EU: "Ne" Hrvatskoj

"Početak pristupnih pregovora je odložen", navodi se u zajedničkom saopštenju, koje su u Briselu usvojili ministri spoljnih poslova 25 zemalja članica. Odlaganje već dogovorenog početka pregovora se desilo po prvi put. Većina članica EU bila je protiv početka pregovora dok Hrvatska ne izruči generala Anta Gotovinu, koga je Haški sud optužio za ratne zločine.

"Ne mogu da vam kažem koliko sam razočaran tom odlukom. Hrvatska zaslužuje pregovore", izjavio je hrvatski premijer Ivo Sanader. Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić ocenio je da je odluka o odlaganju pregovora očekivana, jer je bilo jasno da se bez postignute saglasnosti Unija neće deliti na pitanju Hrvatske.
"S obzirom da nije bilo saglasnosti među ministrima spoljnih poslova EU, sasvim je očekivano da se na tom pitanju EU nije htela deliti. Ne treba očajavati, treba ispunjavati uslove", rekao je Mesić, a prenosi Hina. Dodajući da "ne treba dramatizovati", Mesić je izrazio uverenje da će Hrvatska ubrzo pokazati da je preduzela sve i da je saradnja sa Haškim sudom potpuna.

Kao podsticaj Zagrebu ministri su usvojili pregovarački okvir za buduće pregovore, ali bez utvrđivanja datuma. Evropski ministri bi, ipak, mogli usvojiti mehanizam "okvira za pregovore", što bi i za Hrvatsku i njene susede na zapadnom Balkanu bio "povoljan znak i poruka" da Evropska unija ne dovodi u pitanje mogućnost da zemlje tog regiona postanu članice EU.

Vrata EU su otvorena za Hrvatsku i ceo region Zapadnog Balkana pod uslovom da su ispunjeni kriterijumi, rekao je Evropskli komesar za proširenje Oli Ren. Politika uslovljavanja očigledno daje rezultate jer je u poslednjih desetak nedelja svake nedelje neko od optuženih odlazio u Hag, kaže Ren.

Šta znači potpuna saradnja sa Hagom u slučaju Hrvatske nije potpuno jasno, ali postoje nagoveštaji da to ne znači obavezno transfer Gotovine u Hag. Da bi pregovori počeli Hrvatska će morati da ubedi svih 25 članica da je učinila sve da se on nađe u Hagu, javlja dopisnik B92 iz Brisela.

Savet ministara EU pokušao je da pošalje dvostruku poruku - da nema približavanja Evropi bez pune saradnje sa Hagom, ali i da ostavi otvorena vrata, odnosno poruči da evropska perspektiva Hrvatske i zapadnog Balkana ne dolazi u pitanje.   

Holandski ministar inostranih poslova Bernard Bot predočio je, međutim, da Evropska unija želi da pošalje "jasan signal" celom zapadnom Balkanu da svi koji žele da postanu kandidati za članstvo u EU moraju u potpunosti sarađivati s međunarodnom pravdom. "Zemlje koje žele da budu članice Evropske unije moraju ispuniti određene norme i prihvatiti i upražnjavati određene vrednosti", istakao je Bot.

Šef belgijske diplomatije Karel de Guht je izjavio da "u sadašnjim okolnostima" ne može biti pokretanja pregovora s Hrvatskom. De Guht istakao je da bi Evropska unija, ako bi "popustila u odnosu na Zagreb", onda "izgubila poluge za pritisak na Srbiju".

Za utvrđivanje novog datuma pregovora s Hrvatskom, u julu ove godine, se dosad zalagala Velika Britanija. Ali, prema izvorima zasedanja, većina država EU smatra da se Zagrebu mora najpre postaviti zahtev da dokaže da u potpunosti sarađuje s Haškim sudom i izruči Gotovinu, da bi se onda postigao i dogovor o vremenu pokretanja pregovora.

Ko je za, ko protiv

Britanija i Holandija su i pre sastanka saopštile da su protiv toga da se sa Hrvatskom pregovara pre ispunjenja "haškog" uslova, iako je Evropska unija prethodno odredila 17. mart kao datum za početak pregovora.

