Većina građana Kosova će biti zadovoljna statusom

B92: Koliko je daleko Kosovo od dobijanja svog statusa?

Ivanko: Mi savetujemo da se ti pregovori završe što je pre moguće, mislim, naravno, na pregovarački proces koji se odvija u Beču pod predsedništvom Martija Ahtisarija. Nažalost, ovonedeljni pregovori nisu bili uspešni i šteta je što kosovski Srbi i beogradski pregovarački tim nisu učestvovali u drugom delu pregovora, koji se odnosio na prava zajednica. Kako uopšte možete raspravljati o položaju zajednica, posebno Srba, ako lideri Srba sa Kosova odbijaju da učestvuju u tom procesu? Sada čekamo rezultate ovih pregovora i čekamo izveštaj Martija Ahtisarija, koji treba da bude podnet Savetu bezbednosti. Savet potom treba da donese novu rezoluciju, a u međuvremenu će na snazi biti Rezolucija 1244.

B92: Srbi strahuju da će, ukoliko budu tretirani kao manjine, to biti prejudiciranje nezavisnosti Kosova.

Ivanko: Ne slažem se sa tim. Srbi će imati sva prava kao i ostali građani Kosova, imaće zaštitu svojih verskih objekata i prava, prava koja im pripadaju planom za decentralizaciju i, u osnovi, međunarodno prisustvo će omogućiti da se njihova prava poštuju. KFOR će takođe ostati na Kosovu još nekoliko godina. Mislim da su strahovi Srba pre posledica politikanstva, nego što su realno prikazano stanje na Kosovu.

B92: Prema vašem mišljenju, poznavajući situaciju na terenu i stanje stvari u diplomatskim krugovima, hoće li rešenje konačnog statusa Kosova zadovoljiti albansku većinu nakon 1. januara 2007. godine?

Ivanko: Hajde da to ovako kažemo: nakon što Savet bezbednosti usvoji novu rezoluciju o Kosovu, mislim da će većina građana Kosova biti zadovoljna rezultatom.

B92: Da li su standardi koje je međunarodna zajednica postavila ispunjeni?

Ivanko: Zavisi na koje standarde mislite.

B92: Mislim na prava manjina.

Ivanko: Na tome još treba dosta da se radi. Mislim da nova vlada, koju vodi premijer Agim Čeku, radi mnogo za manjine. Na primer, ustavovili su tzv. medijski fond, kojim se finansiraju mediji na jezicima manjina, postoji mnogo projekata kojima se poboljšavaju prava manjina. Takođe, održano je i nekoliko donatorskih konferencija u organizaciji UNMIK-a, a SAD su već donirale milion dolara. Dosta je učinjeno za manjine, ali još uvek ima mnogo posla.

B92: Kada kažete da još uvek ima mnogo posla, na šta mislite?

Ivanko: Mislim, na primer, u nekim delovima Kosova postoji gledište da nije bezbedno kretati se Kosovom ako ste Srbin.

B92: Da li je zaista reč samo o percepciji ili je to pravo stanje stvari?

Ivanko: U nekim delovima Kosova u izvesnoj meri to je realnost, a na drugim je samo pogrešna percepcija. Ali, čak i da je u pitanju iskrivljena slika, naša je dužnost da se i time bavimo. Važno je da svaki građanin Kosova može slobodno da se kreće kroz Kosovo. Mnogo Srba danas sme da putuje slobodno, ali u nekim delovima je situacija lošija. Ono što je interesantno, nedavno sam bio u severnoj Mitrovici i razgovarao sa običnim ljudima. Niko nije pominjao bezbednosne probleme. Njihov glavni problem je nedostatak posla.

B92: Ipak, situacija u severnoj Mitrovici je drugačija. Tamo se srbi osećaju mnogo sigurnije nego u nekim enklavama.

Ivanko: U redu, bio sam i u Istoku. Desetine Srba su se tamo vratile. Njihova glavna briga je nezaposlenost, zdravstveno osiguranje i kada sam ih pitao šta je sa slobodom kretanja, rekli su mi da time nisu zabrinuti.

B92: Možda bi bilo dobro da progovorimo o poruci koju šalju UN, kada su mediji otkrili plan UNHCR-a koji predviđa iseljavanje oko 70.000 Srba u slučaju nezavisnosti Kosova. Kakva je to poruka onda?

Ivanko: Vidite, UNHCR radi na veoma specifičan način. Oni planiraju uzimajući u obzir sve mogućnosti: zemljotrese, poplave, itd. Oni su u obavezi da se bave time, uključujući i najgori mogući scenario. To ne znači da je to stav UNHCR-a ili UN. To je deo normalnog planiranja, koje UNHCR sprovodi u celom svetu. Ne vidim zašto se mediji toliko bave time. Oni to isto rade u Africi, Aziji, bivšem SSSR-u, bilo gde.

