Hag optužio Haradinaja

Detalji optužnice protiv Haradinaja su za sada nepoznati, a očekuje se da bude otpečaćena pošto Haradinaj stigne u Hag. Pre polaska u Hag, Ramuš Haradinaj podneo je ostavku na mesto premijera i rekao novinarima da je na optužnici jedno od imena njegovo. Prema saznanjima B92 optužnica je zajednička i odnosi se na troje optuženih, čija imena su poznata samo šefu UNMIK-a Sorenu Jesenu-Petersenu.

FoNet saznaje u izvorima bliskim albanskim strankama da se na haškoj optužnici, pored Haradinaja, nalaze se i Idriz Baljaj i Ljuš Brahimaj. Idriz Baljaj se nalazi u zatvoru Dubrava, kod Istoka, dok je Ljuš Brahimaj poznat kao rođak Ramuša Haradinaja. Njih dvojica su pripadali grupi "Dukađini", kao i Haradinaj. Spekuliše se da se na listi nalaze još tri ili četiri imena.

Kao jedini predstavnik srpske zajednice koji je prisustvovao sednici Vlade Kosova ministar za povratak Slaviša Petković preneo je za B92 kako je sve to izgledalo: "Haradinaj je potpisao i primio optužnicu, održali smo sednicu Vlade, on je na sednici saopštio da daje ostavku i da u sredu redovnim letom sa prištinskog aerodroma putuje u Hag. Pozvao je sve predsednike odbora svoje stranke na Kosovu, apelovao na njih da ne bude incidenata, da se suzdrže. Bilo je tu plakanja, bilo im je žao, počeli su da plaču. Rekao je da se ne oseća krivim po optužnici i da smatra da neće biti osuđen na osnovu onoga kako je optužnica napisana", kaže Petković.

Petković kaže i da će dužnost premijera do daljeg obavljati Haradinajev zamenik Adem Saljiha. "Novi kandidat za premijera će biti Bajram Kosumi, ministar za prostorno planiranje, koji će i preuzeti vođstvo stranke, pošto je zamenik predsednika stranke. Za 15-20 dana novi premijer će postati Bajram Kosumi, tako je napravljen dogovor s Rugovom, većina se neće menjati u Skupštini, Vlada ostaje u istom sastavu", kaže on.

Haradinaj: Haški sud – velika greška

Ramuš Haradinaj je, međutim, vrlo brzo izjavio da je nevin za svaki zločin za koji ga optužuju". On je dodao i da je "međunarodna zajednica napravila veliku grešku kada je stvorila Haški tribunal, koji se na isti način odnosi prema borcima za nezavisnost i prema agresorima koji su uništili čitave nacije i pretvorili region u ruševine":

“Potpuno sam nevin. Pošto mi je uručena optužnica podneo sam neopozivu ostavku. O tome sam informisao predsednika Kosova Ibrahima Rugovu, predsednika parlamenta Nedžata Dacija i sve ministre u Vladi Kosova”. Optužnica je "zasnovana na lažima iz Beograda i rezultat je trgovine koju su neki napravili sa srpskom vladom kako bi srpski kriminalci bili izručeni Hagu", naveo je Haradinaj.

Najviši politički predstavnici i zvaničnici Kosova održali su kasno popodne sastanak sa koga su uputili poziv građanima da ostanu mirni i obećali da će nastaviti da rade na izgradnji državnosti Kosova.

Sastanku su prisustvovali šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen, predsednik Kosova Ibrahim Rugova i potpredsednik vlade Adem Saljiha, funkcioner Rugovinog Demokratskog saveza Kosova, koji će obavljati dužnost premijera do imenovanja novog mandatara.

Haradinajevu Alijansu za budućnost Kosova je na sastanku predastavljao potpredsednik Bajram Kosumi, ministar za prostorno planiranje i životnu sredinu koga je odlazeći premijer predložio za novog mandatara. Prisustvovali su i lider Demokratske partije Kosova Hašim Tači i građanske inicijative "Ora" Veton Suroi. Svi učesnici su izrazili žaljenje zbog podizanja optužnice protiv Haradinaja.

Podignut stepen bezbednosti

UNMIK je podigao stepen bezbednosti u zapadnom delu Kosova zbog tekuće policijske akcije u tom delu Kosova, potvrdio je za B92 portparol UNMIK-policije Niradž Sing. On je rekao da je stepen bezbednosti podignut na području Peći, ali nije želeo da precizira o kakvoj policijskoj operaciji je reč, navodeći da će više detalja izneti po njenom završetku. U zapadnom delu Kosova je selo Glođane, rodno mesto Ramuša Haradinaja.

