Delić: Branili smo se od terorizma

Delić je kao svedok odbrane izjavio da svedok Tužilaštva Pedi Ešdaun nije govorio istinu. Odgovarajući na pitanja tužioca Džefrija Najsa, Delić, bivši komandant 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, ponovio je da su netačne Ešdaunove tvrdnje da je, gledajući sa albanske granice, mogao da vidi zapaljena sela na Kosovu, u okolini Junika, odnosno granatiranje kuća, što je pripisao jugoslovenskoj vojsci.

"Ešdaun nije mogao, sa tačke na kojoj je bio, da vidi ono što je rekao da je video, sem ako vaš lord Ešdaun ne može da vidi kroz brdo. Ja se izvinjavam, on možda ima takve mogućnosti", rekao je Delić.

U sudnici je potom prikazan veći broj mapa i crteža pomoću kojih je trebalo utvrditi gde se nalazio Ešdaun i šta je mogao da vidi. Delić je ostao pri tvrdnji da, zbog brdovitog pograničnog terena, Ešdaun nije mogao da vidi sela na Kosovu o kojima je svedočio i da nije bio u poziciji da konstatuje da je u tim selima vojska granatirala kuće. "Ljudi će vam se smejati zbog te konstatacije. Te crteže radili su amateri, verovatno s nekim ciljem", rekao je Delić komentarišući jednu od mapa.

"Ešdaun je gledao kroz dvogled i tako vas zapravo uhvatio, zar ne?", pitao je tužilac Džefri Najs, uz tvrdnju da je Ešdaun stajao na mestu gde je teren ravniji, pa je zbog toga mogao videti čak do Prištine. Delić je odgovorio: "Mi smo u svojoj zemlji napadnuti terorizmom, kao ovih dana London. Nismo imali ništa da krijemo, imali smo pravo da se branimo." Kako ni posle duže rasprave nije sasvim jasno ustanovljeno gde se nalazio Ešdaun kada je u julu 1998, dvogledom, iz Albanije, posmatrao razvoj događaja na Kosovu, branilac Stiven Kej predložio je da u sudnici bude prikazan video-snimak svedočenja Ešdauna kako bi bilo jasno ustanovljeno gde je to bilo. Pošto su snimci pregledani, Delić je izjavio da ostaje pri tvrdnji da Ešdaun nije mogao videti ono o čemu je govorio. Na pitanje tužioca zašto bi Ešdaun nešto izmislio, Delić je odgovorio da to već nije njegov problem. Upitan da li se seća da je reč o 1998, kada je međunarodna zajednica, pa i Ešdaun, pokušavala da spase Kosovo, Delić je odgovorio da se videlo kako je međunarodna zajednica spasla Kosovo i da ne želi da nagađa o Ešdaunovim motivima. Najs je obavestio Sudsko veće da je ovih dana u kontaktu sa Ešdaunom i da je on spreman da u bilo koje vreme ponovo dođe u Hag i sam pojasni svoje ranije navode. Potom je tužilac sugerisao da su strani posmatrači zapravo bili prepreka aktivnostima srpskih snaga i vojske na Kosovu, a Delić odgovorio da to prihvata samo u smislu da je imao dodatnu obavezu da se brine i o njihovoj bezbednosti, ali da vojska nije imala razloga da bilo šta skriva.

U nastavku svedočenja Delić je ponovio i ranije izrečene tvrdnje da civili iz tzv. zajedničke komande, na čelu s Milomirom Minićem i Nikolom Šainovićem, nisu mogli izdavati naređenja vojsci. On je izjavio da je vojska na Kosovu prvi put delovala u julu 1998. i da je bila angažovana na oslobađanju Orahovca. Ta operacije je, prema njegovim rečima, izvedena uz minimalnu upotrebu sile. "U oslobađanju Orahovca ispaljeno je samo 12 projektila, u gradu u kom živi 40.000 do 50.000 ljudi. "Voleo bih da vidim vojsku NATO koja bi to uradila tako", rekao je Delić.

Tokom unakrsnog ispitivanja tužilac je citirao delove pisma koje je general Momčilo Perišić, tada načelnik Generalštaba VJ, uputio Miloševiću, a u kom i on upozorava na to da armija na Kosovu biva upotrebljavana protivzakonito, bez odluke o uvođenju vanrednog stanja u zemlji. Delić je negirao te navode, uz komentar da je Perišić tokom 1998. na Kosovo dolazio tek jednom mesečno i da nije imao uvid u situaciju na terenu. Uz komentar da se radi o čoveku koji je izdao svoju zemlju, Delić je ispričao da je s Perišićem razgovarao u maju 1998. "Pitao je: 'kako je', a ja sam rekao da je teško. Rekao sam: 'Generale, učinite nešto, svi putevi u mojoj zoni su prekinuti i ja uskoro neću imati nikakve veze s pozadinom'. Perišić mi je odgovorio: 'Šta te briga, neka uvedu vanredno stanje. Ako bi se to desilo mogao bih da rešim probleme na Kosovu za 10 dana'. Čudi me da jedan starešina visokog ranga može tako potcenjivački da se odnosi prema problemima jer taj problem ne može da se reši ni za 10 meseci, a ne za 10 dana. On sam neka kaže kako je mislio da to resi za 10 dana", rekao je Delić. On je izjavio da je vojska i bez uvođenja vanrednog stanja imala pravo da se angažuje u borbi protiv terorističkih i odmetničkih grupa.

Svedok je negirao navode zaštićenog svedoka Tužilaštva K32, koji je tvrdio da je čuo Delića kako izdaje naredbu da se gađa jedna kuća u selu u okolini Đakovice, u kojoj su bili civili. Delić je ponovio da taj bivši pripadnik njegove brigade nije bio u prilici da čuje takvu naredbu jer je bio pripadnik pozadinske jedinice. Potom je rekao da je izdao naredbu da se gađa jedna kuća, ali u jednom drugom selu i da je naredbu izdao pošto se lično uverio da su se u njoj nalazili pripadnici OVK i otvarali vatru na policiju. Najs je protumačio tu izjavu kao nehotično priznanje Delića, koje potvrđuje navode K32. "Uhvaćeni ste na delu kada vam se omaklo to što vam se omaklo", rekao je tužilac. "Ništa mi se nije omaklo. To što kažete je smešno. Ja sam srpski general i komandant brigade. Ja odgovaram za ono što sam radio. Ja jesam izdao naređenje da se gađa jedna kuća u kojoj se nalazila OVK i pucala. A ta vaša konstatacija da ste me u nečemu uhvatili je smešna", odgovorio je Delić. Na pitanje sudije Robinsona šta se desilo sa stanovnicima kuće, Delić je rekao da oni, u vreme sukoba, nisu živeli u njoj i da je kuća pretvorena u bunker. "Dejstvom iz te kuće ubijeno je sedam policajaca", dodao je Delić.

Unakrsno ispitivanje generala Delića biće nastavljeno u sredu, za B92 javlja specijalni izveštač B92 Ljubica Gojgić.