"Tuđman - vođa proterivanja"

Pred sudskim većem kojim predsedava Francuz Žan-Klod Antoneti pojaviće se: Jadranko Prlić, Slobodan Praljak, Valentin Ćorić, Milivoj Petković, Bruno Stojić i Berislav Pušić. Reč je o funkcionerima samoproklamovane Hrvatske Republike Herceg-Bosne, ali i Republike Hrvatske, koji su optuženi za ratne zločine počinjene uglavnom nad Muslimanima.

U prvom obraćanju sudu, tužilac Kenet Skot najviše vremena posvetio je bivšem predsedniku Hrvatske Franji Tuđmanu. On je rekao da je Tuđman bio na čelu tzv. zajedničkog zločinačkog poduhvata, kome su pripadala šestorica, a čiji je cilj bilo proterivanje Muslimana iz Herceg-Bosne, koju je potom trebalo pripojiti "Velikoj Hrvatskoj".

Tužilac je citirao Tuđmanov govor iz decembra 1991, kada je pozvao na okupljanje hrvatskog naroda "u najširim mogućim granicama" i obnavljanje granica Hrvatske banovine iz 1939. Skot je zatim podsetio da je hrvatski predsednik i u svojim radovima desetak godina ranije pisao o pretenzijama Hrvatske u BiH, a da je sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, u martu 1991. u Karađorđevu, razgovarao o podeli Bosne, verujući da je moguće postići takav dogovor.

U transkriptima iz arhiva bivšeg predsednika Hrvatske, na koje se pozivao tužilac, navodi se da je Tuđman takođe bio uveren da Slobodan
Milošević neće predstavljati opasnost za Hrvatsku. Suđenje šetorici je još jedan proces u Tribunalu kojim se u rat u BiH
direktno upliće Republika Hrvatska, odnosno neki njeni zvaničnici. Primera radi, jedan od optuženih - Slobodan Praljak, pre nego što je postao zapovednik HVO-a, oružanih snaga bosanskih Hrvata, bio je zamenik ministra odbrane Hrvatske, dok je optuženi Milivoj Petković bio komandant izmeštenog centra Vojske Republike Hrvatske u Bosni.

Šestorica se terete, u 26 tačaka, za progon na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, deportacije i prisilno premeštanje stanovništva,
uništavanje i pljačku imovine proteranih, nehumana postupanja prema zatvorenicima u logorima, silovanja i ubistva. Iako je najavilo da će pred sudije izvesti oko 400 svedoka i prikazati 9.500 dokaznih predmeta, Tužilaštvo je uvereno da može da završi dokazni postupak u roku od godinu dana, kako je naložilo veće kojim predsedava Francuz Žan-Klod Antoneti.

Ovo je prvi od nekoliko tzv. megaprocesa koji će biti vođeni u Tribunalu, pa je po mnogo čemu specifičan. U sudnici će tokom ovog suđenja biti prisutno više od 40 ljudi. Pored šestoro optuženih, biće i dvadesetak njihovih branilaca, desetak sudskih službenika, zastupnika Tužilaštva, povećan broj stražara, ali i četvoročlano sudsko veće.

Naime, Savet bezbednosti UN posebnom rezolucijom je naložio da se u procesima koji su posebno komplikovani i za koje se pretpostavlja da će duže trajati, sudsko veće sa tri proširi na četiri sudije. Pri tom, troje sudija sudi, a jedan, ovoga puta sudija iz Demokratske Republike Kongo, sedi u sudnici kao rezerva, prati predmet i spreman je da preuzme aktivnu ulogu ukoliko neki od sudija mora da se povuče.

Ovo je, bez sumnje, posledica problema koji su se pojavili u nekim drugim suđenjima, recimo na suđenju Miloševiću ili Krajišniku, kada je zbog smrti ili odlaska sudije iz veća, proces znatno usporen. Ova mera preduzeta je kako bi se osiguralo da procesi u Tribunalu budu brži i efikasniji.

Kada je o efikasnosti reč, sudije su juče na poslednjoj pripremnoj raspravi uoči početka suđenja rekle da su zabrinute zbog mogućeg trajanja ovog postupka, budući da je Tužilaštvo najavilo čak 400 svedoka i 9.500 dokaznih predmeta. Sudija Antoneti izračunao je da bi samo dokazni postupak Tužilaštva mogao trajati čak tri godine, što bi značilo da suđenje ne može biti završeno do isteka roka rada tog suda 2010. Glavna tužiteljka Karla del Ponte, koja je prisustvovala jučerašnjoj raspravi, odbila je predlog odbrane da se optužnica protiv šestorice skrati i rekla da Tužilaštvo može da završi dokazni postupak u roku od godinu dana.

Suđenje šestorici veliki je test za Haški tribunal jer uskoro treba da počnu i ostali veliki procesi - još veće suđenje osmorici optuženoj za Srebrenicu, kao i šestorici bivših funkcionera Srbije i SRJ koji su optuženi za zločine na Kosovu.