Na Kosovo je u poslednja 24 časa prispelo 500 vojnika Kraljevske vojske Velike Britanije, prenose prištinski mediji, navodeći da su britanski vojnici upućeni na područje Prištine na osnovu hitnog zahteva.

(Neprijatno) mirna situacija

Situacija na Kosovu, u kome većinsko stanovništvo čine Albanci, je potpuno mirna. Za sada nema nikakvih okupljanja Albanaca u znak protesta zbog uručivanja optužnice Tribunala Ramušu Haradinaju, mada je prisutan značajno veći broj policajaca na ulicama.

Put prema Peći je tokom dana bio blokiran iz straha da će stanovnici iz tog dela Kosova, poznati po velikoj podršci Haradinaju, krenuti u novu martovsku ofanzivu. Međutim, ocena je da je kosovska javnost sistematski pripremana za ovakav razvoj situacije, još od decembra prošle godine, kada je Haradinaj objavio da je razgovarao sa tužiocima tribunala u Hagu, za B92 javlja Jeta Džara iz Instituta za izveštavanje o ratu i miru.

Kako za B92 javlja novinar KIM Radija Zorica Krstić situacija u centralnom delu Kosova je mirna: "Što se bezbednosti tiče, za sada u Sredinama gde žive Srbi za sada nema nikakvih incidenata, mada je pojačano prisustvo KFOR-a u Goraždevcu i izolovanim metohijskim sredinama. U Prištini je bilo najavljeno okupljanje studenata i demonstracije zbog odlaska Haradinaja u Hag, a prema informacijama u Peći i Dečanima se okuplja veći broj ljudi".

Borivoje Vignjević iz Lipljana prenosi u izjavi za B92 da do sada nije bilo incidenata, ali da je situacija neprijatno mirna: "U popodnevnim satima može se reći da je kretanja izuzetno malo, odnosno da se ne može ni primetiti i da nekoga uopšte ima u Lipljanu. Povećan je broj kretanja vozila Kosovske policijske službe, koja se nalaze na svim raskrsnicama u blizini Lipljana, ali i na drugim mestima".

Petersenove suze

Šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen rekao je da je odluka Ramuša Haradinaja da sarađuje s Haškim tribunalom primer "rastuće političke zrelosti Kosova, kao odgovornog člana međunarodne zajednice". "Sada je važno da narod Kosova reaguje sa istim dostojanstvom i zrelošću poput Haradinaja", saopštio je šef UNMIK-a. "Vrlo je važno da budemo mirni i dostojanstveni u ovim teškim danima".

"Ja razumem šokiranost i bes koje je izazvao ovaj događaj. Pozivam, međutim, narod Kosova da svoja osećanja izrazi mirnim putem. Nasilan odgovor neće pomoći Kosovu. Poslužiće samo interesima onih koji su odlučni da blokiraju napredak Kosova", rekao je šef UNMIK-a. Nasilje bi, tvrdi Petersen, bilo "veliki korak unazad za sve što je Kosovo nedavno postiglo i predstavljalo bi poraz nedavnih dostignuća, pre svega onih koja su ostvarena pod Haradinajevim vođstavom". Jesen-Petersen je ocenio da je Haradinaj svojom odlukom "još jednom interes Kosova stavio iznad svojih ličnih insteresa".

Petersen se biranim rečima oprostio od najnovijeg haškog optuženika za ratne zločine: "Poštujem, naravno, njegovu odluku, ali ne mogu da prikrijem činjenicu da će njegov odlazak ostaviti veliku prazninu. Zahvaljujući dinamičnom vođstvu Ramuša Haradinaja, njegovoj predanosti i viziji, Kosovo je danas bliže nego ikad postizanju svog cilja u definiciji statusa. Lično, tužan sam što više neću raditi sa svojm bliskim partnerom i prijateljem", stoji u zvaničnoj izjavi prvog čoveka misije Ujedinjenih nacija. Petersen je uveren da će Haradinaj "ponovo moći da služi Kosovu. za čiju se bolju budućnost žrtvovao i kojoj je doprineo tako mnogo".

