Crna senka ili crni humor?

Ta grupa navodno je zapretila i vlastima i lokalnim Albancima, ali pomenuti izvori, bliski članovima rasformirane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe, tvrde da je saopštenje Crne senke u stvari deo političke borbe u Preševu i Bujanovcu.

Komentarišući pretnje Crne senke, koja neće priznati pregovore Beograda i Prištine ako jug Srbije, ili kako se kaže u saopštenju istočno Kosovo, ostane po strani pregovora, koordinator Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže da još sa sigurnošću ne može da tvrdi ko bi mogao da stoji iza te organizacije. "Još nisam spreman da kažem da li su članovi Crne senke albanski ekstremisti, ali je očigledno da iza toga stoji ekstremizam. Očigledno je da se računa na produbljenje straha od zajedničkog života Srba i Albanaca da bi bilo nametnuto razdvajanje Srba i Albanaca u predstojećim pregovorima o statusu Kosova ili o statusu Albanaca u Srbiji", kaže Janjić.

Izvori među nekadašnjim borcima OVPMB i u lokalnim strankama na vlasti na jugu Srbije ocenjuju da bi saopštenje koje je navodno izdala organizacija Crna senka trebalo da pokaže da bi na jugu Srbije moglo doći do nemira ako bi se građani izjasnili za opoziv Rize Haljimija, predsednika opštine Preševo.

Jočić: Nemamo takve informacije

Minsitar policije Dragan Jočić kaže da MUP nema podatke o postojanju organizacije Crna senka: "Nemamo te informacije. Mislim, cela situacija se prati, ali ono što je bilo u novinama, ono što je bilo u javnosti mi nemamo kao takve".

Haljimi: Izolovan incident

Lider Partije za demokratsko delovanje Riza Haljimi izjavio je da je bacanje bombe na policijski punkt u Velikom Trnovcu pojedinačan incident iza kog ne stoji nikakva organizacija. Haljimi je za Gradjanski list rekao da je ogromna većina Albanaca na jugu Srbije za političko rešavanje problema i ocenio da Crna senka nije ostatak neke od paramilitarnih organizacija, već da je reč o ekstremnim pojedincima. "Njima ne bih sada davao neku pažnju, a pogotovo ne tim porukama na internetu jer mislim da to može bilo ko u bilo kom trenutku da napiše, da bi nekome pretio", kaže Haljimi, prenosi Beta.

"Svakom je jasno da je osnovno pitanje definisanje statusa Kosova i da se ne može paralelno govoriti o statusu Albanaca u Preševskoj dolini. Mi pokušavamo da omogućimo da kolektivna i individualna prava Albanaca budu rešavana preko novog Ustava Srbije. Nadam se da će se političke partije zalagati za decentralizaciju, a što da ne i regionalizaciju", rekao je Haljimi.

Suroi: Uključiti i Albance sa juga Srbije

Veton Suroi kaže i da bi bilo dobro da se u pregovore o statusu Kosova uključe i Albanci iz Preševske doline. "Konsultacije su potrebne kako bi jednim potezom bilo rešeno pitanje manjina na Balkanu. Moramo imati jedinstveni stav i jedinstvenu matricu razrešenja manjinskih pitanja da bi, kada uđemo u pregovore, Albanci sa Kosova imali u vidu da će se bilo šta što nude za razrešenje pitanja manjinskih Srba na Kosovu odraziti na razrešenje pitanja Albanaca u Prešvskoj dolini. I obrnuto, da Srbi iz Beograda imaju jedan pozitivan stav prema manjinskim pitanjima jer će se to objektivno odraziti i na pitanje kosovskih Srba", kaže on.