Godišnjica 5. oktobra

Centralne demonstracije održane su na današnji dan u Beogradu, gde se okupilo više stotina hiljada ljudi iz cele Srbije. DOS je pozvao na demonstracije zbog nepriznavanja rezultata izbora za predsednika Jugoslavije, 24. septembra 2000.

Na tim izborima pobedio je kandidata DOS-a, lider Demokratske stranke Srbije, Vojislav Koštunica, osvojivši skoro 2,5 miliona glasova, a Slobodan Milošević, lider koalicije levice oko 1,8 miliona.

U demonstracijama je poginula Jasmina Jovanović iz Čačka, koja je pala pod točkove kamiona, a jedan čovek preminuo je od posledica srčanog udara. Povređeno je 65 osoba.

U demonstracijama su zapaljene zgrade Savezne skupštine i Radio-televizije Srbije.

Tadić i Koštunica o 5. oktobru

Predsednik Srbije Boris Tadić, nije porekao da su u Srbiji i dalje aktuelni isti problemi kao pre 5 godina, ali ipak za B92 ocenjuje da je Srbija "suštinski drugačija": "Mi patimo od jedne nacionalne bolesti koja se otpirlike može iskazati opisno da čekamo da bismo žureli. Odgadjamo ono što bismo morali da uradimo danas za mnogo kasnije i uživamo u toj žurbi. Uvek kada u politici ne izvršite nešto kad je vreme, što traži od vas čitav svet, podigne se cena, odnosno bivate kažnjeni i mi prosto tu istorijsku lekciju ne uspevamo da naučimo".

Premijer Srbije Vojislav Koštunica podsetio se značaja današnjeg dana u Kolubari i ocenio da ovaj datum podseća na one koji su tada bili sa nama, misleći prvenstveno na pokojnog premijera Zorana Djindjića. Što se tiče starih problema, Koštunica ide korak dalje i tvrdi da se puno odmaklo, kao i da rešenje leži u početku pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i Crne Gore sa Evropskom Unijom: "Učinjeno je u ovih 5 godina dosta. Ostaje naravno pitanje, a to je donošenje novog Ustava. I ovo je jedan posao koji nas sve čeka, ako ga ne obavimo danas, moraće neko sutra da ga obavi. To je najjednostavnije. On zahteva jedan zaista najširi konsenzus. Kako se deliti kad treba brzim koracima hitati u pravcu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i rešavati sve ove druge probleme. Jedan prelomni trenutak je bio 5. oktobar, drugi je ovaj 5 oktobar 2005. godine".

O tome koliko je Srbija napredovala u kojoj oblasti u poslednjih pet godina, detaljnije možete pročitati u Specijalu B92.

Gde je Srbija pet godina kasnije

Vladeta Janković, spoljnopolitički savetnik predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice, ocenio je da se sada jasno vidi da je 5. oktobra 2000. društvo u Srbiji čvrsto i konačno iskoračilo na put ka evropskim integracijama. "Svojevrsno svedočanstvo značaja događaja koji obeležavamo možda se nazire i u činjenici da danas ima toliko pretendenata na status petooktobarskih heroja, ali od toga ko je za šta i koliko zaslužan, odnosno kriv, trebalo bi da je mnogo važnije biti načisto sa onim što je postignuto i onim što je još ostalo da se ostvari", kaže Janković.

Stefan Lene, izaslanik predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, rekao je da je konsolidacija demokratije u Srbiji najveće dostignuće za poslednjih pet godina. "Glavno značenje revolucije 5. oktobra bilo je uključivanje u evropske tekovine, reforme, vladavinu prava, uspostavljanje funkcionalne ekonomije i povoljne okoline za investitore. Na tom putu, vi nemate alternativu jer ne postoji neka druga destinacija kojoj se možete okrenuti. To je jedini put koji može da osigura da vaša deca imaju normalan život i iste mogućnosti kao svi mladi ljudi u Evropi", kaže Lene.