B92: Možda se mediji time bave zato što je iseljavanje Srba najverovatnija opcija ukoliko Kosovo postane nezavisno?

Ivanko: Nadam se da se to neće desiti. Ja sam bio u Sarajevu 1996. kada su se hiljade Srba iz predgrađa iselile. Verujte mi, ne bih želeo da se to dogodi i na Kosovu. Zato ćemo učiniti sve što je moguće, radićemo sa vladom Kosova da obezbedimo da kosovski Srbi, ali i druge manjine, ostanu na Kosovu nakon što ono dobije svoj status.

B92: UNMIK je kritikovala srpska vlast zbog njegove uloge 1999. i 2004. Takođe, vas kritikuju i ekstremne snage na Kosovu. Da li je UNMIK postigao svoje ciljeve, sedam godina od uspostavljanja misije?

Ivanko: Neke jeste, neke nije. Bilo je i grešaka. Nije lako upravljati pokrajinom nakon brutalnog konflikta. Naravno, mnoge greške smo i ispravili. Sada, mislim da je UNMIK na pravom putu. Uspostavili smo strukture koje sada upravljaju Kosovom i preneli nadležnosti u mnogim oblastima, uključujući i pravosuđe i policiju. Mogu da vam kažem da je Kosovska policijska služba, koju smo napravili praktično ni od čega, danas jedna od najboljih policija u regionu. Samo to je ogroman uspeh, jer je reč o multietničkoj policiji, 10 procenata čine Srbi, i ona je veoma profesionalna.

B92: Ostajemo na istom polju. Da li mislite da je suviše rano ili čak suviše pogrešno pretvoriti Kosovski zaštitni korpus u vojsku Kosova. Ovo je direktno vezano za status. Imajući, pre svega, u vidu da su pripadnici OVK optuživani i osuđivani za ratne zločine nad Srbima i da su ratovali protiv srpskih snaga bezbednosti 1998. i 1999. Da li je takav potez mudar?

Ivanko: To nije na nama, o tome se pregovara i to će biti deo rešenja koji će pratiti odluku o statusu. Mogu da vam kažem da je Kosovski zaštitni korpus visoko profesionalna civilna zaštita. Dobro je obučena, nadamo se da će više pripadnika manjina ući u korpus, sada Srba ima oko 6 posto. Uključeni su u obnovu kuća manjinama, na primer.

B92: Već duže vreme se tvrdi da bi Srbi bili daleko bezbedniji ukoliko bi odustali od svojih paralelnih struktura i uključili se u kosovske institucije. Kako je to uopšte povezano?

Ivanko: To je dobra poenta, Srbi u ovom trenutku i ne mogu da kažu šta se događa na Kosovu, jer ni ne učestvuju u instituijama, napustili su ih. Mi smo im mnogo puta govorili: 'Ako hoćete da učestvujete u razvoju Kosova, morate se uključiti. Ne možete stalno sedeti u Severnoj Mitrovici i žaliti se. A kada vas pozovemo da uđete u institucije i tamo rešavate te probleme, vi kažete da se nećete uključiti.' Stvari ne funkcionišu tamo.

B92: Sam sam više puta čuo zvaničnike UN na Kosovu koji tvrde da je najveći bezbednosni problem na Kosovu ustvari severna Mitrovica, gde se naoružani srpski civili kreću gradom, praktično njime upravljaju. Da li je to zaista najveći problem na Kosovu?

Ivanko: Percepcija je veliki problem na Kosovu. Mnogo ljudi iz severnog Kosova smatra da je njihova bezbednost problem. U redu, mi smo odlučili da se bavimo njihovom percepcijom i preplavili smo region sa 500 policajaca, što je oko četvrtina od ukupnog broja policajaca na celom Kosovu. Povećalo smo stepen bezbednosti tri puta u tom regionu. Pogledajte, uostalom, broj incidentata - na severu Kosova ih praktično i nema.

B92: Nakon što konačni status bude određen, kakva će biti uloga međunarodne zajednice? Ko će čuvati manjine i baviti se njihovim pravima, ko će nadgledati šta se događa na Kosovu?

Ivanko: Upravo sada se u Briselu, Njujorku i na drugim mestima razmatra to pitanje. Sigurno je da će na Kosovu MZ ostati prisutna kao civilna misija, što podrazumeva i policiju, tamo će ostati KFOR, a sada razmatramo i posebna rešenja za sever Kosova. Po nekim idejama, potrebno je da se severu da tri do pet godina da se integriše u ostatak Kosova.

B92: Znači, ipak će postojati neka razlika između severa Kosova i ostatka provincije?

Ivanko: Opet, to se ne zna. To je na Kontakt grupi i Savetu bezbednosti. Mi samo možemo da savetujemo, a naš savet je pojačano međunarodno prisustvo na severu, kako bi pomogli integraciju tog regiona.