njenog raspada.

"U Srbiji imate porast nasilja u celini. Nasilje se usađuje još u najranijem uzrastu, u školi veoma često. I to dovodi da veliki broj maloletnika još u ranom uzrastu izvrši delikte koji su veoma ozbiljni, a ostaju ne tretirani ili samo kaznenim odredbama tretirani", rekao je Vidojević.

Komentarišući ubistvo maloletnog B.N. iz Boljevca, za čije su ubistvo osumnjičena četiri maloletnika, Vidojević je ukazao da to nije prvi takav slučaj.

On je ocenio da prilikom suzbijanja maloletničke delikvencije nije dovoljna samo kazna, jer njena primena najčesće dovodi do pojave recidiva. On je ocenio da je dobro što je reformisan Zakon o maloletničkom prestupu, zbog čega se više pažnje obrača na slučajeve gde su maloletnici počinioci i žrtve.

Govoreći o načinima suzbijanja maloletničkog kriminala i delikvencije Vidojević je podsetio da je urađena Strategija za unapređenje mentalnog zdravlja, koja predviđa da se problemi rešavaju pre nego što izazovu teže posledice.

On je ukazao da je u suzbijanje maloletničkog kriminala, pored stručnjaka za mentalno zdravlje i primarnu zdravstvenu zaštitu potrebno uključiti sve one koji se bave decom u školskom i pretškolskom uzrastu, kao i zaposlene u socijalnoj zaštiti.