Srebrenica: Obeležavanje tuga i bes

Sarajevo, Banjaluka, Beograd, Strazbur... -- Pred 10. godišnjicu zločina u Srebrenici, političari pozdravljaju odlazak Borisa Tadića. U Srebrenicu dolazi i Teodor Meron.

Izvor: B92, FoNet
Podeli

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Pedi Ešdaun smatra da je važno da predsednik Srbije prisustvuje obeležavanju 10. godišnjice masakra Bošnjaka. "Važno je da predsednik Srbije Boris Tadić dođe u Srebrenicu i to što je pokazao želju da prisustvuje ovom događaju", izjavio je on za banjalučke "Nezavisne novine".

"Predsednik Srbije odgovorio je na poziv svog kolege Sulejmana Tihića i siguran sam da će organi BiH uraditi sve, ukoliko Tadić dođe, da se to desi u okolnostima odgovarajućim za šefa jedne države", kazao je on. Ešdaun je uveren da će dolazak Tadića biti prilika da se "pokaže priznavanje zločina koji se desio, da se pokaže pravo poštovanje i da se BiH može pokazati kao zemlja koja svoju prošlost može ostaviti iza sebe".

Članice udruženja "Majke Srebrenice i Podrinja" protestovale su u nedelju zbog najavljenog dolaska predsednika Srbije Borisa Tadića na obeležavanje desete godišnjice masakra skoro 8.000 Bošnjaka u Srebrenici 11. jula. "Dolazak Tadića u Srebrenicu je smišljena provokacija onima koji 11. jula pokopavaju svoje najmilije, onima koji su svoje već pokopali i onima koji za sudbinu svojih najmilijih posle deset godina ništa ne znaju", navodi se u saopštenju udruženja.

Malkić: Tadiću garantovana bezbednost

Predsednik opštine Srebrenica Abdurahman Malkić kaže da će predsedniku Srbije i svim drugim najavljenim zvaničnicima biti garantovana bezbednost na komemoraciji 11. jula.

Malkić, koji je i predsednik Organizacionog odbora za obeležavanje  desetogodišnjice masakra u Potočarima kod Srebrenice, rekao je za "Blic" da saopštenje udruženja "Majke Srebrenice i Podrinja" da Tadiću ne garantuju bezbednost predstavljaju pokušaj grupe ljudi da se politički istaknu. "Svi prisutni u Potočarima biće bezbedni. Godišnjicu će obezbeđivati 1.500 policajaca Republike Srpske i Federacije BiH, pripadnici raznih agencija, pogranične policije", rekao je Malkić, prenosi Beta.

On je ocenio da dolazak Tadića znači da predsednik Srbije priznaje da je zločin nad bošnjačkim narodom u Srebrenici počinjen u ime srpskog naroda i da, istovremeno, predstavlja i distanciranje od režima Slobodana Miloševića, za vreme čije je vladavine počinjen taj zločin.

Predsednik opštine Srebrenica rekao je i da dolazak predsednika Srbije neće ništa značajno promeniti u vezi sa ishodom spora pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi BiH protiv Srbije i Crne Gore. "Ako svi dokazi o ratnim zločinima nisu dovoljni da SCG izgubi spor", onda "dolazak predsednika Srbije ništa značajno neće promentii", rekao je Malkić.

Terzić: Nikada više zločini

Predsednik Saveta ministara BiH Adnan Terzić rekao je u Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope da će obeležavanje desetogodišnjice masakra u Srebrenici biti prilika da Evropa i svet pošalju poruku – nikada više zločinački poduhvati protiv čovečnosti.

Terzić je rekao da je Bosna i Hercegovina postigla značajan napredak u primeni evropskih standarda u svim oblastima društva, posebno u poslednje tri godine, od kada je članica SE, ali je podsetio da je samo 10 godina ranije ta država bila "tamna strana Evrope". "Dva grada simbolizuju to šta se dogodilo 1995. godine - Srebrenica i Dejton", rekao je Terzić. "Više od 8.000 ubijenih muškaraca i dece u Srebrenici strašna je istina koja se dogodila nakon 50 godina od oslobađanja Aušvica", naglasio je on, prenosi Beta.

I bošnjački član Predsedništva BiH Sulejman Tihić je agenciji Beta rekao da je "takav Tadićev gest moralan, prijateljski i ljudski i da zaslužuje svaku pohvalu". "Ukoliko gospodin Tadić ima dilemu oko dolaska, a vjerujem da nema, jer smo o tome razgovarali još za vreme njegove posete Sarajevu, evo ja ga pozivam da dođe", izjavio je Tihić, komentarišući proteste nekih udruženja u BiH zbog Tadićevog dolaska u Srebrenicu.

Identifikovane 2.032 žrtve

Šef Odeljenja za odnose s javnošću Međunarodne komisije za traženje nestalih lica Doun Porter izjavila je da je zaključno sa 17. junom identifikovano 2 032. žrtva iz Srebrenice. Dodala je da očekuje da će do 11. jula biti identifikovano i spremno za sahranu još 550 tela.

Ona je rekla da da postoji još oko 60 identifikovanih posmrtnih ostataka, ali da su porodice odlučile da ih još ne sahranjuju jer nisu kompletirani ostaci, ili se čeka na pronalazak drugih nestalih članova porodice radi zajedničke sahrane.

