Priprema terena za sednicu SB

Reč je o proceni procesa ostvarivanja standarda uoči sveobuhvatne analize, koja treba da bude obavljena krajem juna ili početkom jula. Generalni sekretar UN-a Kofi Anan će u izveštaju o Kosovu izraziti zadovoljstvo napretkom u primeni standarda demokratskog društva, ali i zabrinutost što pokrajina nije napredovala u nekoliko važnih sektora.

Osim toga, očekuje se i da će Anan imenovati specijalnog predstavnika UN-a za to pitanje. O stanju na Kosovu članove Saveta bezbednosti izvestiće i šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen, dok će stavove Beograda preneti predsednik Koordinacionog centra za Kosovo Nebojša Čović.

Doskorašnji savetnik američkog predsednika za Irak i dugogodišnji dekan i profesor Harvardskog univerziteta, Robert Blekvil, izjavio je kako je vrlo verovatno da će se, o konačnom statusu Kosova, odlučivati već ove godine.

Za Srbiju, kako smatra Blekvil, nema prečeg posla od ulaska u Evropsku uniju i svi politički faktori u Srbiji moraju biti okrenuti ka tome. Ipak, po njemu, Srbija u ovom trenutku ima daleko ozbiljni problem da reši, ukoliko želi da ide dalje: "Prvi veliki problem koji morate da rešite, na miran i bezbolan način jeste Kosovo, drugi veliki problem koji morate rešiti na najbolji mogući način jeste Kosovo, treći veliki problem je, naravno, Kosovo. Kosovo vas okružuje i nalazi se u vašoj dnevnoj i spavaćoj sobi i od toga ne možete pobeći, već taj problem morate što pre rešiti“.

Inače, osam standarda demokratskog društva, koje medjunarodna zajednica traži od Kosova, definisani su kao preduslov za početak svakog razgovora o njegovom statusu. Ukoliko sveobuhvatna procena bude pozitivna, razgovori o statusu bi, prema najavama iz UN, mogli početi u septembru.

Odlazeći ambasador SCG u Atini i budući savetnik predsednika Srbije Dušan Bataković izjavio je u Kažiprstu Radija B92 da očekuje da će na sutrašnjoj sednici Saveta bezbednosti predstavnici međunarodne zajednice uglavnom iznositi pozitivne ocene o stanju na Kosovu:

"Nerealno je očekivati da će ova ili ona međunarodna administracija priznati svoj neuspeh, bez neke jače političke potrebe. U tom smislu očekujem da će izveštaj biti pozitivan, s tim što će biti i onih tonova koji će realno odslikavati problem u našoj južnoj pokrajini."

Berns: Podržaćemo ono o čemu se dogovorite

Nikolas Berns

Pomoćnik američkog državnog sekretara Nikolas Berns izjavio je da će Vašington i međunarodna zajednica podržati ono rešenje o Kosovu o kojem se dogovore Beograd, Priština i vođe kosovskih Albanaca i Srba.

Berns je na sastanku evroatlantskih partnera u Oreu, u Švedskoj, rekao da očekuje da će pregovori biti teški, ali smatra da rešenje treba da bude postignuto uz pomoć svetskih činilaca i suseda Kosova rešenje treba da bude postignuto uz pomoć svetskih činilaca i suseda Kosova: "Ne mislimo da su Sjedinjene države ili bilo ko drugi taj koji treba da odluči kakav će status Kosova biti, prema tome i ne podržavamo neko određeno rešenje. Ne verujemo da težnje naroda za samoupravom mogu biti trajne. Šta god da ti ljudi odluče, bilo da to bude nezavisnost, opstanak zajednice sa Srbijom ili neko međurešenje, to će biti njihova odluka, a ne naša. Ali oni moraju da počnu taj proces pod okriljem Ujedinjenih nacija."

Kosumi: Dogovor bilo gde, ali s trećom stranom

S druge strane, premijer Kosova Bajram Kosumi izjavio je da se vidi "neki napredak" u Beogradu kada je reč o političkom stavu prema Kosovu, ali je dodao i da je premijer Srbije Vojislav Koštunica, pozivom na dijalog Beograda i Prištine, indirektno priznao kosovsku vladu i premijera.

"Što se tiče nezavisnosti Kosova, uopšte ne očekujem da s Koštunicom razgovaram na tu temu. Građani Kosova su se jasno izjasnili o tome i ne bi trebalo da se neko u Beogradu pita kako ćemo živeti mi na Kosovu", rekao je Kosumi za novosadski "Gradjanski list", a prenosi Beta.

Kosumi je ponovio da eventualni sastanak s premijerom Koštunicom ne bi mogao da se održi bez prisustva treće strane, to jest predstavnika Evropske unije i SAD, naglasivši da mu je svejedno da li će sastanak sa Koštunicom biti održan u Beogradu, Prištini ili na nekom trećem mestu.

Bataković: Niko neće da prizna neuspeh

Dušan Bataković kaže da je narednih mesec dana, koliko preostaje do početka konačne procene standarda, dovoljan period da Srbija pripremi zvaničnu dokumentaciju koju će predati budućem specijalnom izaslaniku. Bataković kaže i da fazno priznavanje nezavisnosti nije dobro rešenje: "To je naravno još jedan ustupak albanskoj zajednici, jer ako nastavimo na ovaj način sa tim ustupcima, to će se završiti tako što će Srba sa Kosova jednostavno nestati. Mislim da je to protivno svim evropskim vrednostima i svim međunarodnim standardima koji se tiču ljudskih prava, prava na imovinu i prava na bezbedan i samostalan život.“

Bataković, koji je još 1998. godine sačinio plan kantonizacije Kosova i Metohije, navodi da se i danas iz tog plana pojedina rešenja mogu iskoristiti, jer time niko ne bi bio poražen: "To znači da se tamo gde su Srbi bili većina pre 1999. godine stvore šire, ukrupnjene autonomne celine koje mogu, ali ne moraju, da budu teritorijalno povezane, koje bi sve zajedno činile jedan srpski entitet, dok bi drugi prostori, sa izuzetkom crkvenih imanja, činio jedan albanski, veliki entitet, koji bi naravno uključivao, nažalost, i one prostore koji su etnički očišćeni."

Ingliš: Najvažnija prava manjina

Direktor odeljenja za jugoistočnu Evropu u Stejt departmentu Čarls Ingliš ponovio je da će "napredak u poštovanju ljudskih prava i suštinskih sloboda ostati u središtu američke politike i politike standarda pre statusa na Kosovu".

Ingliš je govoreći u američkom Kongresu upozorio da nesigurnost manjina predstavlja glavni izazov zaštite ljudskih prava i da se naročito Srbi i Romi suočavaju sa "izuzetnim preprekama u vođenju podnošljivog života na Kosovu". Visoki zvaničnik Stejt departmenta je upozorio da je diskriminacija ozbiljan problem, da je sloboda kretanja na Kosovu ograničena i da se većina pripadnika manjina ne oseća bezbedno.