Haradinaj, Baljaj i Brahimaj u Hagu

Premijer Kosova u ostavci smešten je oko 15 časova u sudski pritvor u Sheveningenu, pošto je dobrovoljno doputovao iz Prištine, potvrđeno je u Hagu. "On je u našem pritvoru", izjavio je portparol suda Džim Lendejl. U pritvor Haškog tribunala sa Haradinajem prebačen je i Ljah Brahimaj potvrdio je Džim Lendejl, portparol Suda. I Idriz Baljaj je večeras stigao u Ševeningen, takođe optužen za ratne zločine, potvrdio je Lendejl.

S obzirom na praksu da se optuženi pojavi 2 do 3 dana posle izručenja pred sudom i na činjenicu da je prilikom dolaska Momčila Perišića već napravljena izmena u rasporedu suđenja kako bi se on pojavio i izjasnio o krivici, može se očekivati da se Ramuš Haradinaj pojavi u petak pred sudijama, javlja dopisnik B92.

Ramuš Haradinaj u Hag je otputovao oko 11 časova iz Prištine, Kforovim avionom. On se na aerodromu pojavio u pratnji supruge, pozdravljajući građane Kosova, koji su se od jutra okupljali na prištinskom aerodromu da bi ga ispratili. Generalni zaključak poznavalaca kosovskih prilika je da potez Ramuša Haradinaja dokazuje političku zrelost Albanaca.

Portparol UNMIK-a Niradž Sing potvrdio je da je dojučerašnji premijer vlade Kosova otputovao u Hag. On je rekao da su Haradinaja jutros u njegovoj kući posetili Soren Jesen-Petersen i komandant Kfora Iv de Kermabon, koji su sa bivšim premijerom popili kafu i poželeli mu srećan put, javlja novinar KIM Radija Marijana Simić.

Haradinaja je na aerodrom Slatina ispratilo nekoliko stotina ljudi, koji su nosili njegove slike. Najviše ih je bilo iz zapadnog dela Kosova, odnosno iz okoline Peći. Portparol Kfora rekao je da je Kosovo mirno, tiho i da je Kfor srećan zbog toga.

Većini novinara nije bio omogućen prilaz aerodromskoj pisti, tako da u ovom trenutku nije poznato ni da li je, kako su neki prištinski mediji javili, sa Haradinajem u Hag otputovao i šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen. Međutim, Beti je iz UNMIK-a rečeno da odlazak šefa UNMIK-a sa Haradinajem nije ni bio predviđen.

Brahimaj u Hagu

Ljah Brahimaj bio je regionalni komandant bivše Oslobodilačke vojske Kosova, koji je u OVK bio poznat kao "komandant Madžupi". Za Aljuša Aljušija i Ljaha Brahimija pojedini mediji tvrdili su da se nalaze na zajedničkoj optužnici sa Haradinajem. Portparoli UNMIK-a i Kfora Niradž Sing i Iv Kermovan nisu mogli da potvrde ni da demantuju tu informaciju, već su samo rekli da to moraju da provere.

Kosovski zaštitni korpus zatražio je da pukovnik tog korpusa Ljah Brahimaj, koji je se danas predao Haškom tribunalu za ratne zločine, bude oslobođen do početka suđenja. Oficiri glavnog štaba KZK ocenili su da je optužnica Haškog tribunala protiv Brahimaja "još jedan direktan udarac Kosovskom zaštitnom korpusu".

Optužnica - nepoznata

S obzirom na to da je u Haški tribunal uvedena nova praksa da se optužnice otvaraju tek nakon dolaska optuženih u Tribunal, za sada se samo spekuliše o tome za šta bi Haradinaj mogao biti optužen. Međutim, prema saznanjima B92, optužnica je zajednička i odnosi se na troje optuženih, čija imena su poznata samo šefu UNMIK-a Sorenu Jesenu Petersenu.

Kako javlja specijalni izveštač B92 iz Haga, Miloš Milić, u nedostatku preciznih podataka u Hagu se podseća na priče o zločinima koji su navodno počinile Haradinajeve jedinice u regionu u kome je on operisao, o brojnim ubistvima srpskih civila i njihovom potonjem bacanju u Radonjićko jezero i o brojnim zločinima koji su se dogodili neposredno pošto je okončano NATO-bombardovanje.

