Život u bezimenoj ulici

Više od godinu dana nadležni u lokalnoj samoupravi nisu dali naziv ulici u kojoj su izgrađene zgrade za njih. Dve zgrade na periferiji Leskovca, izgrađene uz pomoć donacije iz Nemačke, za pojedine institucije zvanično ne postoje, a samim tim i njihovi stanari. Dušanka Marić se sa kćerkom i unukom uselila ovde pre više od godinu dana. Žive od kćerkine plate, koja iznosi 6.000 dinara.

"Ja sam bolesna žena, operisana sam dva puta, dva srčana udara sam imala, nemam osnovna sredstva za život, treba mi pomoć. Socijalna radnica mi je rekla da ne može da izađe na lice mesta, da nemamo adresu, dok ne dobijemo adresu ona ne može na lice mesta da izađe."

Sreća što su posle godina provedenih u kolektivnom centru u obližnjem Vučju, dobili svoj krov nad glavom, ubrzo je pomućena. "Za lekove idemo u Vučje koje je 24 km daleko. Ne možemo da prebacimo te naše kartone u Vučju što smo imali dok ne dobijemo adresu, kad se razboli dete vodimo ga u Vučje 24 km sa 40 temperaturom zimus na snegu da bi dobilo injekciju."

"Studenti koji ovde stanuju ne mogu bez dokumenata da konkurišu za mesto u domu ili za studentski kredit, a ne može se dobiti ni stalan posao. Nemaš dokument ne možes posao da dobiješ, radiš na crno, izgubila sam posao, poslodavac je hteo da me primi, zbog toga što nisam imala dokumente, ličnu kartu i zato sam izgubila posao", objašnjava Marićeva.

Nadležni za davanje naziva ulicama, mesna zajednica i Direkcija za urbanizam, odgovornost prebacuju jedni na druge. Dok predsednik mesne zajednice tvrdi da je poslao zahtev Direkciji da se ulica imenuje, u toj ustanovi tvrde da to nije tačno. "Pitala sam ih da mi daju potvrdu da nisu primili taj zahtev, oni su rekli da ne mogu dobiti jer nisam pravno lice, ja sam rekla da sam građanin i da bi trebalo da mi to daju na osnovu Zakona o dostupnosti informacija, oni su rekli da ne filozofiram."

Za razliku od Centra za socijalni rad, Elektrodistribucija, vodovod i komunalno preduzeće, ni trenutak nisu čekali da se nadležni dogovore oko imenovanja ulice. Svako preduzeće dalo je svoj naziv ulici i računi redovno stižu.

Dok stanovnici ove dve zgrade čekaju da se nadlezni dogovore da najzad učine tu formalnost, kao što je imenovanje ulice, oni redovno dobijaju račune za struju.