Podele i u strankama

Jedan od primera je Demokratska stranka, u okviru koje je nedavno formirana Liberalno-demokratska frakcija. Statut DS-a ne poznaje organizovanje po frakcijama, pa LDF traži da se formiranje frakcija predvidi izmenama Statuta. Uticaj te grupacije na jednom stranačkom skupu u javnosti je, međutim, prvi put viđen na obeležavanju godišnjice stranke u nedelju.

Na tom skupu, predsednik DS-a Boris Tadić, osim što je rekao da ta stranka nudi moderan patriotizam koji će okupiti sav demokratski potencijal u Srbiji, u govoru se više puta osvrnuo na zahtev pojedinih članova za osnivanje frakcije. "Ja vam poručujem da ste dobrodošli u DS kada diskutujete o njoj, o njenoj politici, ali u stranci. Izvan stranke ste sami sebi pokazali put, ako želite da to činite izvan stranke", rekao je Tadić.

Mehurići

Predstavnik frakcije Branislav Lečić pozvao je rukovodstvo stranke da odustane od prazne retorike, organizovanja marketinških parada i počne nešto da radi.

"Kao što vidite na konvenciji, još imamo, generalno gledajući, puć, puć puć, male mehuriće koji objašnjavaju neke već poznate stvari. Nisam uočio da se na ovom velikom i značajnom skupu, koji bi trebalo da bude kruna nekog demokratskog rada, najave nečega što sledi, pojavila ijedna ozbiljna misao koja kaže da će u stvari obračun sa snagama koje vuku Srbiju u nazad krenuti upravo obaranjem Vlade", kaže Lečić.

Teške podele u SPO-u

Demokrate nisu jedina partija koja se bori sa unutrašnjim podelama. Srpski pokret obnove ima slične probleme, koji su postali očigledni na sednici Glavnog odbora u nedelju. Sednici Odbora pokušalo je da prisustvuje i stotinak članova SPO-a koji su nezadovoljni politikom predsednika stranke. Isti ti članovi burno su, na istom skupu, pozdravili potpredsednike Veroljuba Stevanovića i Vojislava Mihailovića.

Deo poslanika SPO-a formirao je zaseban poslanički klub. Drugi deo ostaje u koalicionoj grupi sa Novom Srbijom. Poslanik SPO Sanja Čeković rekla je za B92 da je u skladu sa odlukama Glavnog odbora te stranke od nedelje osnovala samostalni poslanički klub u kome su, za sada, pored nje, i poslanici Milan Ninić, Blagica Kostić i Staniša Stevanović.

Ipak, kako je za formiranje poslaničkog kluba po poslovniku potrebno najamnje pet poslanika, Čeković kaže da se nisu još svi poslanici te stranke izjasnili da li istupaju iz koalicije sa strankom Velimira Ilića: "GO već u nekoliko navrata smatra da poslanici SPO-a nisu za govornicom dovoljno sprovodili program SPO-a i smatrali smo da bi u ovom trenutku bilo najbolje rešenje da nastupimo kao kao samostalan poslanički klub. Mi ćemo sasvim sigurno do kraja nedelje znati koji su to poslanici koji su se odlučili da nastave kontinuitet u svojoj stranci i da nastave sa radom u poslaničkom klubu SPO-a".

Poslanik Staniša Stevanović optužio lidera Nove Srbije Velimira Ilića da mu je nudio posao ako predje u klub SPO-NS.

Druga struja u SPO-u tvrdi da poslanici te stranke ostaju u koalicionom klubu sa Novom Srbijom: "Poslanički klub je i dalje poslanički klub SPO-a i NS-a. Neko ima te želje i te manere i za sada to je tako. Ponavlja očekujem da i ostane to tako. Očekujem da su svi poslanici moralni ljudi da će da otpoštuju ono što su gradjani rekli na izborima kada kada smo izbarani u ovaj parlament", kaže Veroljub Stevanović.

Podsećamo, u dosadašnjem zajedničkom klubu SPO i NS bila su 22 poslanika od kojih su 13 iz SPO. Ono što će za skuptinu Srbije biti najzanimljivije je da li će oba krila SPO podražavatri ubuduće vladajuću koqaliciju ili će vlada zavisiti od veoma tesne većina u kojoj će svaki glas biti odlučujući.

Ukrupnjavanje, usitnjavanje ili...

Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stoiljković kaže da frakcije i podele unutar stranaka prate istoriju stranaka i svega onog što se u Srbiji dešavalo od 1991. "Treba se setiti samo novih partija koje su nastale od SPO-a i DS-a. Ili će događaji u DS-u dovesti do toga da se saživimo s postojanjem frakcija u strankama ili ćemo pristvovati daljem frakcionašenju, odnosno stvaranju novog broja partija od onih koji su nezadovoljni u svojim strankama", kaže on.

Stojiljković navodi i da formiranje frakcija i struja ima različite osnove. "Negde je to različito viđenje taktike i potencijalnih koalicionih partnera, negde je reč o interesnim grupisanjima, u svakom slučaju brojne su osnove frakcionašenja. Stvar je mudrosti i procesa unutarpartijskog dogovaranja šta je interes stranke", kaže on.

"Ukrupnjavanje političke scene u Srbiji čeka se poslednjih nekoliko godina, a to se ne dešava zbog teritorijalne, socijalne  i etničke raznolikosti Srbije. Prostora za formiranje potpuno novih stranaka nema, ali ima mesta za stalno pregrupisavanje, a to je slučaj sa strankama koje hoće da budu najjače, ili sa onim strankama koje se vrte oko cenzusa za ulazak u Parlament. Ne verujem u to da će se delovi stranaka odlučiti na formiranje novih stranaka, pre će biti prekompozicija i novih koalicija", kaže on.