Izbori i prava seksualnih manjina

Beograd -- Nedelju dana pre izbora govori se i o zakonu o sprečavanju diskriminacije, s posebnim naglaskom na pravima seksualnih manjina.

Izvor: B92
Podeli

Juče je u organizaciji nevladine organizacije Gej-strejt alijansa u Beogradu održan skup o položaju pripadnika seksualnih manjina u Srbiji. Prvi put na jednom skupu sa gej tematikom bili su prisutni i predstavnici nekih stranaka, koje su zauzele stav o zakonskom regulisanju položaja seksualnih manjina.

Boris Milićević, predsednik Gej-strejt alijanse, kaže da su bili pozvani predstavnici svih relevantnih političkih partija, ali da su se odazvali samo predstavnici Demokratske stranke, koalicije LDP-GSS-SDU-LSV i G17 plus.

"Članica predsedništva G17 plus Snežana Stojanović-Plavšić je čak iznela stav da bi njena stranka podržala registrovanje istopolnih zajednica", kaže za B92 Boris Milićević.

Koalicija oko LDP-a, kao i Demokratska stranka, takođe su ukazali na potrebu donošenja zakona o zabrani diskriminacije, koji bi uključivao i mehanizme zaštite ljudskih prava homoseksualne populacije.

Slučaj jednog mladića, koji u septembru 2003. godine nije mogao da upiše srednju školu u Beogradu zato što je javno rekao da je gej, kao i zabrana jednoj lezbejki da da krv u Novom Sadu 2005. godine, samo su neki od primera kako društvo diskriminiše pripadnike seksualnih manjina, navela je Jelena Đorđević iz Antitrafiking centra u današnjoj emisiji Uvećanje Radija B92.

Đorđevićeva je rekla da takvih slučajeva ima još mnogo, ali da se pojedinci plaše da izađu u javnost zbog reakcija društva i izlaganja još većoj diskriminaciji.

"Pogotovo ovaj dečko koji je bio izbačen iz škole. Samim tim što je izašao u javnost, njegov život je bio ugrožen. Bio je izvrgavan ruglu, maltretirali su ga u školi, dakle nasilje koje je trpeo, nije se tu zaustavilo, nego je tek počelo, ali od nekih drugih ljudi i institucija", kaže ona.

"Mi smatramo da je veoma važno da, u saradnji s drugim organizacijama, stvorimo sigurne prostore u kojima će ljudi moći otovreno da ogovore o diskriminaciji i nasilju koje preživljavaju", kaže ona.

Boris Milićević navodi da se zbog toga organizacije koje okupljaju pripadnike seksualnih manjina zalažu za donošenje opšteg zakona protiv diskriminacije svih građana Srbije, bez obzira na to da li su diskriminisani zbog svoje rase, vere, invalidnosti ili seksualne orijentacije.

On ističe da je, pored donošenja zakona, važna i njegova primena.  "Bez inistitucija koje će da sprovode taj zakon, bez edukovanih ljudi koji će moći da ga prepoznaju, zakon neće mnogo vredeti", kaže on.

"Moraće, na primer, sudija da prepozna slučaj diskriminacije, ali moraće i žrtve da se ohrabre jer je teško u ovakvom društvu, kakvo imamo u Srbiji danas, tražiti zaštitu svojih prava, bez obzira da li je u pitanju gej ili radnik koji je nepravedno otpušten s posla", kaže Milićević.

Jelena Đorđević smatra da je važno stvarati uslove da sve osobe koje su bile diskriminisane po bilo kom osnovu ili su bile žrtve nasilja, mogu javno i bez straha da o tome govore.

"Kao što je nasilje nad ženama, decom i muškarcima nedopustivo, tako je i nasilje nad seksualnim manjinama nedopustivo. Ako govorimo o pravima, onda hajde da govorimo o pravima za sve. Ako govorimo o prevenciji nasilja, onda moramo da radimo na prevenciji nasilja nad svim grupama nad kojima se u ovom društvu nasilje vrši", kaže ona.

Izbori

strana 1 od 64 idi na stranu