Balkan - centar trgovine ljudima

To pokazuje da je trgovina ljudima ne samo svetski, već i domaći problem. Kako bi se ta tema što više približila građanima Srbije, vlada je podržala projekat vredan 72 miliona dinara - "Moderno ropstvo". U pitanju je igrana serija od 13 epizoda, čije bi prikazivanje trebalo da počne krajem sledeće godine.

Ugovor za realizaciju tog projekta potpisali su ministar rada i socijalne politike, Slobodan Lalović i Bojana Maljević, producentkinja kuće "Monte Royal Picture International".

Izveštaji Ujedinjenih nacija govore da u svetu svake godine 700 hiljada žena i dece postanu žrtve trgovine ljudima. Problem trgovine ljudima je prisutan i u Srbiji, a ministar rada i socijalne politike Slobodan Lalović smatra da kod nas nije dovoljno prisutna svest o toj vrsti kriminala.

"To je bio razlog zbog čega smo podržali ovaj projekat i naravno, snimanje ovog igranog serijala biće praćeno i kampanjom i sve to zajedno treba da da rezultat da se u Srbiji shvati da taj problem postoji. Svake godine 120 hiljada žena se prebacuje u zemlje Evropske unije uglavnom preko Balkana, znači uglavnom preko nas. Ranije su to bile žrtve pre svega iz Rumunije, Moldavije u Ukrajine i tad smo možda mogli i biti relativno indiferentni, ako već imamo takav pristup – nisu naše. Evo, sad su i naše“, kaže Lalović.

Iz godine u godinu raste broj domaćih državljanki koje su žrtve trgovine ljudima, a sve je više i dece. U našoj zemlji je ove godine registrovano 60 žrtava trgovine ljudima, polovina su maloletne osobe, a 45 su upravo iz Srbije i Crne Gore. Taj problem će biti prikazan i u 13 epizoda serije „Moderno ropstvo“, koje će se snimati po istinitim pričama.

Producentkinja Bojana Maljević smatra da će igrana forma imati bolji efekat na gledaoce od dokumentarnog pristupa.

"Kroz igranu formu ne postoji opasnost da na bilo koji način ugrozimo ili povredimo žrtve. Želimo da približimo publici ove ljudske drame i tragedije, publika će biti u prilici da se identifikuje sa žrtvama i njihovim porodicama, ali i sa ljudima koji se bore protiv ove vrste kriminala. Mnogo veći efekat u preventivi postiže se kad se utiče na emocije ljudi, a ne na intelekt i zato smo se odlučili za igranu formu“, kaže Maljevićeva.

Pojedini delovi epizoda biće snimljeni u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Rumuniji i Bugarskoj, tako da će deo tima činiti i ljudi iz zemalja regiona. U toku je i istraživački rad za adaptaciju istinitih događaja, a snimanje će početi na proleće sledeće godine. Projekat košta 72 miliona dinara, a vlada je za početak realizacije odobrila 6 miliona.