892 osobe povezane sa Srebrenicom

Izveštaj Komisije za Srebrenicu Vlade Republike Srpske identifikovao je 892 osobe koje su i dalje zaposlene u opštinskim, entitetskim i državnim institucijama, a koje su imale veze sa tragedijom u Srebrenci.

Šef vladinog Biroa za odnose sa javnošću Cvijeta Kovačević rekla je novinarima da se ne može govoriti o imenima tih osoba sve dok Tužilaštvo Bosne i Hercegovine ne sprovede sve potrebne procedure u vezi sa izveštajem. "Kompletan materijal Radne grupe je zaštićen na osnovu Zakona o zaštiti ličnih podataka", dodala je ona.

Pandurević odložio izjašnjavanje

Bivši oficir VRS Vinko Pandurević, optužen za zločine nad Muslimanima u Srebrenici 1995, nije se u četvrtak izjasnio o krivici. Pandurević, koji se iz Srbije dobrovoljno predao Haškom tribunalu, zatražio je rok od 30 dana kako bi to učinio, na šta, prema pravilima Tribinala, ima pravo.

"Prethodnih dana bio sam koncentrisan na dve verzije izmenjene i dopunjene optužnice, ali danas sam dobio novu verziju optužnice s kojom nisam upoznat, pa bih molio rok od 30 dana za izjašnjavanje o krivici", rekao je on pred sudijom Žan Klodom Antonetijem iz Francuske.

Na prvom pojavljivanju pred Tribunalom Pandurević je sam sebe zastupao, ali je rekao da očekuje da će mu Sud u daljem toku postupka odobriti branioca koga sam bude odabrao.

Pandurević je bio komandant Zvorničke brigade Vojske Republike Srpske, a Haški tribunal ga u dve tačke tereti za genocid ili, alternativno, za saučesništvo u genocidu, u četiri tačke za ubistva, progone na političkoj, verskoj i rasnoj osnovi, deportacije ili, alternativno, prisilno odvođenje stanovništva kao zločine protiv čovečnosti i u jednoj tački za ubistvo kao kršenje zakona i običaja ratovanja.

Pandurević se predao vlastima u Beogradu i dobio sve povlastice koje je Vlada Srbije namenila haškim optuženicima koji se dobrovoljno predaju. Pred sam odlazak u Hag on se pojavio u uniformi Vojske SCG, iako su iz Vojske naveli da on na to nema prava. Špekulisalo se i da je Pandurević primao penziju Vojske Jugoslavije.

Ni Miletić o optužnici

U četvrtak se o krivici nije izjasnio ni bivši general Vojske Republike Srpske Radivoj Miletić, optužen za ratne zločine u Srebrenici i Žepi 1995. Naime, njegovo izjašnjavanje je drugi put odloženo.

Miletić je, preko privremenog advokata Pitera Morisija, zatražio da se o krivici izjasni za 14 dana zato što sudski sekretarijat još nije zvanično postavio branioca koga je on odabrao, a sudija Kristina van der Vajngart iz Belgije usvojila je taj zahtev. Miletić je prvi put bio izveden pred sudiju 2. marta i tada je zatražio odlaganje izjašnjavanja za mesec dana.

U četiri tačke, Miletić je optužen za ubistva, progon na rasnoj verskoj i političkoj osnovi, prisilno premeštanje i deportaciju stanovništva muslimanskih enklava pod zaštitom UN. Tri tačke terete ga za zločine protiv čovečnosti nad muslimanskim stanovništvom, a jedna za kršenje zakona i običaja ratovanja. Zajedno sa Miletićem, optuženi su i generali Milan Gvero, koji se dobrovoljno predao Haškom tribunalu, i Zdravko Tolimir koji je još na slobodi. U vreme obuhvaćeno optužnicom, od 11. marta do kraja avgusta 1995, Miletić je bio Mladićev zamenik za operativni rad i obuku, a Gvero za moral.