U saopštenju se podseća da će u skladu sa Ustavnim okvirom i drugim propisima, zamenik premijera privremeno preuzeti funkciju predsednika vlade. Jesen-Petersen je rekao da će raditi sa političkim liderima na Kosovu kako bi se što pre uspostavila vlada koja će nastaviti, bez odlaganja i prekida, rad koji treba da pripremi Kosovo za procenu standarda na leto i shodno tome i za razgovore o statutu kasnije ove godine.

Glavnokomandujući KFOR-a, general Iv Kormova, rekao da veoma poštuje odluku Haradinaja, koja je najveći doprinos Kosovu: “Danas želim da kažem gospodinu Hajradinaju da njegova odluka o ostavci je najbolji dokaz njegove vrednosti kao individue, ali i lidera. Danas tražim od svih na Kosovu poštuju njegovu odluku”.

Druga ostavka iz protesta

Kosovski ministar za rad i socijalna pitanja Ahmet Isufi podneo je ostavku na tu funkciju u znak protesta zbog podizanja optužnice Haškog tribunala za ratne zločine protiv premijera Ramuša Haradinaja.

Isufi, koji je član Haradinajeve Alijanse za budućnost Kosova, obavljao je istu dužnost i u prethodnoj kosovskoj vladi, na čijem je čelu bio Bajram Redžepi iz Demokratske partije Kosova. Bio je i jedan od komandanata bivše Oslobodilačke vojske Kosova za istočni deo Kosova.

Reakcije Tadića i Koštunice

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da je posle potvrdjivanja optužnice Haškog tribunala protiv Ramuša Haradinaja, najvažnije da svi deluju konstruktivno i doprinesu da se sačuva stabilnost na Kosovu. "Sa svoje strane Vlada Srbije će pružiti pun doprinos, imajući u vidu da je naš životni interes stabilizacija i poboljšanje ukupnih prilika na Kosmetu", naveo je Koštunica u reagovanju.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da svako ko je optužen za ratne zločine mora da odgovara pred Haškim tribunalom. Tadić je naveo, povodom podizanja optužnice protiv kosovskog premijera Ramuša Haradinaja, da ovu situaciju ne bi trebalo koristiti u dnevno-političke svrhe i pozvao na pribranost i uzdržanost kako ne bi bila ugrožena stabilnost i bezbednost zemlje i regiona, navodi se u saopštenju iz kabineta predsednika Republike.

Politička odgovornost činilaca

Predsednik Odbora za Kosovo Dušan Proroković kaže da je otpužnica protiv Hajradinaja dokaz tvrdnji Srbije da na Kosovu albanska strana nije nevina: "Sada se postavlja pitanje političke odgovornosti ljudi koji su birali Ramuša Haradinaja na tu funkciju, jer materijalni dokazi kojima je raspolagao Beograd, bili su dostupni i svim najvećim albanskim političkim partijama na Kosovu, kao i kancelariji UNMIK-a i njegovom šefu u Prištini".

Direktor nekadašnjeg Medija Centra u Prištini Miki Mihajlović za B92 kaže da je optužnica protiv Hajradinaja očekivana s obzirom na njegovo delovanje u okviru Oslobodilačke vojske Kosova: "Sigurno je da je oko njega i u njegovoj operativnoj zoni bilo mnogo mrtvih, a on je bio komandant i po nekakvoj logici stvari trebalo bi da on na sudu to ospori ili da sud dokaže njegovu krivicu".

Solana: Očekujem odgovorno ponašanje

Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana saopštio je da "očekuje odgovorno ponašanje stanovništva Kosova" posle podizanja optužnice Haškog suda protiv kosovskog premijera Ramuša Haradinaja, koji je podneo ostavku.

"Budućnost Kosova je zajednička briga svih žitelja Kosova i međunarodne zajednice. Kosovo je ušlo", ukazao je Solana, "u ključnu fazu i 2005. godina je važna. S tim u vezi, očekujem da će stanovništvo Kosova odgovorno reagovati".

Čelnik Evropske unije je u saopštenju podvukao da "kosovska vlada, kosovske institucije i narod Kosova sada moraju ostati usredsređeni na najvažniji izazov s kojim su sučeljeni: sprovođenje standarda".

Odluka Ramuša Haradinaja da podnese ostavku na mesto predsednika Vlade Kosova i dobrovoljno otputuje u Hag je dokaz njegove duboke brige za budućnost Kosova i narod na Kosovu, navodi se u saopštenju ambasade SAD u Beogradu.

