Pribežište u Rusiji

Ipak, zvanična potvrda o tome u Moskvi ne može da se dobije. Tu su verovatno Mirjana Marković i Marko Milošević, zatim Vlastimir Đorđević, Bogoljub i Sreten Karić. Neki ruski komentatori smatraju da je to zato što Rusiji nisu prikazani snimci zločina u bivšoj Jugoslaviji, kao i da se radi o jeftinom patriotizmu, prosrpskoj orijentaciji službi bezbednosti i dobrom životu nekih činovnika na Miloševićev račun.

Pored supruge i sina Slobodana Miloševića, u Rusiji se, prema tim tvrdnjama, već godinama nalazi haški optuženik, general policije Vlastimir Đorđević, kao i bosanski Srbin Dragan Zelenović, koga takođe traži Tribunal, a koji se, navodno, krije u Sibiru.

Prema saznanjima dopisnice Bete iz Moskve Zorane Bojić, u Moskvi se nalaze i Bogoljub i Sreten Karić, koji su se u Rusiju sklonili pošto je u Beogradu podignuta optužnica protiv njih. Sreten Karić se lečio u jednoj moskovskoj bolnici. Nije poznato čime se oni sada bave, pošto je njihov brat Dragomir Karić, prema tvrdnjama ljudi bliskim porodici Karić, svojevremeno "zatvorio" poslove u Rusiji.

Zvaničnici u Moskvi su neke ranije navode medija da se haški optuženici "kriju" po Rusiji odbacivali, navodeći da Rusija poštuje odluke Saveta bezbednosti UN, pa i o saradnji sa Haškim tribunalom.

Kada je tužilaštvo Hanti-Mansijskog okruga, a potom i rusko tužilaštvo, prošlog septembra potvrdilo da je bosanski Srbin Dragan Zelenović uhapšen, ali da je u pritvoru zbog posedovanja lažnog pasoša i nelegalnog prelaženja granice, Moskva je stavila do znanja da u saradnji sa Tribunalom postoje sporna pitanja.

Poslednja informacija, koja se mogla dobiti od predstavnika Državnog tužilaštva, jeste da su dokumenta neophodna za Zelenovića dobijena i da se nalaze u "stadijumu razmatranja", pošto postoji "niz komplikovanih pravnih momenata". Ti izvori su rekli Beti da se razmatra sva pravna regulativa o tome, koja uključuje i mnogo međunarodnih dokumenata.

Kao primer naveo je da postoji mehanizam isporučivanja optuženika jedne zemlje drugoj zemlji, ali je rekao da "nije spreman" da kaže da li postoji sistem izručivanja upravo Haškom tribunalu, i ukoliko taj mehanizam postoji, kako se realizuje.

Zašto?

O tome zašto u Rusiji nalaze utočište haški optuženici i druge osobe iz doba Miloševićevog režima, u Rusiji postoje različita mišljenja. Na jednoj strani je deo zvanične politike i deo medija, na drugoj liberalni analitičari i komentatori.

Ruska Državna Duma u više navrata je zahtevala ukidanje Haškog tribunala i puštanje Slobodana Miloševića na lečenje u Moskvu, a ruske televizije pridavale su tome značajnu pažnju, faktički podržavajući Miloševića. "To što će među našim istaknutim političarima i zaštitnicima slovenskog bratstva početi histerija povodom Miloševićeve smrti, bilo je potpuno predvidljivo. Poražava što je ona bila podgrevana medijima, a posledično i vlastima", naveo je komentator Aleksandar Riklin, nakon Miloševićeve smrti 11. marta.

Komentatorka Natalija Gevrorkjan je izjavila agenciji Beta da je za deo ruskog političkog establišmenta, koje neguje "jeftini patriotizam", Milošević "bio naš, Sloven, patriota", "heroj koji se usprotivio zapadu i SAD", čovek koji je pokušao da sačuva Jugoslaviju, pri čemu se nije obraćala pažnja na metode.

"Zapadne televizije pokazivale su užase rata na teritoriji bivše Jugoslavije, na Kosovu, a ruske nisu. Motiv Miloševića, pravoslavca, borca protiv Zapada će se još vraćati, zato što je to problem mentaliteta kod ruskih političara i rukovodstva, u trenutku kada se Rusija vraća vrednostima Sovjetskog Saveza i dolazi do smanjenja demokratije, ocenjuje ona. Takođe je navela da borba za ukidanje Haškog tribunala proizilazi iz straha da bi jednoga dana mogao da se osnuje međunarodni sud koji bi se bavio Čečenijom.

Vojni komentator Aleksandar Pikajev smatra da Srbima u Rusiji pomoć mogu da pružaju bivši oficiri ili bivši saradnici specijalnih službi, "pošto imaju prosrpsku orijentaciju". Ekspert za vojna pitanja Jevgenij Krutikov ukazuje da u Moskvi nisu našli utočište samo porodica Milošević i haški optuženici, već i bivši političari drugih država, koji su pobegli iz različitih razloga. "Službe verovatno smatraju da bi oni mogli dobro doći u nekim drugim uslovima, koji bi se eventualno stvorili u tim državama. Ukoliko bi u Srbiji došlo do nekog prevrata, promene političkih snaga, dolaska socijalista, radikala, mogli bi da iskoriste taj 'materijal', kao novu potporu", ocenjuje Krutikov.

On smatra da, ukoliko je Miloševićeva porodica u Rusiji dobila neki zvaničan status, to ne bi moglo da se svede samo na korupciju. "To nije taj slučaj - dali novac i dobili papire. Oni su suviše važni, da bi se rešavalo na tom nivou", kaže Krutikov.

Bivši ruski ministar informisanja (1994-1996) i bivši šef dopisništva RIA Novosti u Beogradu Sergej Grizunov smatra da je deo ruskih političara i činovnika Rusije "dobro živeo ne samo u Miloševićevo vreme, već i na njegov račun".