I Predstavnički dom o Srebrenici

Tekst dve rezolucije je gotovo identičan. Uz podsećanje da je reč o genocidu nad Muslimanima skreće se pažnja da su glavni krivci, Radovan Karadžić i Ratko Mladić i dalje u bekstvu kao i da je interes SAD-a da oni što pre budu izvedeni pred lice pravde.

Rezolucije Senata i Predstavničkog doma, gotovo identične, razlikuju se u kvalifikaciji uloge SRJ u srebreničkom masakru i zločinima koji su se dogodili u Bosni. Za razliku od Rezolucije Senata u kojoj se navodi da je zloèin u Srebrenici najgori od mnogih koje su, između april 1992. novembara 1995. u Bosni, počinili bosanski Srbi uz "direktnu podršku vlasti SRJ", Rezolucija Predstavničkog doma kaže da je reč o zločinima počinjenim "uz direktnu podršku režima Slobodana Miloševića i njegovih sledbenika".

Kako saznaje B92 veliku ulogu u sastavljanju i stavljanju na dnevni red Kongresa rezolucije o Srebrenici odigrale su nevladine ogranizacije.

U obraćanju kongresmenima, predlagač Rezolucije, Kristofer Smit rekao je da želi da naglasi da broj tih pristalica Miloševićevog režima "nije tako mali kao što su tvrdili neki u Beogradu. Mi mislimo na celokupan nedemokratski režim, a ne samo na nekoliko osoba na vlasti. Pristalica režima bilo je u vojsci, u policiji i drugim državnim institucijama."

Smit je rekao i da je "kada je izgledalo da uspeva u konfliktu sa narodima u susedstvu, Milošević zaista imao i podršku naroda".

U obraćanju Kristofera Smita postoji i podsećanje da se najtraženiji optuženici skrivaju od Haškog tribunala "ne samo uz pomoć mreža kriminalaca već, možda i uz pomoć nekih segmenata u vojsci i policiji."

Smit je dodao da frazom "o pristalicama Miloševićevog režima" autori Rezolucije žele da pokažu da se ona ne odnosi "na one ljude u Srbiji, uključujući i neke koji su danas na vlasti, koji nisu učestvovali u pomenutim događajima i koji su se i sami rizikujući, suprotstavljali tom režimu.

Kesić: Ne toliko važna razlika

Politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić smatra da razlika u rezolucijama nije toliko važna. Prema njegovim rečima, bitnije je da je krajnja verzija teksta rezolucije znatno ublažena, jer su albanski i drugi lobisti u Vašingtonu tražili da se Srbiji uvedu kaznene mere dok se ne uhapse odgovorni za zločine:

"Bilo je moguće da se Srbija osudi za nesaradnju sa Hagom, broj jedan što se tiče specifično slučaja Mladića i Karadžića, a broj dva da se Srbija osudi u kontekstu da nije dovoljno učinila da se suoči sa tim stvarima, jer postoji mišljenje posebno među američkim nevladinim organizacijama da Srbija treba da se suoči sa Srebrenicom na neki moralni način i nisu zadovoljni sa stvarima koje se dešavaju ovde u Srbiji".

Kako kaže Kesić, veliku ulogu u sastavljanju i stavljanju na dnevni red Kongresa rezolucije o Srebrenici odigrali su srpski lobisti i nevladine ogranizacije.

Šta kažu u Skupštini Srbije

Šef Poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić kaže da rezolucija Kongresa SAD ne može biti ocenjena kao nešto dobro. "Rezolucija ukazuje na nešto što ne stoji jer govori da se genocid dešavao sa jedne, srpske strane, što nije tačno. Genocida na taj način nije bilo na prostorima SFRJ ni sa jedne strane, već je bilo etničkog čišćenja pojedinih delova kao posledice sveopšteg građanskog rata, meteža na terenu i spasavanja golih života ugroženih ljudi", rekao je Aligrudić i rekao da na genocid najviše liči akcija Oluja, 1995, jer je iza nje stajala organizovana aktivnost Hrvatske, a koja se svela na proterivanje Srba.

Funkcioner Socijalističke partije Srbije Zoran Anđelković kaže da je rezolucija Kongresa očekivana jer u tom telu postoje mnogi finansijski lobiji. "Logično je da su tom rezolucijom osuđeni zločini, ali se njome štiti i politika koju su SAD sprovodile u to vreme na ovim prostorima", kaže on.

