Protestna šetnja na Dan nestalih

Međunarodni dan nestalih obeležen je protestnom šetnjom do hrvatske ambasade u Beogradu, gde su okupljeni okačili cedulje sa imenima 2.627 nestalih Srba, a nakon toga porodice nestalih sa prostora SFRJ uputile su se ka kancelariji UNMIK-a na Dedinju, gde su predali spisak od 745 imena Srba nestalih i kidnapovanih na teritoriji Kosova.

Šef beogradske kancalarije UNMIK-a Džulijan Harston obećao je danas porodicama nestalih Srba da će im za dva dana organizovati sastanke sa ekipama koje su na terenu uključene u potragu. Nakon susreta sa Harstonom, predsednik Udruženja kidnapovanih i nestalih sa Kosova, Verica Tomanović, rekla je da je zadovoljna razgovorom i saradnjom sa tom kancalarijom. "Obećano nam je da ćemo za dva dana imati susrete sa ekipama koje rade na terenu", izjavila je ona. 

Predsednik udruženja porodica nestalih Srba iz Hrvatske Čedomir Marić je ispred Ambasade Hrvatske u Ulici kneza Miloša pustio belog goluba kao znak želje porodica nestalih da saznaju sudbine svojih članova i sahrane ih. Marić je rekao da, uz svo uvažavanje dugog trajanja procedura za identifikaciju, članovi Udruženja nisu zadovoljni dinamikom ekshumacija u Hrvatskoj. On je upozorio da od 2002. godine u Hrvatskoj nije ekshumirana nijedna grobnica u kojoj se nalaze tela Srba, iako su 24 registrovane.

Međukomisijska saradnja

Predsednik Komisije Saveta ministara za nestale, Gvozden Gagić kaže za B92 da ta komisija sarađuje sa sličnim komisijama u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu i objašnjava sa kakvim se problemima suočavaju u radu: "Kada je Hrvatska u pitanju, oni nisu hteli ući u zajednički DNK program za celu bivšu Jugoslaviju, tako da podaci koje oni imaju nisu dostupni ostalim učesnicima u procesu. Kao rezultat toga, imamo preko 700 tela, ekshumiranih, obdukovanih, uzetih uzoraka za DNK, a neidentifikovanih već više godina, i za koje možemo opravdano da pretpostavimo da se radi o državljanima ili Bosne ili SCG. Napravljen je jedan projekat između Međunarodne komisije za nestala lica i hrvatskih institucija, ali taj projekat još uvek ne daje željene rezultate. Drugo, postoji i krupan politički problem, jer Hrvatska uporno odbija da napravi jedinstvenu listu nestalih na svom području, tako da 2.500 lica, nestalih prevashodno u 'Bljesku' i 'Oluji' se ne nalazi nigde u evidenciji."

Gagić kaže da odgovornost imaju i međunarodne organizacije: "Zamerku bih uputio i predstavnicima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta koji je ukinuo svoju misiju u Hrvatskoj, a da pri tom nije uspeo da na određeni način privoli hrvatske vlasti da izdaju jedinstvenu listu nestalih, kao što je to urađeno za Bosnu i za Kosovo, gde su pripadnici svih nacionalnosti na toj listi, jer lista nestalih nije nacionalna lista."

Procene su da se 23.000 ljudi iz svih krajeva bivše SFRJ još uvek vode kao nestali, a među njima je i 3.300 državljana SCG. Prema podacima Komisije za nestale Saveta ministara, u Hrvatskoj je 2.100 nestalih, a 500 sa teritorije SCG, u Bosni 3.500, a stotinu su državljani SCG, dok se na Kosovu 2.700 osoba vode kao nestale, od čega je 800 nealbanaca.

Sahrana 16 Albanaca iz masovnih grobnica

U Đakovici su sahranjeni posmrtni ostaci 16 Albanaca, čija su tela pronađena u masovnoj grobnici u Batajnici kod Beograda. Sahrani posmrtnih ostataka Albanaca, organizovanoj na Međunarodni dan nestalih osoba, prisustvovali su šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen, zamenik premijera Kosova Adem Saljihaj i više hiljada Albanaca iz različitih sredina na Kosovu.

Obraćajući se okupljenima u Đakovici, Jesen-Petersen rekao je da za porodice čiji su članovi nestali, svaki dan predstavlja dan nestalih osoba.