Trgovci, smanjite marže

Beograd -- Pri kupovini osnovnih životnih namirnica, trećina plaćenog je čista zarada trgovca, što je dva do tri puta više nego u okruženju.

Izvor: B92
Podeli

To je pokazalo istraživanje tržišne inspekcije u najvećim trgovinskim lancima u Srbiji. Zbog toga iz Ministarstva trgovine upozoravaju trgovce da smanje marže, što povećava inflaciju, a smanjuje standard građana.

Ulje, šećer, mleko i jogurt su najskuplji u C marketu, a sirevi i meso u Merkatoru. Na razlici u nabavnoj i maloprodajnoj ceni osnovnih životnih namirnica dosta zarade i Maksi i Vero, navodi se u analizi tržišne inspekcije, prema kojoj ubedljivo najveću maržu od 38 odsto ima čokolada koja se prodaje u Maksiju.

"Marže u okruženju su od 8-15 odsto, a kod nas i više od 25 odsto. Zato mi pokazujemo  interesovanje i nameru da trgovinski lanci ove marže smanje", kaže Srđan Srećković, pomoćnik ministra trgovine.

Prema istraživanju Medijum Galupa, prošle godine su građani Srbije, prvenstveno Beograđani, znatno smanjili kupovinu osnovnih životnih namirnica.

Ministarstvo trgovine vršiće pritisak na trgovce da spuste marže, ali konkretne rezultate očekuju od rada Antimonopolske komisije, koja treba da se formira ovog meseca. Ona će utvrđivati koji trgovci neopravdano povećavaju maržu, za šta mogu biti kažnjeni I to u visini svog godišnjeg profita. "Sama činjenica da neko ima dominantan položaj na tržištu od 50-60 odsto ne znači da je prekršio zakon, jer je njima u interesu da se šire, poenta je u tome da će antimonopolska komisija ispitivati da li je neko zloupotrebio taj položaj", kaže Srećković.

Rezultate istraživanja tržišne inspekcije trgovci nisu hteli da komentarišu, uz  obrazloženje da još nisu dobili zvanično obaveštenje iz ministarstva trgovine.

Hleb ne bi trebalo da poskupi

Pomoćnik ministra za trgovinu Srđan Srećković kaže da ne postoji ekonomsko opravdanje za povećanje cene hleba. "Cena brašna je niža nego u vreme kada je formirana cena hleba. Brašno je tada koštalo 20 dinara po kilogramu, a sada košta između 13 i 14 dinara", rekao je Srećković povodom najava pekara da će povećati cenu hleba. S obzirom na to da brašno učestvuje sa oko 60 odsto u ceni koštanja hleba, kako je rekao, nema ekonomske logike za povećanje cene, bez obzira sto su neki drugi troškovi u međuvremenu porasli.

Srećković smatra da će u slučaju da pekari i podignu cenu hleba, tržiste za nekoliko dana učiniti svoje i cena će se verovatno vratiti na nivo od 25-26 dinara, jer u tom sektoru ne postoji monopol i ima puno pekara.

"Tvrdim da je u poslednjih godinu dana proizvodnja i promet hleba bila jedna od najprofitabilnijih delatnosti u Srbiji, s obzirom da je čitave prošle godine cena brašna bila 10 dinara", kazao je pomoćnik ministra trgovine.

"Cena takozvanog narodnog hleba - 18 dinara, koju je utvrdila Vlada Srbije, ostaće ista", kazao je on.

Ekonomija

strana 1 od 38 idi na stranu