Biografija Sadama Huseina

Beograd -- Danas pogubljeni Sadam Husein rođen je 28. aprila 1937. u selu al-Avji, nedaleko od grada Tikrita, 150 kilometara severno od Bagdada.

Izvor: Beta
Podeli

U oktobru 1956. se pridružio pobuni protiv tadašnje probritanske rojalističke vlasti, i postao pripadnik militantnog krila u svearapskoj BAAS partiji.

Godinu dana nakon što je monarhija svrgnuta s vlasti, Sadam je 1959. učestvovao u neuspelom atentatu na iračkog premijera Abdel-Karima Kasema, posle čega je pobegao iz zemlje.

U zemlju se vratio 1963, ubrzo nakon dolaska BAAS partije na vlast vojnim udarom. Devet meseci kasnije ta partija je zbačena sa vlasti, a Sadam je uhapšen i zatvoren. U međuvemenu je izabran za zamenika generalnog sekretara BAAS partije.

Sadam i pripadnici BAAS partije, uz pomoć dela oficira iračke armije vojnim pučem svrgnuli su jula 1968. predsednika Abdul-Rahmana Arefa i preuzeli vlast u Iraku. Taj datum (17. juli) se uzima kao početak Sadamove vladavine, iako je formalno za predsednika Iraka izabran jula 1979.

Naredne godine započinje osmogodišnji rat sa Iranom.

U martu 1988. iračke vlasti su hemijskim oružjem ubile oko 5.000 civila Kurda u gradu Halabja. Tokom te godine u toj oblasti Sadamova armija izvela je osam vojnih operacija.

I nakon zvaničnog primirja u iransko-iračkom ratu krajem avgusta 1988, čime je praktično prestao rat između te dve države, Irak je nastavio kampanju protiv Kurda.

U avgustu 1990. iračka vojska je izvršila invaziju na Kuvajt, zbog čega su UN uvele sankcije prema Bagdadu, a januara naredne godine SAD, Velika Britaniija i Francuska pokrenule su vazdušne udare na Irak, kao odgovor na iračku invaziju. Nakon mesec dana iračke snage su proterane i Kuvajt oslobođen.

Savet bezbednosti UN je iste godine Iraku naredio da uništi hemijsko, biološko, nuklearno oružje, kao i projektile velikog dometa, ali tek četiri godine kasnije vlasti u Bagdadu su prvi put zvanično priznale da poseduju biološko oružje.

Početkom 1998, tokom trodnevne posete Bagdadu generalnog sekretara UN Kofi Anana, irački predsednik pristao je na formiranje specijalne grupe inspektora UN, koja će imati neograničen pristup tokom istrage osam predsedničkih palata.

U oktobru 2002. održan je referendum na kojem je, prema saopštenju iračkih vlasti, Sadam sa 100 odsto glasova dobio novi mandat. Irački parlament je prethodno odlučio da Sadam bude jedini kandidat na izborima.

Sadam je u više navrata negirao optužbe da Irak poseduje bilo koje zabranjeno oružje i demantovao bilo kakve veze sa Al Kaidom. U martu 2003. u Iraku je proglašeno stanje borbene gotovosti, a međunarodne koalicione snage pod vođstvom SAD ušle su na iračku teritoriju.

Istovremeno, američki predsednik Džordž Buš dao je ultimatum
Sadamu da u roku od 48 sati sa dva sina napusti zemlju ili će se suočiti sa ratom, što je irački predsednik odbio.

Sadam je uhapšen 14. decembra 2003. u svom skloništu u Tikritu, nakon devet meseci potrage američko-britanskih snaga.

SAD su poslednjeg dana juna 2004. prelaznoj vladi Iraka predale pravnu nadležnost nad Sadamom i 11 iračkih zvaničnika. Taj pravni transfer je značio da Sadam i ostali nisu više ratni zatvorenici kojima Ženevska konvencija garantuje prava, već počinioci krivičnih dela kojima će se suditi u skladu sa iračkim zakonom.

Optužnica protiv Sadama je podignuta 17. jula 2005, a suđenje je počelo 19. oktobra te godine. Sadam i sedam bivših pripadnika njegovog režima optuženi su za ubijanja, mučenja, nasilna proterivanja i nezakonita pritvaranja tokom masakra 148 šiita u gradu Dudžail, 1982. godine.

Masakr u Dudžailu, zbog kojeg se Huseinu sudilo, bio je krvava odmazda za pokušaj njegovog ubistva 1982. godine.

Svrgnuti irački diktator je tokom suđenja priznao da je odgovoran za ubistvo 148 šiita koje je na smrt osudio njegov Revolucionarni sud, ali je insistirao da njegove akcije nisu bile kriminalne budući da su šiiti pokušali da ga ubiju.

Bivši irački predsednik osuđen je 5. novembra 2006. na smrtnu kaznu vešanjem, a 26. decembra Apelacioni sud je potvrdio presudu.

Protiv Sadama je u toku bio i sudski proces po optužbi za genocid nad iračkim Kurdima 1988. Prema optužnici, u vojnoj kampanji protiv Kurda Sadamov režim je likvidirao više od 180.000 Kurda.

strana 1 od 95 idi na stranu