Tražene dodatne garancije od Vlada

EU je 6. maja tražila dodatne garancije od Saveta ministara SCG i vlada država članica za povlašćeni izvoz tekstila.

Kako B92 saznaje, Evropski komesar za trgovinu Paskal Lami još 6. maja obavestio je Savet ministara SCG i vlade država članica da su, za potpisivanje sporazuma o povlašćenom izvozu tekstila u EU, potrebne dodatne garancije da će već uspostavljena carinska komisija zajedničke države zaista imati ingerencije na carinama država članica.

Naime, evropskim zvaničnicima, poučenim lošim iskustvom sa šećernom aferom, nije dovoljno formiranje carinske komisije zajedničke države. Oni od naše delegacije, koja 10. juna putuje u Brisel, očekuju da pruži dokaze da ta komisija ima stvarne ingerencije na carinama država članica. Blagomir Jovanović, stručnjak za tekstil u Privrednoj komori Srbije, kaže: "Carinska kancelarija treba da garantuje da će sertifikati o poreklu robe kvalitetno pratiti robu koja se izvozi, koji će garantovati da roba ispunjava uslove da dobije odgovarajuća dokumenta da je roba proizvedena u zemlju, EUR 1 ili nepreferencijalno uverenje ili bilo koje drugo uverenje o poreklu robe."

U Privrednoj komori Srbije kažu da je sporazum o neograničenom izvozu jedini spas za domaću tekstilnu industriju. Naime, prošle godine na to tržište plasirana je roba u vrednosti od oko 200 miliona dolara, a suma je mogla biti duplo veća da ne postoje ograničenja na količine. "Bez tog sporazuma nama ostaju kvote za EU, već sada imamo veliko ustručavanje najavljenih poslova, poslovni partneri iz Evrope najavili su saradnju sa našim fabrikama, sada se upravo daju nalozi za narednu sezonu, a mi imamo situaciju da još nismo ispunili ni neke elementarne stvari", kaže Jovanović.

Tekstilci kažu da je taj izvoz jedini spas za tu privrednu granu i apeluju na republičku vladu da hitno reši šećernu aferu, koju evropski zvaničnici navode kao jedan od razloga za prolongiranje sporazuma. Od organa zajednice Srbije i Crne Gore oni očekuju da Evropskoj komisiji ponudi validne garancije da će na to tržište stizati samo domaći tekstilni proizvodi. Mirjana Markov, vlasnik firme "Arlekino", navodi: "Meni bi bilo vrlo teško da poslujem jer naše tržište je vrlo malo, srpsko-crnogorsko tržište, ono ne bi moglo da apsorbuje sve ono što tekstil ovog trenutka ima da ponudi."

Domaća tekstilna industrija, među članicama Evropske unije, najčešće trguje sa Austrijom, Belgijom, Danskom, Finskom, Francuskom i Grčkom. Najtraženiji proizvodi su hulahopke, ženski i muški kaputi, kostimi, jakne i pantalone, radni kombinezoni za oba pola, grudnjaci, gaćice, šalovi i ešarpe.