"SAD zajedno sa međunarodnom zajednicom ostaju privržene podršci razvoja kosovskih institucija u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 i nastavkom primene 'Standarda za Kosovo'", navodi se u saopštenju i dodaje da je 2005. godina "važna godina za aspiracije naroda Kosova".

"Narod Kosova mora da sačuva mir i da nastavi da primenjuje standarde u cilju pozitivne ocene sveobuhvatne analize koja će se odvijati krajem godine i početka procesa odlučivanja o budućem statusu", navodi se u saopštenju. Ambasada SAD upozorava da se "nasilje neće tolerisati i imaće negativne posledice po rezultat ocenjivanja i za budućnost Kosova".

Predsedavajući OEBS-a Dimitrij Rupel, koji se nalazi u poseti SAD, pozdravlja Haradinajevu odluku da dobrovoljno otputuje u Hag i saopštava da očekuje zrelo ponašanje stanovnika Kosova. "Nadam se da će shvatiti da je u njihovom interesu da se ugledaju na predsednika vlade i tako dozvole nesmetan tok pravnih postupaka", saopštava Rupel i dodaje da poziva stanovnike Kosova da ostanu mirni i uzdrže se od bilo kakvih činjenja,koja bi zaoštrila situaciju u ovom, važnom trenutku razvoja Kosova."

Rupel je ponudio podršku OEBS-a u daljem napretku Kosova. Naglasio je da pokrajina ne može sebi da dozvoli ponovno nazadovanje, koje je aktivirano etničkim nasiljem pre godinu dana, marta 2004.godine.

Reakcije u regionu

Predsednik Skupštine opštine Preševo Ragmi Mustafa ocenio je da odlazak kosovskog premijera Ramuša Haradinaja u Hag neće imati uticaja na jug Srbije, odnosno opštine Preševo, Medveđa i Bujanovac, u kojima žive Albanci.

Mustafa je agenciji Beta rekao da očekuje da Haradinaj u Hagu "svedoči u korist svoje nevinosti". "Mislim da se taj događaj neće reflektovati na jug Srbije. Najverovatnije neće biti nemira Albanaca, jer su oni svesni da je on to prihvatio", ocenio je Ragmi Mustafa. Ostali lideri Albanca sa juga Srbije su za Betu najavili da će na odlazak Haradinaja u Hag reagovati u sredu.

Lider vodeće albanske stranke u Makedoniji, Demokratske unije za integraciju, Ali Ahmeti uveren da će Ramuš Haradinaj u Hagu dokazati da je nepravedno optužen. Ahmeti je, na izbornom mitingu u selu Lipkovo kod Kumanova, rekao da je sa žaljenjem primio vest da je Haški tribunal optužio Haradinaja za ratne zločine na Kosovu. Ahmeti je dodao da je siguran da će se Haradinaj, kada dokaže svoju nevinost, vratiti u nezavisno Kosovo i da će tada biti potvrđeno da je borba Oslobodilačke vojske Kosova bila pravedna.

Albanija je pozdravila odluku Haradinaja da podnese ostavku na tu funkciju i da sarađuje sa Haškim tribunalom i pozvala Albance na Kosovu da pojačaju saradnju sa misijom UN na Kosovu. Albanska vlada je izrazila uverenje da će političari i narod na Kosovu "pokazati celom svetu svoju mudrost, poštovanje principa multietničnosti i demokratskih vrednosti, neophodnih za evropsku budućnost zemlje".

"Mond":Optužnica nosi rizik

Pariski dnevnik "Mond" ocenio je da podizanje optužnice protiv dosadašnjeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja može da izazove proteste Albanaca na Kosovu. "Mond" je u popodnevnom izdanju na Internetu preneo Haradinajevu izjavu da se ne oseća krivim za ratne zločine koje mu na teret stavlja tužilaštvo Haškog tribunala.

Francuski list podseća da je u decembru 2004. NATO upozorio Haradinaja i njegove pristalice da ne pribegavaju nasilju ukoliko ga Tribunal optuži. Početkom marta na Kosovo je stiglo dodatnih 600 nemačkih vojnika kao pojačanje Kforu, dodaje dnevnik. Slanje tog bataljona oklopne pešadije "poslaće jasnu poruku da su NATO i međunarodna zajednica odlučni da očuvaju mir i stabilnost Kosova", citira list saopštenje Kfora.