Mirna noć

Kfor na prilazu Prištini

Ministri u Vladi Kosova su razgovarali o garancijama koje će vlada dati Haradinaju kako bi mu se dozvolilo da bude oslobođen do početka suđenja. Vlada je ocenila da je bezbednosna situacija na Kosovu stabilna i da nema nikakvih naznaka da bi se mogla pogoršati, rekao je Saljiha i zahvalio građanima na dostojanstvenoj reakciji na vest da je Haradinaj optužen. 

Noć na Kosovu protekla je mirno i nije bilo masovnih protesta, uprkos spekulacijama da obelodanjivanje optužnice protiv Ramuša Haradinaja može izazvati novi talas nasilja.

Protest zbog podizanja optužnice Haškog tribunala protiv Ramuša Haradinaja održan je u Dečanu na zapadu Kosova. Prema informacijama Kosovske policijske službe, grupa građana okupila se u centru Dečana da izrazi protivljenje podizanju optužnice protiv Haradinaja. Protest je protekao mirno, prenela je agencija Kosovalajv, ne precizirajući koliko je ljudi učestvovalo.

Više stotina studenata Univerziteta u Prištini mirno su protestovali, kasno sinoć, glavnim ulicama tog grada. Organizator protesta - predstavnici Nezavisne unija studenata, rekli su novinarima da tim gestom žele da pokažu da studenti Univerziteta u Prištini znaju da poštuju institucije Kosova.

Novinarka Instituta za izveštavanje o ratu i miru u Prištini, Jeta Džara, kaže za B92 da okupljanja Albanaca nije bilo i da su na Kosovu bile vidne snage policije. Ona je ocenila da je kosovsko javno mnjenje bilo pripremljeno za ovu optužnicu, ali da se većina Albanaca nadala da se to ipak neće dogoditi.

"To je bilo očekivano, a Albanci su zato veoma razočarani zato što je bilo 100 dana Vlade Haradinaja kao premijera. Tih 100 dana je bilo hvaljeno, da su bili efikasni u Vladi i brži u sticanju standarda i drugih obaveza koje je međunarodna zajednica tražila od Albanaca i naročito Vlade. Ali, to nije bilo dosta jer je on bio na listi da ide u Hag", kaže Džara.

Istovremeno, u vreme njegovog odlaska sa Kosova, Srbima je indirektno preporučeno da ne izlaze iz svojih domova. To je za B92 potvrdio i Rade Dunjić meštanin Goraždevca, sela koje pripada regionu Dukađini, odakle potiče Haradinaj: "Goraždevac izgleda mirnije, nema više naroda, povukao se. Pojačan je Kfor, situacija je napeta, a do sada nije bilo nekih ekscesa, narod je povučen u kućama, deca idu u školu", kaže Dunjić.

Haradinaja će na mesto premijera privremeno zameniti vicepremijer Agim Saljiha iz Demokratskog saveza Kosova, koji je sa Haradinajevom Alijansom za budućnost Kosova, u decembru prošle godine, formirao koalicionu Vladu Kosova. Nakon toga bi trebalo da bude izabran novi premijer, a predlog Ramuša Haradinaja je da to bude potpredsednik Alijanse, Bajram Kosumi, aktuelni ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje u Vladi Kosova.

Server: Odlazak Haradinaja imaće posledice po Beograd

Član Američkog instituta za mir, Danijel Server, izjavio je da bi svojevoljan i brz odlazak Ramuša Haradinaja u Hag, posle podizanja optužnice protiv njega, imao dramatične posledice po Beograd.

U izjavi agenciji Beta, Server je ocenio da, ukoliko Beograd ne bude sarađivao sa Haškim tribunalom, neće moći da očekuje razumevanje međunarodne zajednice po pitanju Kosova. "Srbija ne može da očekuje nikakvo razumevanje međunarodne zajednice u pregovorima o konačnom statusu Kosova, ako optužene ne isporuči Tribunalu. Do sada Beograd to nije uspeo, uz važan izuzetak Miloševića i nekoliko drugih. Beograd odbija da prinudno šalje optužene i meni se to čini kao beskonačno odlaganje čitavog procesa. Svi optuženi moraju u Hag", rekao je Server.

