Krajišniku 27 godina zatvora

Krajišnik je proglašen krivim za progone, istrebljenja, ubistvo, deportacije i prisilno premeštanje nesrpskog stanovništva tokom rata u Bosni. Sudsko veće je odlučilo da je Krajišnik igrao ključnu ulogu u udruženom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bio smanjenje procenta mulimanskog i hrvatskog stanovništva u BiH, ali je odbacilo optužbe za genocid.

Veće je kao dokazano prihvatilo da su zločini nad nesrbima, u okviru realizacije tog poduhvata, počinjeni u 35 opština u BiH.

Odbačena optužba za genocid

Sudsko veće Haškog tribunala, kojim je predsedavao Holanđanin Alfons Ori, odlučilo je da Krajišnik nije odgovoran za genocid i saučesništvo u genocidu, što mu je optužnica takođe stavljala na teret, kao i da nije kriv za ubistvo kao kršenje zakona i običaja ratovanja. 

Time je Veće zaključilo da tužioci nisu dokazali da je on imao nameru da potpuno uništi Muslimane i Hrvate kao etničke grupe.

"Dokazi ne potkrepljuju zaključak da je gospodin Krajišnik bio saučesnik u genocidu. Veće konstatuje da, uprkos dokazima o delima počinjenim u opštinama koje čine 'actus reus' genocida, Veću nisu predočeni dovoljni dokazi na osnovu kojih bi ustanovilo da li su počinioci imali genocidnu nameru, odnosno nameru da u celini ili delimično unište etničku grupu bosanskih Muslimana ili Hrvata", naveo je sudija.

"Prema mišljenju Veća, sveukupni doprinos gospodina Krajišnika u udruženom zločinačkom poduhvatu činilo je pomaganje uspostavljanja i održavanja stranačkih i državnih struktura SDS-a kao instrumenata počinjena zločina. Za vašu ulogu u ovim zločinima osuđujemo vas, gospodine Krajišnik, na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 27 godina", rekao je sudija, izričući presudu.

U tužilastvu tribunala kažu da će tek kada prouče presudu odlučiti da li će uložiti žalbu. Oni su za Krajišnika tražili kaznu doživotnog zatvora, dok je odbrana tražila oslobađajuću presudu. Sin i ćerka Momčila Krajišnika prisustvovali su izricanju presude, a njegov brat Mirko je već javio da će se žaliti na prvostepenu presudu.

Momčilo Krajišnik je početkom aprila 2000. prebačen u pritvor Haškog tribunala, pošto ga je SFOR uhapsio u BiH. Suđenje je počelo gotovo četiri godine kasnije, 3. februara 2004. 2.369 dana provedenih u pritvoru biće mu uračunato u kaznu.

Optužba je tražila doživotnu robiju, a odbrana oslobađajuću presudu.

Zajedno sa Krajišnikom, bila je optužena i Biljana Plavšić,  koja je priznala je krivicu i sada je na izdržavanju 11-godišnje zatvorske kazne u Švedskoj.

Čavić: Presuda prvom sazivu Skupštine RS

Predsednik Republike Srpske i lider Srpske demokratske stranke Dragan Čavić izjavio je da je presuda Haškog tribunala Krajišniku šokantna, s obzirom na to da se može tretirati i kao presuda prvom sazivu Narodne skupštine Republike Srpske i svima koji su u njemu bili.

"Krajišnik, kao predsednik Narodne skupštine Republike Srpske od njenog osnivanja u teškim ratnim godinama, bio je prvi među jednakima. Sa tog stanovišta, svaka kvalifikacija na račun njega je u stvari kvalifikacija izrečena na račun Narodne skupštine Republike Srpske", rekao je Čavić Beti.

Navodeći da se "ne može pomiriti sa takvim kvalifikacijama", on je ocenio da one predstavljaju "manifestaciju političkog karaktera presude Haškog tribunala".

Ministar inostranih poslova Bosne i Hercegovine Mladen Ivanić izjavio je da je najvažnije u presudi Krajišniku to što on nije osuđen za genocid i pomaganje u genocidu.

"Time se, s obzirom da je Krajišnik bio jedan od političkih lidera Srba u BiH tokom rata, definitivno skida bilo kakva mogućnost da se srpski narod i lideri u RS optuže za genocid", rekao je Ivanić agenciji Beta.

Dodao je da "teško može komentarisati" deo presude koji se odnosi na druga dela za koja je Krajišnik presuđen, jer nije bio uključen u celi slučaj.

Tihić: Presuda potvrda za zločine

Predsedavajući Predsedništva BiH Sulejman Tihić ocenio je da je "presuda Haškog tribunala Momčilu Krajišniku još jednom potvrdila da su vlasti RS učestvovale u zajedničkom zločinačkom poduhvatu progona, istrebljivanja, ubistava, deportacija i prinudnog preseljenja nesrpskog stanovništva".

"Iz ove presude jasno proističe da je entitet RS nastao zločinačkim poduhvatom, sa namerom da se etnički prekomponuju teritorije koje su Karadžić, Krajišnik i drugi članovi ondašnjeg vođstva bosanskih Srba odredili kao srpske", rekao je Tihić.

On je izrazio uverenje da će drugostepeni sud Krajišnika osuditi za drugi deo optužbe koji se odnosi na genocid, "jer je genocid nad bosanskim muslimanima već potvrđen presudama Haškog tribunala za Srebrenicu".