"Mond" podseća i da je imenovanje Haradinaja za predsednika vlade izazvalo oštru reakciju vlasti u Beogradu, pošto ga pravosuđe u Srbiji optužuje za niz zločina protiv srpskih civila za vreme rata na Kosovu. List dodaje i da je Haradinaj uvek odbacivao te optužbe.

"Kandidatura Haradinaja za mesto premijera nije naišla ni na kakvo protivljenje zvaničnika UNMIK-a", navodi francuski dnevnik. "Za razliku od njih, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Havijer Solana je ocenio da Haradinaj nije 'najbolji izbor'" za tu funkciju, piše "Mond".

Haradinaj, kako je kazao Solana, "nije 'najbolji izbor' da radi na ispunjenju standarda koji se tiču bezbednosti građana Kosova, gde je marta prošle godine u antisrpskom nasilju ubijeno 19, a povređeno oko 900 ljudi", prenosi pariski list.

"Mond" takođe prenosi Haradinajevu izjavu da nije kriv, ali navodi i da on nije komentarisao optužbe koje mu Tribunal stavlja na teret jer ih, kako je rekao, nije ni pročitao.

Biografija Ramuša Haradinaja

Agencija Beta objavila je biografiju Ramuša Haradinaja.

Haradinaj je rođen 3. jula 1968. u selu Glođane kod Dečana na Kosovu. Posle demonstracija kosovskih Albanaca 1989. emigrirao je u Švajcarsku, gde je regrutovan u Narodni pokret Kosova, iz kojeg je nastala Oslobodilačka vojska Kosova. U Švajcarskoj je učio kung-fu i ratne veštine. U Albaniji je 1996. završio obuku i učestvovao u stvaranju terorističkih baza u gradovima Kuks i Tropoja. Na Kosovo je često dolazio ilegalno, a trajno se vratio sredinom 1997, kada je s braćom Dautom i Škeljzenom organizovao terorističke napade na policiju širom Metohije. U aprilu naredne godine postao je jedan od regionalnih komandanata OVK.

Na njegovu inicijativu u Glođanu je formirana specijalna jedinica OVK "Crni orlovi", kojoj se pripisuje odgovornost za mučenja i ubijanja više desetina srpskih civila, čija su tela nađena u Radonjićkom jezeru i po seoskim bunarima u opštini Dečani. Vlasti u Beogradu optužile su Haradinaja da je odgovoran za mnoge zločine nad Srbima u tom delu Pokrajine i za njim raspisale poternicu. Optužen je da je za masovno ubistvo Srba na području Glođana, gde je u leto 1998. na poljoprivrednoj plantaži nađeno više od 20 leševa. 

Posle zvaničnog raspuštanja i demilitarizacije OVK, početkom 2000, formiran je Kosovski zaštitni korpus, u kojem je Haradinaj bio zamenik komandanta Agima Čekua. Sa te dužnosti se povukao 11. aprila te godine i najavio osnivanje stranke. Nova stranka pod nazivom Alijansa za budućnost Kosova formirana je 29. aprila 2000. i Haradinaj je izabran za njenog predsednika. ABK su pratile kontroverzne aktivnosti tokom predizborne kampanje za lokalne izbore, oktobra 2000, i jedan, nikad do kraja rasvetljen incident, u kojem je Haradinaj ranjen. Haradinaj je s još tridesetak pripadnika KZK početkom jula 2000. napao porodicu Musaj iz okoline Dečana, potom je "teško ranjen" i prebačen u Nemačku, a ubrzo po njegovom povratku ubijen je jedan član porodice Musaj. U avgustu 2002. međunarodni tužilac na Kosovu podigao je optužnicu protiv Haradinaja zbog oružanog napada na jednu albansku porodicu 2000, ali nikada nije osuđen.

U okviru istrage o ratnim sukobima na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. i aktivnostima OVK, Haradinaj je u Prištini 10. novembra 2004. razgovarao sa istražiocima Haškog suda za ratne zločine počinjene na tlu SFRJ. Lider Alijanse se sumnjiči za ratne zločine počinjene nad Srbima i drugim nealbanskim stanovništvom tokom oružanih sukoba na Kosovu.

Napisao je knjigu "Priča o ratu i slobodi" koja je objavljena 2002. i u kojoj iznosi detalje o stvaranju OVK i sukobima sa srpskom policijom.

Haradinaj govori francuski i engleski jezik. Oženjen je novinarkom Anitom Mućaj, s kojom ima kćerku, a iz prethodnog braka ima sina.