Koliko su blizu Antin i Srebrenica

Vinkovci, Antin -- Policija Hrvatske pustila je na slobodu 10 privedenih pod sumnjom za učešće u masakru u Srebrenici.

Izvor: B92
Podeli

Protiv dve od tih 10 osoba biće podnete prijave zbog nedozvoljenog posedovanja oružja i eksplozivnih sredstava, a podneto je i pet prekršajnih prijava zbog nedozvoljenog posedovanja oružja i municije. Tri osobe puštene su bez prijava.

Nezvanično se saznaje da je sedam od 10 privedenih priznalo učešće u ratu, dve osobe su izjavile kako su obezbeđivale naftna polja u Đeletovcima, a među privedenima je bila i jedna žena, koja je izjavila da je radila na administrativnim poslovima. U akciji su navodno zaplenjene i fotografije snimljene tokom rata u Hrvatskoj, kompakt disk na kojem su snimci osnivanja "Škorpiona" i ugovori o pristupanju jedinici.

Dobrovoljci, zločinci i svedoci

Meštani sela Antina, iako se ne sećaju kada je tačno Tomislav Nikolić bio u tom selu, potvrđuju da su u vreme zločina tamo boravili pripadnici paravojnih jedinica, pod kontrolom Srpske radikalne stranke. Iako radikali tvrde da je Nikolić u Antinu bio kao dobrovoljac u sastavu JNA, meštani navode da su ih upravo oficiri JNA štitili od dobrovoljaca koji nisu želeli da se stave pod njihovu komandu.

Nekadašnji ribnjak Careva rupa svedoči o zločinima u Antinu. Posle izvršene ekshumacije leševa, ribnjak je zatrpan. Iz njega je ekshumirano 11 leševa od preko 30 ljudi koliko je ubijeno u tom selu tokom jeseni 1991.

Pripadnici paravojnih jedinica, koji su se predstavljali kao Šešeljevi četnici, prema tvrdnjama očevidaca, prednjačili su u počinjenim zločinima u Antinu. S dobrovoljcima iz Srbije, tvrde očevici, u zločinima su učestvovali i lokalni Srbi iz susednih sela. “Četnici su nas terali da oko ruke nosimo bele trake. Međutim, to nam nisu radili kada su nas štitili ovi iz JNA. Kada nije bilo regularne vojske da nas štite, dešavalo da nekoga odvedu i njega više nema. Četnici nisu hteli da se pridruže vojsci, hteli su po svome, ubijali su koga hoće, išli kuda su hteli”, kaže jedna meštanka.

Pored imena žrtava i materijalnih tragova zločina u Antinu, najbolje bi mogli svedočiti brojni vojnici i oficiri JNA, koji su se, kako tvrde meštani, protivili postupcima paravojnih jedinica.

Nataša Kandić: Dokaze tražiti u KOS-u

Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić izjavila je da podatke o počiniocima zločina u Antinu nema MUP Hrvatske nego vojnobezbednosne službe, a da se o tim događajima, prema njenim saznanjima pričalo i u kuloarima skupštine Srbije kao i među poslanicima Srpske radikalne stranke.

Nataša Kandić je agenciji Beta, povodom izjave generalnog sekretara Aleksandra Vučića da je treba poslati u zatvor zbog klevete na račun Tomislava Nikolića, rekla da je u vreme zločina u Antinu, selo bilo pod kontrolom JNA i četnika iz Srbije, a ne MUP-a Hrvatske:

„Hrvatska ima podatke o žrtvama, nestalim, ekshumiranim posmrtnim ostacima i masovnim grobnicama. Što se tiče počinioca zločina, njih skriva i štiti, već 14 godina Srbija. Podatke o njima poseduje KOS VSCG, vojni organi bezbednosti nekadašnje JNA koji su vršili uviđaj i svoj izveštaj o ubistvima predali su višim organima bezbednosti, a ovi su bili dužni da celu dokumentaciju proslede Upravi za bezbednost JNA. U toj dokumentaciji su imena komandanata jedinica JNA u Antinu, komandanta korpusa, organa bezbednosti koji su vršili uviđaj, komandanata četničkih i drugih dobrovoljačkih jedinica. U tim dokumentima je sve o Tomislavu Nikoliću od toga kada je i sa kojim četnicima došao u Antin, do imena četnika i drugih dobrovoljaca koji su počinili zločine“.

Nataša Kandić navodi da se u tim dokumentima nalaze i dokazi i o krivičnoj odgovornosti ili nevinosti Tomislava Nikolića. Ona kaže da je javno iznela sumnju da je Nikolić umešan u ratni zločin to je zakonska obaveza svakog građanina: „Čim sam primila informacije iz nekoliko izvora, smatrala sam da je važno i relevantno da to kažem u javnosti. Ja sam iz nekoliko nezavisnih izvora čula da je Toma Nikolić lično učestvovao u ubistvu staraca u Antinu. Od nekih poslanika Skupštine Srbije sam saznala da ta priča kruži skupštinom već nekoliko godina, da su je pričali i sami radikalski poslanici“.

Nataša Kandić poziva KOS da iznese podatke o jedinici JNA i njenim komandantima kao i ratne dnevnike komandanata koji su bili krajem 1991. godine u Antinu.

Drašković: Naša obaveza da osudimo zločin

Šef diplomatije Srbije i Crne Gore Vuk Drašković izjavio je za Betu da se "nikako nije smelo dogoditi" da se u Skupštini Srbije ne donese deklaracija o Srebrenici, naglašavajući da je taj zločin dobio svetsko ime i da će povodom njegove desetogodišnjice sve međunarodne organizacije donositi rezolucije, deklaracije ili izjave:

„Hoće li parlamenti Bosne i Hercegovine, hoće li Sabor Hrvatske doneti deklaracije o srebrenicama nad srpskim narodom u ovim ratovima, kojih je takođe bilo mnogo. Zločin u Srebrenici nije zločin Srbije i baš zato što je počinjen srpskom rukom, prvorazredna je naša nacionalna obaveza da kažemo: ne, ti koji su to počinili nisu predstavljali Srbiju, nego su predstavljali jedan teroristički režim, kojem je srpski narod dao maksimalni otpor i zahvaljujući tom velikom otporu većinske Srbije, zločini su mnogo manji nego što bi bili na svim stranama“.

strana 1 od 441 idi na stranu