Šef Poslaničke grupe G17 plus Miloljub Albijanić kaže da rezolucija Kongresa SAD zadire i u neka pravna pitanja, a da se to rešava na sudu. "Mi jesmo svedoci da su trojica priznala zločin u Srebrenici i osuđena, a devetorica čekaju procese pred Haškim tribunalom. Jasno je da se tamo dogodio zločin i mi moramo da ga osudimo, a pravne stvari ostavimo Haškom i drugim sudovima", kaže on. "Osuda zločina je pre svega moralni čin i suočavanje s prošlošću, kako bismo neopterećeni prošlošću mogli da idemo u budućnost. Za zločine su odgovorni pojedinci koje treba naći, uhapsiti i predati pravdi", kaže on.

Šef Poslaničke grupe Demokratske stranke Dušan Petrović kaže da je rezolucija očekivana jer je desetogodišnjica zločina u Srebrenici povod da se na različite načine oglašavaju parlamenti i drugi bitni politički činioci. "Samo ljudi potpuno neupućeni u politiku su iznenađeni takvim zbivanjem. Usvajanjem deklaracije o osudi zločina Srbija bi pokazala da deli vrednosti savremenog sveta i to bi bilo u najboljem državnom interesu. To bi bilo vrlo važno simbolički jer bismo na taj način uvećali svoje izglede da u svojevrsne simbole pretvorimo i da kao simbole sačuvamo i sva stratišta na kojima su Srbi stradali", kaže Petrović. 

Šef Poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić kaže da očekuje reakciju SAD na zločine nad Srbima. "Očekujem da Srbija SAD stavi pred ispit, kako će reagovati na snimke na kojima se vidi kako ubijaju Srbe. "Nisam iznenađen što je Kongres SAD usvojio rezoluciju o zločinu u Srebrenici, očekivao sam da se SAD ponovo umešaju u progon Srba i ucene onih koji su na vlasti u Srbiji", rekao je Nikolić.

Novi list: Odbijeno pomirenje

Riječki novi list piše da su Hrvatska i BiH odbile predlog Velike Britanije da, uz SCG, potpišu izjavu pomirenja. Zajednička izjava tri države trebalo je da bude potpisana 11. jula u Srebrenici, na obeležavanju 10. godišnjice masakra, a potpsi je trebalo da budu stavljeni na dokument koji sadrži pomirenja i izvinjenja, piše list pozivajući se na neimenovane diplomatske izvore.

"Taj predlog veoma podseća na uzajamno izvinjenje svih svima, a mesto i vreme za čin takve vrste neprimereno je odabran", izjavio je izvor lista, dodajući da je reč o ideji ministra spoljnih poslova Velike Britanije Džeka Stroa. List navodi da je Britanija lobirala da države-potpisnice Dejtonskog sporazuma potpišu zajedničku izjavu kojim bi bili osuđeni zločini iz prošlosti i iskazana odlučnost za mirnu i evropsku budućnost regiona.

"Ta ideja je iznenadila predstavnike BiH, koji su je odmah odbacili, a potom je to učinila i Hrvatska. Hrvatska je to učinila iz jednog očiglednog razloga, a to je da nikakve veze sa zločinom u Srebrenici nije imala, a da je 'Oluja' pokrenuta pre svega radi oslobođenja Hrvatske, ali i posle saznanja da su srpske snage u BiH zverski ubile oko 8.000 Bošnjaka iz srebreničke enklave pod zaštitom Ujedinjenih nacija", navodi list.

"BiH je predlog odbila još odlučnije, tumačeći da je 8.000 Bošnjaka ubijeno gotovo sigurno uz direktno sponzorstvo Srbije, i da bi bilo groteskno očekivati da vlasti BiH sa Srbijom u Srebrenici potpisuju izjave koje podsećaju na uzajamna izvinjenja", piše list.

List podseća da u Srbiji i danas traje borba da javnost prihvati istinu o srebreničkom zločinu i dodaje da je na sastanku Igmanske inicijative potpisana izjavu orijentisana prema nastavku normalizacije odnosa, što hrvatski državni vrh smatra dovoljnim.