"Naša procena je da se ne može početi sutra jer je ključni preduslov za početak pregovora bila puna saradnja sa Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu, a nažalost, pokazalo se da Hravtska nije sarađivala u toj meri u kojoj bismo želeli", rekao je šef britanske diploamtije Džek Stro u Briselu, na sastanku ministara EU.

Šef diplomatije Luksemburga, predsedavajućeg EU, Žan Aselborn, naglasio je da će ipak, "vrata Evrope ostati otvorena" za Hrvatsku, ma kakva da bude odluka. „Nismo se odličili za novi datum jer zeleno svetlo za Hrvatsku možemo dati u bilo kom trenutku pod uslovom da su ispunjeni uslovi. Prvi trenutak može biti već sledećeg meseca na našem narednom sastanku“.
Finski ministar spoljnih poslova Erki Tuomioja je naglasio da puna saradnja sa Haškim sudom ne znači samo izručivanje Gotovine, već i razbijanje mreža koje ga štite: "Dok te mreže postoje, nije moguće tvrditi da je Hrvatska stvarno demokratska", javlja slovenačka POP TV.

Slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel je pred početkom razgovora rekao da će Slovenija podržati Hrvatsku, a sličan stav je zauzela i austrijska ministarka Ursula Plasnik: "Podržaću početak pregovora. Ne radi se o mekom ili oštrom pristupu, već o pravičnosti". Ona je dodala da je Hrvatska izvela niz reformi za približavanje EU i jako napredovala u saradnji sa Haškim sudom, a da bi EU morala pri ocenjivanju Hrvatske da bude "pravedna", javlja dopisnik B92 iz Ljubljane.

Za Gotovinom tragaju i vidovnjaci

Kriv ili zaslužan - Ante Gotovina (Fonet)

U međuvremenu, prema pisanju hrvatske štampe, potraga za haškim optuženikom Antom Gotovinom, prešla je u parapsihološke vode. Naime, hrvatski "Globus", u novom broju objavio je intervjue s nekoliko evropskih vidovnjaka, čije usluge, navodno, koriste i FBI i Skotland Jard. Sudeći prema pisanju lista, iako se iskazi nekoliko vidovnjaka razlikuju, oni su jedinstveni u stavu da se Gotovina nalazi u Hrvatskoj, ili u njenoj neposrednoj okolini.

Novinari "Globusa" razgovarali su s Urijem Gelerom, najpoznatijim vidovnjakom na svetu, koji je postao čuven kad je uživo u BBC-evoj televizijskoj emisiji snagom misli iskrivio i prepolovio kašiku (kasnije je dokazano da je u pitanju bila prevara). On se, prema pisanju litsa, u "potrazi" za Gotovinom poslužio slikom odbeglog generala, kao i geografskim kartama Hrvatske i sveta. Taj 59-godišnji vidovnjak, dalje, smatra da je odbegli general "jak u glavi", i da je drastično promenio svoj izgled kako bi smanjio mogućnost prepoznavanja.

Svoje "viđenje" toga gde se nalazi Gotovina, izneo je i "bosanski Nostradamus" Mevludin Duvančić, koji je često sarađivao sa bosansko-hercegovačkom i hrvatskom policijom prilikom otkrivanja nestalih osoba. "Ante Gotovina je živ i nalazi se u stalnom pokretu. Nalazi se u Hrvatskoj. Oko njega je stalno nekoliko osoba. Vidim da se kreće na području Knina, često je na obali, ali i u Zagrebu, i to na užem području grada", rekao je Duvančić.

U "traganje" za hrvatskim generalom uključen je i parapsiholog iz Srbije, Lav Geršman, koji  tvrdi da se Ante Gotovina nalazi u Zagrebu, i to u samom središtu grada. "Čim se sprema neka akcija hapšenja, Gotovinu o tome neko obavesti i on promeni mesto boravka. Ali, možda je i u Hagu. U svakom slučaju, krije se na zadnjem mestu na kom bi ga tražili", rekao je Geršman, a prenosi Index.hr.

Ispred zgrade zagrebačkog sedišta Udruženja hrvatskih ratnih vojnih invalida domovinskog rata je osvanuo veliki plakat s likom generala Ante Gotovine. U Udruženju kažu da su plakat dimenzija pet puta pet metara postavili u znak podrške generalu Gotovini jer smatraju da je najzaslužniji za to što se uopšte može pregovarati sa Evropskom unijom, javila je Hina.