Na pitanje da li će optužnica protiv Haradinaja da odloži početak pregovora o konačnom statusu Kosova, Server je rekao da ne vidi razlog za to. "Ako ne bude nemira, ako ne postoje problemi na Kosovu i ako se ne postupa loše prema Srbima, ne vidim zašto bi pregovori o konačnom statusu bili odloženi", rekao je on.

Server je upozorio da bi eventualno nasilje na Kosovu značilo vraćanje unazad, kako je rekao, "kosovske stvari" i izrazio nadu da u pokrajini neće biti nemira.

Kolumnista nedeljnika NIN Ljilja Smajlović smatra da je kroz optužnicu Haradinaju vrlo jasno poručeno kosovskim Albancima da je ovo prilika da pokažu da su postigli političku zrelost. Gostujući u emisiji Kažiprst Radija B92, Ljilja Smajlović je navela i da je odlazak Haradinaja dobro pripremljen, kao i da su Albanci pokazali da umeju da se sporazumevaju sa međunarodnom zajednicom.

"Jesen-Petersen kaže da mu je to bio bliski saradnik, partner i prijatelj. Javnost u Srbiji je imala pre neki dan mogućnost da posmatra kako tužilac u Hagu Džefri Najs osporava svedoka Slobodana Miloševića kao svedoka koji se srdačno pozdravljao sa Sretenom Lukićem, a predstavnik UNMIK-a naziva Haradinaja bliskim prijateljem i to deluje sasvim normalno. To je ono što srpsku javnost neće potpuno uveriti da je kriterijum isti", smatra Smajlovićeva.

Reakcije iz Srbije

Odlazak Haradinaja izazvao je slične reakcije i na Kosovu i u Srbiji, odnosno većina misli da je to dobar potez.

Najviši zvaničnici Srbije i državne zajednice, kao i politički lideri Srba sa Kosova, saglasni su da je posle podizanja optužnice protiv Ramuša Haradinaja najvažnije da se na Kosovu sačuva red i mir. A najviši politički predstavnici i zvaničnici Kosova održali su u utorak uveče sastanak, sa koga su uputili poziv građanima da ostanu mirni i obećali da će nastaviti da rade na izgradnji državnosti Kosova.

Sastanku su prisustvovali šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen, predsednik Kosova Ibrahim Rugova i potpredsednik vlade Adem Saljihaj, koji će obavljati dužnost premijera do imenovanja novog mandatara.

U međuvremenu, kosovski ministar za rad i socijalna pitanja, Ahmet Isufi, podneo je ostavku na tu funkciju u znak protesta zbog podizanja optužnice protiv Haradinaja.

Oko Kosova

Podizanje optužnice protiv Haradinaja izazvalo je reakcije političkih predstavnika Albanaca u čitavom regionu.

Nekadašnji predsednik Vlade kosovskih Albanaca u senci i predsednik Nove partije Kosova Bujar Bukoši za B92 ocenjuje da, iako je odlazak Haradinaja očekivan, to predstavlja  prilično dostojanstven čin."Kod građana Kosova je gorak ukus oko toga da, nažalost, Kosovo figurira u Hagu, gde mu nije mesto, jer je uvek taj utisak da se dovodi u istu ravan jedan megazločin beogradskog režima sa Kosovom", kaže Bukoši.

Bukoši navodi i da su kosovski Albanci svesni da postoje zainteresovane strane za incidente na Kosovu, ali da ne očekuje da će do toga i doći: "Građani Kosova su svesni da se ova zemlja suočava i ubuduće će se suočiti sa silnim problemima, naročito ekonomske i socijalne prirode. S druge strane, mi imamo jaku, vrlo aktivnu i odlučnu međunarodnu zajednicu, koja čini sve da se neki procesi na Kosovu, koji tek počinje u pozitivnom smislu, ne budu kompromitirani i da se život na Kosovu ne komplikuje".

Bivši visoki komunistički funkcioner sa Kosova Azem Vlasi upozorio je da Albanci "ne mogu ravnodušno da prime" odlazak Ramuša Haradinaja u Hag, jer on za njih predstavlja "oličenje borbe protiv Miloševićevog režima". Vlasi je za novosadski "Građanski list"je rekao  da oni koji politički predstavljaju Srbe na Kosovu ne treba da "likuju" nad činjenicom da je Haradinaj optužen za ratne zločine, jer time čine "medveđu uslugu" Srbima na Kosovu.

