Proizvodnja manja, inflacija veća

Saradnik Instituta Nebojša Savić kaže da je industrijska proizvodnja u prvom kvartalu ove u odnosu na isti period prošle godine opala za 2,2 odsto. Savić je, predstavljajući "Konjunkturni barometar", ocenio da je pad proizvodnje u aprilu za 4,1 odsto u odnosu na mart ozbiljno upozorenje da se industrijska proizvodnja u Srbiji nalazi u problemima od početka ove godine.

Prema njegovim rečima, industrijska proizvodnja će u sledeća tri meseca u najboljem slučaju dostići prošlogodišnji prosek, a prva polovina ove u odnosu na prvu polovinu prošle godine završiće se sa padom od dva odsto. "U tom slučaju neće se ostvariti cilj ekonomske politike, što će otvoriti pitanje šta će se desiti sa projektovanim rastom bruto društvenog proizvoda do kraja godine", naglasio je saradnik EI.

Savić je naveo da je rast cena na malo od 0,8 odsto u aprilu, "još visok" i dodao da će se projekcija godišnje inflacije ispod 10 odsto teško ostvariti. On je kazao da je u prvih pet meseci inflacija u Srbiji dostigla sedam odsto, što znači da u narednim mesecima inflacija mora biti oko 0,3 odsto, kako bi se ostvarilo planiranih 9,3 odsto na kraju godine.

Saradnik EI naveo je da je u aprilu došlo do rasta izvoza, koji je zaustavljen na 394 miliona dolara i dodao da je uvoz u aprilu iznosio 880 miliona dolara, čime su se oba pokazatelja približili nivoima sa kraja prošle godine.

Prosečna neto plata u aprilu iznosila je 17.193 dinara, odnosno 211 evra, što je nominalni rast od 8,4 odsto, a u poslednjih 12 meseci rast je iznosio 19,4 odsto, naveo je Savić. On je istakao da plate u evrima imaju u aprilu najveći rast, a posle njih slede javni prihodi, koji su u aprilu porasli za 6,6 odsto, na oko 70,74 milijardi dinara. "To je strukturni problem srpske privrede, sa dalekosežnim posledicama na rast privrede", ocenio je Savić.

Realni devizni kurs dinara je u aprilu peti mesec uzastopno apresirao u odnosu na evro 0,25 odsto, što je posledice problema sa inflacijom, koja se negativno odražava na položaj izvoznika, kazao je saradnik EI.

Rast novčane mase u aprilu povećane za 3,9 odsto na iznos od 114,3 milijardi dinara bio je manji od rasta inflacije, zarada i javnih prihoda, što je prema rečima Savića, dokaz da monetarna politika sama brani stabilnost ekonomskog sistema.

"Smanjenje rezervi iznuđeno"

Saradnik Ekonomskog instituta Nebojša Savić rekao je da je Narodna banka Srbije bila prinuđena da poveća obavezne rezerve na deviznu osnovicu, zbog visoke "dolarizacije" u bankarskim kreditima u Srbiji.

"To je dalja restricija, zbog visoke dolarizacije, a svrha je da se poveća dinarski potencijal banaka u Srbiji", kazao je Savić na konfenciji za novinare. On se boji da bi se restriktivni efekat ove mere mogao odraziti na usporavanje rasta bruto društvenog proizvoda do kraja godine.

Prema njegovim rečima, mera NBS bila je nužna zbog visoke javne potrošnje, a njena posledica biće ograničavanje korišćenja kredita, odnosno izvlačenje iz opticaja dela dugoročnih kredita za privredni razvoj. Savić je naveo da se kao posledica ove mere, očekuje oslobađanje oko milijarde dinara i oko 38 miliona evra.

On je precizirao da je povećanje obaveznih rezervi bila iznuđena mera NBS za održavanje makroekonomske stabilnosti, što je "cena ispuštene inflacije" iz prošle godine. "Naš je problem što manevar imamo samo u delu monetarne politike", istakao je Savić.

Saradnik EI ocenio je da ova godina "može biti presudna", jer sve uštede koje se ostvare u budžetu moraju da se stave na jedan račun, čija će se namena dogovoriti sa Međunarodnim monetarnim fondom. Prema rečima Savića, eventualno smanjenje javnih rashoda, zbog čije visine moraju biti primenjena visoka poreska opterećenja, mogu se očekivati tokom 2006. godine, ukoliko se ispoštuje da se planirani budžetski suficit ne potroši.

Saradnik Ekonomskog instituta naveo je da se od ubrzane privatizacije tri javna preduzeća u Srbiji uskoro očekuje porast deviza na tržištu, ali nije želeo da precizira koliki bi se prihod mogao ostvariti od privatizacije. On je naveo da su tri javna preduzeća koja će se uskoro privatizovati Naftna industrija Srbije, Elektoprivreda Srbije i jedno
preduzeće iz sektora telekomunikacija.

Savić je dodao da se u skorije vreme, osim privatizacije ta tri preduzeća, očekuje privatizacija još oko hiljadu firmi u Srbiji. "Ta dva kanala mogu da doprinesu da se ostvare pozitivni efekti u vidu deviznih prihoda, ali ne bih špekulisao sa ciframa", kazao je Savić i izrazio uverenje da se sigurno radi o "zamašnim ciframa".

Inflacija januar-maj 7,1 odsto

Majska inflacija od 1,1 odsto pokazala je da nije nastavljen trend njenog smanjivanja iz prethodna dva meseca i da ona za prvih pet meseci iznosi ukupno 7,1 odsto. Ako se ima u vidu da je do kraja godine planirana jednocifrena inflacija, treba preduzeti sve mere da bi odstupanja od ovog cilja bila minimalna, saopštava Narodna banka Srbije.

Centralna banka će sa svoje strane preduzeti sve potrebne mere za obuzdavanje inflatornog pritiska, čak i ako bude prinuđena da povuče nove nepopularne poteze, ali i svi ostali moraju da preuzmu svoj deo odgovornosti.

U protivnom, ističe se u saopštenju Narodne banke, inflacijha će se kao bumerang vratiti svima – i državi i preduzećima i građanima, tako što će „pojesti“ kratkoročni rast njihovih zarada.