Peti oktobar je, sem političkih posledica, u Srbiju doneo i određene ekonomske promene. Pet godina od promene vlasti teško bi bilo argumentovano tvrditi da se u Srbiji ne živi bolje nego pre 5. oktobra. Pitanje je samo šta je ko očekivao ili šta je ko obećavao. Predstavnici nove vlasti, nošeni revolucionarnom euforijom, obećavali su narodu da će preko noći dobiti samo lepšu stranu kapitalizma, odnosno zaposlenje, bolje plate i viši standard. Retko ko je pominjao kako za sve to treba mnogo vremena i rada. Opširnije u Temi.

"Srbija, pet godina posle"

U Beogradu je danas nastavljena konferencija "Srbija, pet godina posle", a predsednik Srbije Boris Tadić upozorio je na legitimizaciju snaga koje su htele da silom spreče promene 5. oktobra 2000, rekavši da je imao uvid u izveštaje koji pokazuju nastojanja tih snaga. "To je opasan proces koji relativizuje vrednosti 5. oktobra", rekao je Tadić, prenosi Beta.

"Ne pripadam ljudima koji će iz kritičke distance reći da je sve isto kao pre. Hoću da se usprotivim takvom stavu, on je opasan. Ništa nije isto kao pre, ali Srbija nije dovoljno drugačija. Odnos prema građaninu u poslednjih pet godina nije se suštinski izmenio i to je najveći strukturalni problem od 2000. Mnogo je primera za to, a jedan od njih je privođenje bivšeg ministra pravde Vladana Batića", rekao je Tadić i dodao da ne govori samo o tom slučaju, već o činjenici da Srbija ima dugu tradiciju zloupotrebe vlasti protiv političkih neistomišljenika.

Bogosavljević: Kako i šta opažaju birači

Novo istraživanje agencije Stratedžik marketing pokazuje da su pozicije političkih stranaka u Srbiji iste kao i u prethodnih godinu dana. Najveću podršku ima Srpska radikalna stranka, 36 odsto, stabilno na drugom mestu je Demokratska stranka, treći je Pokret snaga Srbije, sa oko 13 odsto, a četvrta Demokratska stranka Srbije, s devet odsto podrške.

Socijalistička partija Srbije je na samoj ivici sigurnosti ulaska u Skupštinu, s nešto više od pet odsto potencijalnih glasova. G17 plus u poslednja tri meseca beleži blagi rast sa 2,8 na 3,3 odsto, a sličan rejting imaju i Srpski pokret obnove, Nova Srbija i Liberalno-demokratska frakcija, pa je moguće da sve te stranke zajedno osvoje oko 13 ili 14 odsto glasova, ali da niko ne uđe u Parlament i da ti glasovi budu raspodeljeni između radikala i demokrata.

Direktor Stratedžik marketinga Srđan Bogosavljević izjavio je u "Uvećanju" Radija B92 da su od 5. oktobra 2000. do sada ostale neraspravljene najvažnije teme za budućnost zemlje,a to su odnosi sa Evropom, budućnost Kosova, odnosi Srbije i Crne Gore, novi Ustav i odnos prema Haškom tribunalu. "Te teme je neophodno raspraviti da bi politička elita mogla, rasterećena tog balasta, da pregovara o njima i nalazi najbolja rešenja. Kad god su otvarali te teme, to su vrlo efektno radili kroz sve medije. Narod nije politički sofisticiran, ali nije blesav, a mislim da je to greška koju mnogi političari ne osećaju. Ako date jasno obrazloženje zašto se nešto dešava, pa makar to bilo i teško, ljudi su spremni da prihvate", kaže on.

Poredeći situaciju pre i posle 5. oktobra 2000, Bogosavljević kaže da su, gledano kroz brojeve promene fantastične i da su sve postpetooktobarske vlade uradile neuporedivo više nego vlade koje je kontrolisao Slobodan Milošević. "Pre pet godina plate su bile 50 maraka, a sada su desetostruko veće. Imate ogromnu ponudu, imate kredite. Ali, vozite automobil star 19 godina, niste krečili 15 godina, imate veš-mašinu staru 20 godina i poredite se s ponudom koja je strašna, Izvodite zaključak da to neko ipak može da kupi, čim je ponuda tolika, ali taj neko niste vi, pa zaključujete da je vama lošije", kaže Bogosavljević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.