"Status KiM nije unapred određen"

Ahtisari bi trebalo da se sastane sa ruskim ministrom inostranih poslova Sergejom Lavrovim, sa kojim je prethodno razgovarao i šef diplomatije Srbije i Crne Gore Vuk Drašković. U razgovoru Draškovića i Lavrova istaknut je značaj očuvanja vodeće uloge UN i neposrednih pregovora Beograda i Prištine u rešavanju problema Kosova i Metohije.

Ministar Drašković je na konferenciji za novinare precizirao da je Lavrova upoznao i sa državnom strategijom Srbije u pregovorima o statusu Kosova. "Ako albanska većina bude otežala prihvatanje preporuka Kaja Ejdea, produžiće pregovore", naveo je Drašković i rekao da veruje da će SAD "ohrabriti" političke vodje na Kosovu da krenu na kompromis: "Suštinu onoga što je više od autonomije manje od nezavisnosti govoreći o detaljima Lavrov je ocenio kao kompromisne i što je najvažnije da su u saglasnosti sa vodećim principima Kontakt grupe."

Drašković je naveo i da u razgovorima nije bilo reči o pravu veta u pregovorima o Kosovu, ali da je neophodno da se na granicama još jedan period zadrže medjunarodne snage. Prema njegovim rečima, zaštita prava srpske manjine u razgovoru sa Lavrovim ocenjena je kao kucanje na otvorena vrata. "Dovoljno je da se pridržavamo principa koji su sadržani u izveštaju specijalnog predstavnika UN-a Kaia Eidea", rekao je Drašković: "Dakle, formiranje zaštićenih zona oko crkava i manastira, gde bi mogli da se naseljavaju prognani Srbi, garancije medjunarodne Srbima da se mogu vratiti na Kosovo tamo gde oni žele, a ne samo tamo odakle su prognani, i napokon, da ne bi bilo nikakvih nejasnoća formiranje čitavog lanca malih opština, novih, sa srpskom većinom ili srpsko nealbanskom većinom."

Inače, Sergej Lavrov je u intervjuu Politici rekao da rezultat pregovora o budućem statusu Kosova nije unapred određen. Lavrov je rekao da je stav Rusije da bi direktni pregovori između Beograda i Prištine bili poželjniji, jer samo rešenje doneto za pregovaračkim stolom do koga su došle samo uključene strane može da bude trajno i kao takvo potvrđeno u Savetu bezbednosti UN.

Mond: Ahtisari svestan velikih teškoća oko Kosova

Izaslanik UN Marti Ahtisari je rekao za francuski list Mond da se međunarodna zajednica uopšte ne zavarava oko velikih teškoća u rešavanju statusa Kosova, a šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen je upozorio da se očekuju provokacije i da strahuje od nasilja.

Mond u izveštaju iz Prištine prenosi ocenu Ahtisarija da će u januaru 2006. početi ozbiljna zbivanja u pregovorima o statusu Kosova i dodaje da se bivši finski predsednik pažljivo čuva da iznese bilo kakvu prognozu njihovog ishoda.

Ivanović za uključivanje još Srba

Nosilac Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović kaže da među Srbima južno od reke Ibar vlada zabrinutost zato što su u pregovarački tim Beograda uključeni samo srpski predstavnici sa severa Kosova. "Imamo saznanja da je ogromna zabrinutost u narodu jer imenovanje dva predstavnika sa severa Kosova može da pošalje lošu poruku Srbima u drugim delovima Pokrajine i zato apelujemo na oba kabineta i partije koje prave tim da se izdignu od uskih partijskih interesa", rekao je Ivanović, prenosi Beta.

"Jug Srbije i Kosovo dva različita problema"

Ambasador Nemačke u SCG Andreas Cobel apelovao je u Bujanovcu na albanske političare sa juga Srbije da odustanu od zahteva da pregovori o budućem statusu Kosova budu prošireni na to područje. "Ta dva problema treba odvojiti. Rešenje za jug Srbije je u demokratizaciji regiona i integraciji albanskih građana, dok je rešenje kosovskog pitanja u pregovorima glavnih aktera uz podršku međunarodnih faktora", rekao je Cobel.

Cobel je danas boravio u Bujanovcu s predsednikom Koordinacionog tela za jug Srbije Rasimom Ljajićem, koji je naveo da poseta Bujanovcu ima za cilj zadržavanje pažnje domaće i međunarodne javnosti na opštinama na jugu Srbije, javlja Beta.

"Podeljene članice EU"

List Eu Obserever piše da članice Evropske unije pokazuju razlike u stavovima o budućem statusu Kosova neposredno uoči početka pregovora. List piše da diplomate ukazuju da nekoliko zemalja, među njima Češka, Slovenija, Španija, Grčka i Italija, javno ili privatno promovišu ideje koje u nekim slučajevima idu dalje od zajedničkog stava koji je Unija usvojila. Članice EU su se u junu dogovorile da budući status Kosova treba da bude odlučen u pregovorima Srba i kosovskih Albanaca, a koje će voditi Ujedinjene nacije, i postavile nekoliko jasnih principa za koje EU smatra da rešenje mora da zadovolji.

Neposredno pošto je izaslanik Ujedinjenih nacija za status Kosova Marti Ahtisari počeo razgovore sa zvaničnicima u Beogradu i Prištini, prošle nedelje, premijer Češke Jirži Paroubek je ocenio da bi podela Kosova mogla biti najbolje rešenje, predsednik Slovenije Janez Drnovšek se zauzeo za punu nezavisnost Kosova, piše list. Pored toga, predsednik Rumunije, kandidata za članstvo u EU, Trajan Basesku prošle nedelje u Parizu je predstavio predlog autonomije za Kosovo koji ne podrazumeva nezavisnost. Posebno se Italija, Španija i Grčka pominju kao zemlje zabrinute za to šta će se dogoditi ukoliko Kosovo postane u potpunosti nezavisno.

Neimenovan evropski diplomata rekao je listu da su ti stavovi zabrinjavajući jer se čini da EU ne može da dođe do zajedničke platforme, a jedan drugi diplomata je zauzimanje Češke za podelu opisao kao veoma opasno, prenosi Beta.