Predsednik Haškog tribunala dolazi u Srebrenicu

Predsednik Haškog tribunala Teodor Meron odazvao se pozivu Sulejmana Tićića da prisustvuje komemoraciji povodom desetogodišnjice genocida u Srebrenici, saopšteno je u sudu.

"Prisustvom na ceremoniji, predsednik Meron želi da jasno iskaže solidarnost Tribunala sa žrtvama i da izrazi saučešće onima čiji su najmiliji ubijeni tokom genocida," navodi se u saopštenju Tribunala. Meron će, kako je navedeno, "odati počast dostojanstvu i hrabrosti žrtava i njihovih familija da se suoče sa neizrecivim patnjama koje su ih zadesile".

I boravak u Srebrenici sudija Meron će iskoristiti da ponovi poziv za hapšenje Radovana Karadžića i Ratka Mladića, stoji u saopštenju suda, u kome je ponovljen njegov stav da "Tribunal neće ispuniti svoju istorijsku misiju - i neće zatvoriti svoja vrata - dok Karadžić i Mladić ne budu izvedeni pred Haški tribunal i dok im ne bude suđeno.

U saopštenju tribunala navodi se da će Teodor Meron govoriti o presudama koje su u Tribunalu izrečene u vezi sa sreberničkim genocidom.

Pajtić: Dan žalosti

Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić izjavio je da će pokrajinska vlada "i formalno" podržati inicijativu Nezavisnog društva novinara Vojvodine da se 11. jul proglasi za Dan žalosti u Srbiji i Crnoj Gori.

"Jedanaesti jul je svakako dan žalosti za nas i sigurno je da ćemo u formalnom smislu da podržimo tu inicijativu, jer je zločin u Srebrenici najmasovniji zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata", rekao je Pajtić novinarima u Skupštini Vojvodine, prenosi Beta. Ocenio je da je zločin u Srebrenici "bacio strašnu ljagu i senku" na sve one žrtve koje je srpski narod podneo u svojoj istoriji. "Zato je neobično važno da demonstriramo solidarnost sa onima koji su stradali, a koji su bili krivi samo zbog toga što nisu bili Srbi", kazao je Pajtić.

Isto smatra i predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš, koji je najavio i da će vojvođanska skupština raspravljati o sopstvenoj deklaraciji o Srebrenici.

Srebrenica i Srbija - tuga i bes

Snimci streljanja Bošnjaka iz Srebrenice izazvali su kod građana Srbije sažaljenje, tugu i bes prema počiniocima.

U istraživanju agencije Faktor plus anketirani građani opredeljivali su se za više ponuđenih odgovora, pa je tako polovina navela da su osetili sažaljenje i bes. Bes prema počionicma osetilo je 43,2 odsto anketiranih, a saosećanje prema žrtvama 30,2 odsto. Snimak je izazvao osećaj krivice kod svakog šestog građanina - 16,3 odsto, prenosi Beta.

Prema rezultatima istraživanja sprovedenog u junu na uzorku od 1.200 građana Srbije bez Kosova, na snimak egzekucije nije reagovalo 11,7 odsto anketiranih, koji su naveli da nisu osetili "ništa posebno". Zadovoljvstvo snimkom osetilo je jedan odsto građana.

“Srebrenički sindrom” holandskih vojnika

Više od 40 posto pripadnika holandskog bataljona koji su u leto 1995. bili u Srebrenici tražilo pomoć psihijatra.

Oko 10 posto je patilo ili još pati od posttraumatskog sindroma, dve trećine pripadnika bataljona napustilo je vojsku nakon Srebrenice. Ispovesti 171 pripadnika  holandskog bataljona, svedoka genocida, skupljene su u knjizi "Sećanja na Srebrenicu", koja je promovisana ove sedmice i koja donosi šokantnu priču da je holandsko ministarstvo odbrane prikrivalo dokaze, prenosi agencija Sense.

U julu 1995. godine u bazi UNPROFOR-a u Potočarima, u blizini Srebrenice, bilo je stacionirano 400 holandskih vojnika. Deset godina nakon genocida u Srebrenici, kojem su bili svedoci ti vojnici, u Holandiji je objavljena knjiga sa njihovim pričama o danima pre i posle pada Srebrenice i o danima po povratku u Holandiju.

Prema objavljenim ispovestima nekoliko vojnika, dokazi o zločinima snimljeni njihovim kamerama uništeni su nakon povratka u Holandiju. Jedna rolna filma je uništena u holandskoj mornaričkoj laboratoriji odmah nakon povratka vojnika iz Bosne i Hercegovine. Tri rolne filmova, iako su ih vojnici odneli u privatne laboratorije, takođe su nestale. Jedan vojnik je u laboratoriju odneo 14 rolni filmova, od čega mu jedna nikada nije data. Na toj rolni, tvrdi on danas, jesu snimci ratnih zločina i zločinaca koji su ih počinili.

Holandsko ministarstvo odbrane je više puta tvrdilo da ne zna ništa o ovim filmovima, koji bi danas mogli biti značajan dokazni materijal u Tribunalu, mada je njihov nestanak prijavljen još 1995. godine. Pitanje nestalih filmova mediji u Holandiji su do sada više puta postavljali zvaničnicima, ali nisu dobili odgovore. Holandski zvaničnici već deset godina tvrde da pripadnici bataljona stacioniranog u Potočarima nisu bili svedoci zločina, što ova knjiga opovrgava.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 441 idi na stranu