Ljajić: 11. jul nije "dan D"

Međutim, on kaže i da su mu i u Americi i u Tribunalu rekli da bi itekako poželjno bilo da do 11. jula, kada se obeležava desetogodišnjica od zločina u Srebrenici, Mladić bude u Hagu. Ono što će naše vlasti u međuvremenu da rade jeste utvrđivanje da li je Mladić zaista u Srbiji, kaže ministar za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore.

Inače, Ljajić se pre dva dana vratio iz Vašingtona gde je glavna tema svih razgovora bila dalja saradnja sa sudom u Hagu. Ljajić je u "Kažiprstu" odgovorio i na pitanje da li nam međunarodni predstavnici veruju kada kažemo da se Ratko Mladić ne krije u Srbiji ali da činimo sve što možemo da ga nađemo?

"Prvo, oni dobar deo tih aktivnosti i sami znaju, jer u dobrom delu tih aktivnosti i oni sami učestvuju, i nema potrebe da neke detalje pojašnjavam. U svakom slučaju, naše je da pokažemo da postoji spremnost, politička volja, da se ta stvar što pre razreši. Postoji sumnja još uvek, mala sumnja, u naše iskrene namere da to učinimo. Postoje još neki preduslovi koje treba da ispunimo, a to su ove manifestne izjave i manifestni koraci koje će uveriti Srbe da zaista želimo da najpre utvrdimo da li je Ratko Mladić u Srbiji, i da nakon toga, ako jeste u Srbiji, Ratko Mladić bude izručen Tribunalu", kaže Ljajić.

Na deset godina od zločina, deklaracija o Srebrenici

Govoreći o tri haška begunca, koji se kriju u Rusiji, a koje pominje Karla del Ponte, Ljajić kaže da ne može da kaže njihova imena jer ni odgovarajuće bezbednosne strukture to nisu učinile. Međutim, jedan se već zna, to je Vlastimir Đorđević, drugi je bosanski Srbin koga Tribunal traži od nas, a treći je takođe iz Republike Srpske.

Rasim Ljajić podržava inicijativu nevladinih organizacija da Skupština Srbije usvoji deklaraciju o zaštiti žrtava ratnih zločina, pre svega u Srebrenici.

Komentarišući nedavno održanu tribinu na Pravnom fakultetu u Beogradu, gde se pravdao zločin u Srebrenici, Ljajić je rekao: "Ta tema me je dočekala i u Vašingtonu. Sa velikom nevericom zvaničnici iz Stejt Departmenta i Kongresa su pitali, zapravo, da li je to većinsko raspoloženje mladih ljudi u Srbiji. Ono što će loše, ja mislim, uslediti, možda i pod uticajem ove tribine koja je ovde održana, jeste inicijativa Helsinške komisije američkog Kongresa da se donese posebna rezolucija u američkom Kongresu o zločinu u Srebrenici. To će se dogoditi narednih dana da bi rezolucija bila usvojena pre 11. jula. Ja sam imao prilike da vidim tekst te rezolucije. Radi se o vrlo oštrim kvalifikacijama. Radi se o tome da se govori o tom zločinu uz pomoć i podršku SRJ, u zagradi SCG. Mi smo umesto toga hteli da ukažemo da ne može SCG, ne mogu sadašnje vlasti, aktuelne vlasti, demokratske vlasti biti odgovorne za ono što se dogodilo, da to treba onda personalizovati, individualizovati i vezati za onog ko je tada bio na vlasti."

Inače, glavni tužilac Haškog suda Karla del Ponte dolazi za tri dana u Beograd, kada će ponovo sa predstavnicima vlasti razgovarati pre svega o pronalaženju i hapšenju Ratka Mladića.