Eksperimenti, lekovi i zarada

Ispituju se potencijalni, novi ili već registrovani lekovi, ali na nove indikacije. Stručnjaci smatraju da se u oblasti kliničkih ispitivanja lekova, koja se u Srbiji rade dvadesetak godina, posle desetak godina pauze, zemlja polako približava nivou u vreme SFRJ.

Onkologija, neurologija, psihijatrija, kardiologija, a sve češće i kardiohirurgija, oblasti su medicine u kojima se radi najviše kliničkih ispitivanja. Vesna Vujaklija, direktorka Evropskog foruma za dobru kliničku praksu, kaže da je najvažniji interes pacijenata, odnosno kako što pre doći do što boljeg leka, što je moguće jeftinije i na što široj osnovi.

Sve dok ne prođe sve faze ispitivanja i ne dobije pečat, neka supstanca može biti lek, ali i otrov. Studije i ispitivanja lekova često prati negativan imidž.

"Pacijenti koji su na ispitivanju moraju precizno znati šta je njihova korist kao učesnika u naučno-istraživačkom radu, gde će dobiti lek koji inače ne bi, ili bolje terapijsko rešenje nego što bi dobili, a shodno onom što postoji na tržištu", objašnjava Vesna Vujaklija.

Od takvih studija pacijent ima pojedinačnu, a zdravstvo i medicina globalnu korist. Ispitivanje dejstva lekova se plaća. Klinički centar Srbije ima pravilnik koji definiše da, koliko god da bude plaćeno istraživanje, 30 odsto ide jedinici koja obavlja ispitivanje. Vesna Vujaklija kaže da se dobijaju uobičajene evropske cene za istraživanja i da građani Srbije ni na koji način nisu potcenjeni.