Predstavnici albanskih partija na jugu Srbije ocenili su da je predaja Ramuša Haradinaja Haškom tribunalu - odgovoran politički čin. Gradonačelnik Preševa Riza Haljimi, predsednik Partije za demokratsko delovanje, rekao je da je Haradinajeva odluka da se preda čim primi optužnicu, kao što je ranije i najavio, doprinosi stabilizaciji čitavog regiona.

"Odlazak Haradinaja u Hag je veliki politički čin, jer je time dokazao da priznaje Haški sud", rekao je predsednik Demokratske unije za dolinu Skender Destani. Destani je izrazio uverenje da će on uspeti da dokaže svoju nevinost i ocenio da je Haradinaj vodio "mudru, demokratsku politiku u kojoj je trebalo da učestvuju svi građani Kosova" jer "nije imao nacionalističkih predrasuda".

Predsednik Skupštine opštine Preševo Ragmi Mustafa ocenio je da odlazak Haradinaja u Hag neće imati uticaja na opštine Preševo, Medveđa i Bujanovac.

Na prostoru tri opštine na jugu Srbije u kojima živi veći broj Albanaca - Preševa, Medveđe i Bujanovca - nije bilo izraženih reakcija na vest da je Haški tribunal podigao optužnicu protiv doskorašnjeg kosovskog premijera.

I reakcije iz sveta

Dobrovoljnu predaju Ramuša Haradinaja pozdravili su i mnogi svetski zvaničnici. Šef američke kancelarije u Prištini Filip Goldberg zahvalio je bivšem kosovskom premijeru na odluci da podnese ostavku i otputuje u Hag, kako bi se branio od optužbi za ratne zločine. Američka politika prema Kosovu, kako se najavljuje, ostaće nepromenjena.

SAD podržavaju odluku da sredinom 2005. bude urađena procena koliko su dostignuti traženi standardi demokratskog društva i smatra da potom treba početi razgovore o konačnom statusu Kosova.

Specijalni koordinator Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu, Erhard Busek, komentarišući podizanje optužnice protiv Haradinaja, ocenjuje da "suočavanje sa avetima prošlosti znatno utiče na dnevnu politiku u svim zemljama bivše Jugoslavije".

On je izjavio da i samoj Evropskoj uniji često nedostaje jedna strategija za čitav jugoistočni prostor, rekavši da je EU često sretna kada ne mora previše detaljno da gleda ka tom prostoru, dok neki događaji ne dobiju na značaju.

Direktor Programa za Evropu u Međunarodnoj kriznoj grupi, Nikolas Vajt, ocenjuje da će narednih 48 sati biti ključno za procenu posledica podizanja optužnice protiv premijera Kosova: "Sve se odigralo veoma brzo i, kako izgleda, mirno. To je zanimljiv kontrast u odnosu na ponašanje Vlade Srbije, kada su protiv predsednika Jugoslavije i Srbije Slobodana Miloševića i Milana Milutinovića, bile podignute optužnice i kada je trebalo da prodje nekoliko godina do njihovog odlaska u Hag." Vajt je za "Glas Amerike" rekao i da je situacija na Kosovu "veoma osetljiva", ali da je Kfor spreman za eventualne nemire, kao i da su politički lideri Kosova apelovali na albansko stanovništvo da ostane mirno.

Situacija na Kosovu mirna, nema pretnje neredima

NATO je saopštio da je "situacija na Kosovu danas mirna" i da "NATO i Kfor ne očekuju, niti predviđaju izbijanje nasilja" u pokrajini, pošto se optuženi bivši kosovski premijer, Ramuš Haradinaj, predao Haškom sudu.

Jedan zvaničnik u sedištu NATO u Briselu je naglasio da je, takođe "sve nužno pripremljeno i ojačana sposobnost" NATO i snaga Kfora "kako bi se uhvatilo u koštac sa bilo kakvim izazovom".

U okviru pojačanja koja su pristigla Kforu na Kosovo zbog vežbe su, kako je rečeno, jedan bataljon, odnosno tri čete, britanskih vojnika, jedan nemački bataljon i jedna četa italijanskih karabinjera, koja je došla iz "taktičkih rezervi snaga EU u Bosni".

Zvaničnik NATO je dodao da to pokazuje da Atlantski savez i Evropska unija "tesno sarađuju" na području bezbednosti na Balkanu.